INTERVJU Jovan Milić: Niš prvi put ima Gradonačelnika koji služi narodu, a ne partiji!

Jovan Milić ima 21 godinu, student je Mašinskog fakulteta, Univerziteta u Nišu, a nedavno je rasplakao Srbiju gostujući u emisiji "Život priča", koju vodi i uređuje Tanja Vojtehovski. Jovan je samo u prošloj godini siromašnima sa Balkana dao preko 3 tone hrane. Pričali smo sa Jovanom o njegovim planovima, ali i o trenutnoj situaciji siromašnih porodica.

MN: Jovane, vi ste student Mašinskog fakulteta, koliko je teško studirati i baviti se humanitarnim radom?

J: Nije uopšte teško, ukoliko to što radite, radite iz srca. Ja sam navikao na rad, od osmog razreda osnovne škole radim kroz humanitarnu organizaciju "Nađi Raula" i na neki način želim da pomažem našem narodu.

MN: Zašto ste organizaciju nazvali "Nađi Raula"?

J: Kada sam osnivao humanitarni portal, odlučio sam se da ga posvetim Raul Valenbergu, švedskom humanisti drugog svetskog rata. Znate, o Raulu mnogi ne znaju ništa, a ja sam želeo da ga promovišem i da mladim ljudima predstavim rad Raul Valenberga. Nažalost, do dana današnjeg nije poznata Raulova sudbina. On je kao švedski diplomata koristio svoj položaj te je spasavao jevreje i ostale kojima je bila potrebna pomoć.

MN: Zbog čega ste sa manje od 14 godina krenuli da se bavite humanitarnim radom?

J: Znate, mislim da cela Srbija to zna. Moja porodica i ja smo zapali u teško siromaštvo koje je trajalo par godina. I ta glad, koju sam osetio na svojoj koži me je motivisala da oformim organizaciju putem koje se trudim da nijedno dete nikada ne bude gladno i da uvek ima užinu u školi.
MN: Zanimljiva je i vaša ideja o osnivanju učeničke kompanije za proizvodnju bumeranga.

J: Tako je, sa svojim drugovima iz srednje škole osnovao sam učeničko preduzeće za proizvodnju i distribuciju bumeranga. Kroz učeničku kompaniju sam naučio kako funkcioniše jedan tim, a i bili smo dost dobri na raznim takmičenjima.

MN: Zahvaljujući toj učeničkoj kompaniji bili ste govornik i na Kopaonik biznis forumu, kao jedini učenik?

J: Divno iskustvo, nažalost, više nije bilo mladih ljudi na tom događaju, ali se nadam da će se to promeniti. Sve u svemu, divno iskustvo nosim sa Kopaonika.

MN: U septembru izlazi i vaša autobiografija: "I siromašni imaju san". Kako ste došli na ideju da napišete memoare?

MN: Zapravo, knjiga "I siromašni imaju san", izašla je u junu prošle godine. U knjizi sam govorio o dečaku Marku koga je glad motivisala da menja svet, međutim, ove godine sam odlučio da ljudima predstavim ono što jesam. I u decembru sam prvi put javno rekao da sam ja taj Marko, da sam ja bio gladan mladić, koji je imao san da menja svet.

MN: Moramo se dotaći i trenutne situacije u Nišu. Gradsko veće Niša je odlučilo da Aerodrom "pokloni" državi, Koje je vaše mišljenje po tom pitanju?

J: Nažalost, održavanje aerodroma košta puno, Grad nema toliko novca i nije bilo situacije. Čitam ovih dana kako mnogi napadaju Gradonačelnika Grada Darka Bulatovića. Znate, do pre neku godinu u Nišu su se radile mnogo gore stvari, a narod je ćutao. Sada Niš prvi put ima Gradonačelnika koji služi narodu, a ne partiji, a mi to želimo da izgubimo. Mislim da smo malo zalutali.

MN: Znači, vi ste za to da se Aerodrom da državi?

J: Ja sam za Grad bez demonstracija, za Grad gde se svi moramo boriti da od njega napravimo još veći grad. Nažalost, Niš je siromašan grad, a održavanje Aerodroma je skupo. Ja verujem državi i siguran sam da neće zaboraviti Niš.

MN: Da se vratimo na vaš rad. Prošle godine ste proglašeni za mladog heroja Srbije. Šta za Vas znači to priznanje?

J: Nagrada Mladi heroji predstavlja za mene, veliko priznanje. Zapravo sva ta priznanja mi znače, ne zbog mog rada, ja bih radio isto i sa priznanjima i bez njih, ali mi znači podrška različitih ljudi, fondacija i organizacija. Moja ideja je da sve organizacije na svetu međusobno sarađuju i menjaju svet, to je i cilj svih organizacija, zar ne?

MN: Tako je. Vaša poruka za mlade na Balkanu.

J: Živimo u miru svi mi. Videli smo kako su naši preci živeli, koliko su života dali za parče zemlje. Sada smo svi male države, i uživajmo. Budimo dobre komšije i pomozimo onima kojima je pomoć potrebna. Dokle god dišemo ovaj kiseonik, moramo da budemo humani!