RT: „Profesionalni dželati“: Koju su ulogu u holokaustu u Ukrajini igrali lokalni nacionalisti

Izvor: Vostok / RT

Sedmog aprila 1943. godine u Terebovljskom getu u zapadnoj Ukrajini dogodilo se masovno pogubljenje Jevreja. Oko 1.100 ljudi je ubijeno od strane nemačkih kaznenih snaga i ukrajinske policije. Ukupno tokom Velikog otadžbinskog rata, nacisti su na teritoriji Ukrajine ubili više od 1,5 miliona Jevreja - četvrtinu svih žrtava holokausta u Evropi. Prema istoričarima, tragedija je dostigla takve razmere uglavnom zbog učešća u masakrima lokalne policije. Istina i mitovi o ukrajinskim saradnicima i njihovim zločinima - u materijalu RT-a.

Terebovlja je mali grad u Ternopoljskoj oblasti u zapadnoj Ukrajini. 1. decembra 1942. godine nacisti su napravilia jevrejski geto u gradu, a u kojem je bilo između 2.500 i 3.000 ljudi. 1943. godine nacisti su odlučili da ih likvidiraju. 7. aprila nacisti i vojnici ukrajinske pomoćne policije povukli su se iz grada i ubili oko 1100 Jevreja. Ostatak ljudi koji su živeli u getu, nacistički zločini likvidirali su 3. i 5. juna. Prema istraživanju, samo sedam lokalnih Jevreja uspelo je da pobegne od ubica.

Svaki četvrti Jevrejin, koji je umro od ruke Hitlerovih dželata tokom ratnih godina, živio je na teritoriji Ukrajine. Ukupan broj žrtava holokausta u okupiranoj od strane hitlerovaca SSR Ukrajine procenjen je na 1,5-1,6 miliona ljudi.

"Nemački sastav `Ajncatgrupen` bio je zapravo veoma mali. Na ceolom Istočnom frontu bilo je samo oko tri hiljade ljudi", rekao je direktor Fonda "Istorijsko pamćenje", istoričar Aleksandar Djukov. Likvidirati toliko ljudi samo sopstvenim snagama `Ajncatgrupen` to nisu mogle, ali su našli dovoljno pomagača iz lokalnih zajednica.

Holokaust u Ukrajini

Po oceni istoričara Aleksandra Kruglova i podacima iz enciklopedije "Holokaust u Sovjetskom Savezu" u leto 1941. godine,  u Ukrajini je bila najveća po veličini u Evropi i druga (posle SAD) u svetu jevrejska populacija, za koju se procenjuje broj oko 2,8 miliona ljudi.

Nakon pristupanja 1939 godine, Sovjetskoj Socijalističkoj Republici Ukrajini, u zapadnoj Ukrajini Jevreji su činili oko 6% ukupnog stanovništva republike. Tokom rata, u skladu sa fanatičnom Hitlerovom "rasnom teorijom", oni su proglašeni za "inferiorne" građane i bili  su predmet uništenja.

• Streljanje u Lembergu (Lьvov) 1 jula 1941 godine 
• © palimpsestes.fr
  
  

"U bivšim rejonima `Čerti osedlosti` (do 1918 granica teritorije izvan koje je zabranjeno stalno nastanjenje Jevreja) živeo je značajan broj Jevreja. Od početka rata, oni su pokušavali da se evakuišu, da odu sa Crvenom armijom, ali nisu svi to uspeli", rekao je istoričar Konstantin Zaleski.

Dolaskom nacista u zapadnu Ukrajinu počeli su jevrejski pogromi. Članovi ukrajinskih nacionalističkih organizacija su izašli iz skrovišta i napali sovjetske vlasti, zarobljenici su pušteni iz zatvora i napali su Jevreje. Po dolasku hitlerovaca, pogromi su imali masovni karakter. Tako je Lvivu gomila lokalnih radikala u julu 1941. godine, mučila i tukla do smrti Jevreje na ulicama - ljudima su kopane oči i odsecane uši, žene su skidane i silovane. Žrtve pogroma bile su nekoliko hiljada ljudi.

Međutim, ubrzo je proces istrebljenja jevrejskog stanovništva dobio sistemski karakter. Okupaciona uprava je identifikovala Jevreje i odvojila ih od ostatka lokalnog stanovništva.

Na teritoriji Ukrajine nacisti su stvorili oko pedeset jevrejskih geta i do 200 koncentracionih logora.

Zatočenici su metodično uništeni.

Do avgusta 1941. nacisti i njihovi lokalni pomagači ubili su uglavnom sve radno sposobne Jevreje i predstavnike elite. Od jeseni, počeli su sa potpunim uništavanjem svih Jevreja, uključujući i starije, žene i decu. Do sada su istoričari već lokalizovali preko 300 mesta masovnih egzekucija jevrejskog stanovništva.

