Sonja „Zlatna ruka“: Kraljica ruskih lopova

Ona je živela pre više od jednog stoleća, ali njeno ime se još uvek pominje u Rusiji, uglavnom među lopovima. Sofija Bluvštejn, poznata i kao Sonja „Zlatna ruka“, verovatno je bila najveštija i najhrabrija među ženama koje su živele od krađe. A i živela je duže od ostalih svojih „koleginica“ i život joj je bio dramatičan do samog kraja.

Danas, u doba onlajn novosti i „striminga“, zločinci brzo skreću na sebe pažnju medija. U Rusiji je u 19. veku samo vrlo vešt lopov mogao da se proslavi pre nego što dospe u zatvor. Sofija Bluvštejn, poznatija kao Sonja „Zlatna ruka“ postala je čuvena „kraljica ruskih lopova“ zahvaljujući fantastičnoj lepoti, hladnokrvnosti u krađama i velikom glumačkom daru. Sve njene krađe su bile vrlo pažljivo isplanirane.

Operacija „Dobro jutro“

Sonjine pljačke su bile jednostavne i elegantne. Odsela bi u skupom hotelu, obukla svoje najbolje odelo i ponašala se kao plemkinja, te niko nije smeo da je pita gde ide dok je osmatrala hotel i proučavala raspored prostorija. Sonja je znala da gosti u takvom hotelu obično provode noći na gozbama i posle toga spavaju do podneva. Rano ujutru bi obula mekane papuče i krenula u potragu za žrtvom.

Tražila je otvorena vrata ili je koristila kalauz. Brzo je ulazila u sobe gde su ljudi spavali i odmah tražila novac po džepovima. A šta se dešavalo ako se gost probudi? Tada je dolazio do izražaja Sonjin glumački talenat. U sekundi bi procenila koliko je gost iznenađen pojavom lepe žene u sobi. Ako bi to bio stariji čovek ona bi samo porumenela i promrmljala da je pogrešila, a zatim bi brzo izašla iz sobe – ponekad sa već ukradenim novcem. Ako je mlađi muškarac bio zasenjen njenom lepotom, ona bi mu rekla da je ušla u sobu greškom, ali bi mu pogledom dala do znanja da bi rado provela vreme sa tako lepim džentlmenom. Kada bi posle telesnih naslada gost zaspao umoran Sonja bi ga hladnokrvno opljačkala i izašla. Ukoliko bi je zaustavio portir, potkupila bi ga ili bi se ponašala kao uvređena plemkinja i svakako bi otišla.

Njen izgled je bio njeno glavno oružje.

Archive photo

Sonja nije bila obična prostitutka. Naučila je da krade još u detinjstvu. Rođena je oko 1850. negde u Varšavskoj oblasti, gde su se mnogi bavili krijumčarenjem, krađom i pljačkanjem. Od rane mladosti je volela lepe haljine, ali su je najviše privlačili zlato i brilijanti.

Sa 15 godina je otišla od kuće. Udala se za trgovca koji ju je uskoro ostavio zbog raspusnog ponašanja. Njen drugi muž je bio Mihail Bluvštejn, koji je živeo od varanja na kartama. On je uveo Sonju u svet lopova i varalica. Sonja je uskoro postala iskusnija od svoga muža i počela da radi sama.

Pročula se uglavnom po tome što je uspešno izbegavala kaznu za svoja nedela. Ako je bilo potrebno mogla je da očara svakog policajca, islednika, zatvorskog čuvara ili vojnika u konvoju, pa čak i grofove, prinčeve i generale. Sablažnjavajući muškarca ona je izgledala kao da je iskreno i strasno zaljubljena u njega. Mnogi su radi nje stavljali na kocku sve što su imali i ostajali su bez porodice, posla i kompletne imovine za samo nekoliko časova provedenih sa njom.

Kraljica lopova

Prodavnica obuće na tržnici Hitrovka u Moskvi. Na ovom mestu su mnogi lopovi dolazili kao na posao.