• Memorijal posvećen tragediji u Babijem Jaru u Kijevu  
• RIA Novosti
   

Samo u kijevskom Babijem Jaru je ubijeno oko 150 hiljada ljudi. I oni su bili samo desetina od ukupnog broja žrtava holokausta u Ukrajini.

Glavni izvršioci masakra Jevreja od strane hitlerovskog rukovodstva bili su tzv. `Ajncatgrupen` policije i SD (zonder komand) - nacistički odred smrti, odgovoran za uništavanje civilnog stanovništva (predstavnici etničkih grupa smatrani su "rasno inferiorni", komunisti i bilo kakva nelojalnost prema nacistima).

Ali, "zonder komand" su bili malobrojni i nisu mogli samostalno vršiti pogubljenja stotina hiljada ljudi. Prema tome, u Ukrajini, njihova važna podrška, prema Aleksandru Djukovu, bili su lokalni saradnici.

Poreklo saradnje

"Mehanizam odabir kolaboracionih kadrova bio je razrađen od strane Nemaca i Austrougara još u Prvom svetskom ratu. Dakle, ono što smo videli tokom Velikog otadžbinskog rata nije bilo nešto posebno - osim u smislu obima", objašnjava Djukov.

Prema njegovim rečima, ukrajinski kolaboracionisti su regrutovani iz tri glavne kategorije stanovništva.

"Prvo, od predstavnika struktura sa kojima su nemačke specijalne službe sarađivale pre rata. Nije postojalo to, da su nacisti dolazili, te da nisu znali ko će raditiza njih. Za Ukrajinu, takva struktura, iz koje su formirana vojna i administrativna kolaboraciona tela, bila je prvenstveno Organizacija ukrajinskih nacionalista - OUN. Istorija njene saradnje sa nacistima bila je duga. Drugo, stvorene su kolaboracione strukture od ratnih zarobljenika. I ovde nije bilo ništa novo - takvi mehanizmi su radili u Prvom svetskom ratu. Saradnici su odabirani po nacionalnoj osnovi, (nacisti su favorizovali ljude koji žive u zapadnom delu SSSR-a i nekim muslimanskim narodima, stavovima i spremnosti na saradnju.

Treće, nacisti su gledali ko je iz lokalne vlasti spreman da radi za njih iz ideoloških razloga. Opet, kadrove postavlja mreža OUN. Kombinacija ove tri metode za privlačenje saradnika bila je masovna pojava i neočekivano visoka", rekao je istoričar.

 

• Stepan Bandera s borcima OUN 
• © io.ua
  
  

Kako je kasnije postalo poznato iz materijala nemačke vojne obaveštajne službe "Abver", čak i pre rata, Hitlerove posebne službe regrutovale su dva konkurentna lidera "Organizacije ukrajinskih nacionalista" kao agente: Andreja Melnika i Stepana Banderu. Njih su i nacisti opisali kao kriminalce, demagoge i nemoralne osobe, ali su ipak korišteni.

"Lično, Bandera je smatrao da je saradnja sa Nemcima bila ravnopravna, ali se Nemci prirodno nisu složili s njim oko ovoga. Bandera je želeo da stvori marionetsku državu pod protektoratom Hitlera. ali ne i Nemci"- ističe Djukov.

Od 1940. godine, ukrajinski saboteri su počeli sa pripremama i slanjem na teritoriju SSR Ukrajine i Moldavije. U bazi specijalnog puka "Brandenburg 800" formirana su dva ukrajinska nacionalistička bataljona - "Roland" i "Nahtigal".

Profesionalni izvršioci

U leto 1941. godine, pripadnici "Roland" i "Nahtigal" su korišćeni za izvođenje sabotažnih akcija na teritoriji SSSR-a i uništavali su Jevreje u zonama blizu fronta.

Ali na jesen, oni su prebačeni na teritoriju Nemačke, rasformirani, a u njihovoj bazi osnovali kaznene pomoćne policijskie jedinice. Prvi zamenik komandanta "Nahtigala", a potom 201-og bataljona pomoćnih policijskih snaga bio je jedan od najbližih saradnika Bandere i budući lider UPA * hauptman (kapetan) Roman Šuhevič. (UPA - Ukrajinska pobunjenička vojska - je ukrajinska organizacija priznata kao ekstremistička i zabranjena u Rusiji (odluka Vrhovnog suda Ruske Federacije od 17. novembra 2014. godine)

 

Intelektualni pokazatelji Šuheviča na opštem nivou izgledali su prilično pristojno, a Nemci su voleli da sarađuju sa njim. Šuhevič je, bez sumnje, u izvesnom smislu bio talentovan čovek, pametniji od Bandere", kaže Djukov.