Sputnik

Sonja je postala živa legenda u krugovima ruskih lopova. Njena sposobnost da umakne zakonu privlačila je mnoge sitne lopove kojima je bila čast da rade zajedno sa „mamom“ ili „kraljicom“, kako su je nazivali.

Nekoliko luksuzno odevenih mladih ljudi ulazi u zlataru pojedinačno, tako da u jednom trenutku ima mnogo klijenata. Tada mlada žena obučena kao plemkinja moli vlasnika da joj pokaže brilijante. Pažljivo ih proučava držeći ih u rukama dugim lakiranim noktima. Na kraju kupuje jeftini broš i pokušava da izađe, ali vlasnik primećuje da neki brilijanti nedostaju i zove policiju. Policija pretresa sve posetioce, a ovi reaguju na to sa velikim prezirom. Panduri ništa ne pronađu, a vlasnik dobija šamarčinu od ugledne dame koja zatim odlazi uvređena, ali sa brilijantima ispod dugih noktiju, ili čak ispod jezika, gde „plemkinji“ niko ne sme da zaviri. Iste večeri „kupci dragulja“ piju najskuplji šampanjac, a na gozbi „predsedava“ Sonja. Nadimak „Zlatna ruka“ je dobila od svojih obožavalaca iz kriminalnih krugova zbog neprevaziđene lopovske veštine.

Sonja je u svojoj karijeri opljačkala skoro sve velike zlatare u Rusiji. Ali ona je volela da živi na visokoj nozi tako da je potrošila skoro sav novac, s tim što je uspela da pošalje svoje dve ćerke u Francusku na školovanje. Ipak nije želela da one krenu njenim stopama.

„Evo šta je od nje ostalo danas“

Grob Sofije Bluvšejn na Vaganjkovskom groblju u Moskvi.

Global Look Press

Na Vaganjkovskom groblju u Moskvi nalazi se grob sa velikim spomenikom ženi prekriven draperijom. Ugravirano je prezime Bluvštejn, a na spomeniku ima dosta drugih natpisa. Lopovi dolaze na ovaj grob da odaju počast Sonji i ostave joj svoje želje i poruke, a ponekad cveće ili jeftin ukras. U kriminalnim krugovima ova legenda je živa i posle 150 godina. Ali to nije Sonjin grob.

Sofija Bluvštejn je umrla 1902. godine na Sahalinu i tamo je sahranjena. Ironijom sudbine pojavio se čovek koji je uništio Sonjinu karijeru. Ona se zaljubila u džeparoša Kočubčika koji je voleo da se karta. Nekoliko puta je izgubio mnogo novca na kartama pa je pozajmio novac od Sonje. Uskoro je počeo i da živi na njen račun, a ona je sve više rizikovala kako bi mogla finansirati svog ljubavnika. Jednom je ušla u kuću nekog bogataša i pitala poslugu da li je vlasnik kod kuće, a kada je sluga otišao da javi vlasniku ona je dohvatila sve što je mogla i pobegla. To uopšte nije bio onaj poznati Sonjin stil. Štaviše, tokom 1880-ih pojavila se i njena fotografija tako da su ljudi počeli da je prepoznaju i policija joj je bila na tragu.

Uspela je da pobegne iz Smolenskog zatvora i iz zatvora na Ruskom dalekom istoku. Negde oko njene 40. godine najzad je poslata na ostrvo Sahalin i bačena u okove.

Sonja „Zlatna ruka“ u okovima. 1888.

Archive photo

Fotografi su je slikali u okovima i zatim su prodavali kopije slike putnicima brodova koji su tu pristajali, tako da je Sonja ostala čuvena do svojih poslednjih dana. „Oni su me mučili tim fotografijama“, rekla je. Godine provedene u okovima su učinile svoje. „Pokušala sam da bežim, ali nisam više tako jaka kao što sam bila“.

Na kraju života je žalila zbog toga što su se ćerke odrekle majke kada su saznale čime se bavila.