Čak i kada je Bandera uhapšen, nakon što je uhvaćen u krađi državnog novca, Šuhevič je nastavio da služi Nemcima na položaju oficira. Prema Alekandru Djukovu, u svim Šuhevičevim aktivnostima (inženjer po struci) korišten je tehnokratski pristup, dok je Bandera, studirajući u svoje vreme "Lvovsku politehniku" bio mnogo gori od svog kolege - agronom i poljoprivredni radnik u načinu razmišljanja..

U leto 1941. Nemci su počeli sa formiranjem nacionalističke lokalne milicije od ukrajinskih nacionalista. Tokom vremena, popunjavanje redova OUN zatvorenicima - onima koji su bili spremni da sarađuju, nacisti su počeli da se stvaraju pomoćne policijske bataljone - "Šucmanšaft".

 

• Starešine 102, 115 i 118.  bataljona "Šucmanšaft" u Minsku, 1942 god. 
• © Wikipedia
   

"Ove strukture postale su alat za izvođenje zadataka dodeljenih `Ajncatgrupenu`, čiji je cilj bio uništenje Jevreja, komunista i anti-nacističkih civila", naglasio je Djukov.

Prema njegovim rečima, jedinice "Šucmanšafta" su postale glavna sila uključena u likvidaciji jevrejskih geta. A 1943. godine deo pripadnika "Šucmanšafta" je otišao u šume i formirao UPA , a zatim primenio svoje specifično "dželatsko iskustvo" tokom masakra u Volinu.

«Professionalьni dželati, koji su ubijali Jevreje i Poljake često su bili isti ljudi", istakao je Djukov.

Prema njegovim rečima, bez kolaboracione policije, Nemci bi morali povući prevelike snage sa fronta radi obavljanja kaznenih operacija, borbe protiv partizana i unutrašnje zaštite. Svaki kolaboracionist u pozadini bio je "borbena jedinica koju su držali Nemci na frontu". Zbog toga je važnost ovih kolaboracionih jedinica Trećeg Rajha bila izuzetno velika.

Pored toga, njihovi predstavnici su bili bolje upoznati sa lokalnim stanovništvom. Ovo je dramatično smanjilo šanse da se žrtve nacista spasu. Jevrejin ili komunist koji bi pokušao da pobegne od ubica, lakše bio se izvukao od Nemaca, jer su kolaboracionisti bili dobro orijentisani na terenu.

Ukrajinski kolaboracionisti su aktivno učestvovali u holokaustu i van sovjetske teritorije.

«Značajan deo kokaboracionista koji je prošao obuku pod nazivom "Rajnhard" u kampu za obuku SS «Travniki»  u okviru programa obuke za čuvare koncentracionih logora bio je upravo iz Ukrajine. Oni su bili angažovani u koncentracionim logorima na teritoriji Poljske i direktno Trećeg Rajha", rekao je Konstantin Zaleski.

Tačan broj ukrajinskih kolaboracionista danas je teško odrediti. Istoričari kažu da je oko 250 hiljada Ukrajinaca služilo u različitim paravojnim formacijama Trećeg rajha. Međutim, Aleksandar Djukov smatra da je ova cifra malo preterana jer istraživači mehanizmi mehanički navode broj različitih jedinica, ne uzimajući u obzir činjenicu da bi iste osobe mogle istovremeno služiti u više jedinica. Na primer, 1943. godine vojnici "Šucmanšafta" masovno su prešli na službu u diviziji Vafen SS "Galicia", uprkos tome, dok su se milioni Ukrajinaca borili protiv nacizma u redovima Crvene armije, desetine hiljada je služilo Hitleru samo u "Šucmanšaftu".

• Šetnja nacionalista, posvećena 109. godišnjici rođenja Stepana Bandere,Kiev 
• © Valentyn Ogirenko / Reuters

Nažalost, danas u Ukrajini istorijsku istinu o aktivnostima OUN i UPA tokom Drugog svetskog rata i njihovog aktivnog učešća u Holokaustu vole da zanemare. Ulice i trgovi su dobile nazive po agentu "Abvera" i RSHA (služba bezbednosti Trećeg rajha) Stepanu Banderi, hauptmanu kolaboracione policije Šukeviču i jednom od osnivača "Šucmanšaft" sistema i visoko rangiranog pripadnika SS Pavlenka Omeljanoviča.

Ipak, istorijska istina je da su ukrajinski nacionalisti započeli i završili drugi svetski rat, uprkos određenom vremenskom otuđenju, na istoj strani kao i nacisti", sumirao je Aleksandar Djukov.

Izvor: VOSTOK / RT

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut