Kako je sovjetski doktor na Antarktiku sam sebi izvadio slepo crevo

 Doktor Leonid Rogozov je u sovjetskoj istraživačkoj stanici na Antarktiku uspešno izveo neverovatnu hiruršku intervenciju vađenja sopstvenog slepog creva. Kao heroj nacije, Rogozov je upoređivan sa Jurijem Gagarinom, koji je iste godine postao prvi čovek koji je poleteo u kosmos.

Verovali ili ne, operacija koju je sovjetski doktor Leonid Rogozov izveo na sebi nije bila jedini ovakav slučaj. Još 1921. godine američki hirurg doktor Evan O'Nil Kejn izveo je eksperiment u kojem je sebi izvadio slepo crevo i sam zašio ranu.  

Razlika između ovog i Rogozovljevog slučaja je u tome što sovjetski doktor nije bio u komfornoj operacionoj sali okružen timom profesionalnih hirurga spremnih da mu pomognu ako nešto krene po zlu. On to nije radio zbog nauke, već kako bi preživeo.

Između života i smrti

1960. godine mladi 27-godišnji hirurg Leonid Rogozov priključio se Šestoj sovjetskoj ekspediciji na Antarktiku. Naredne godine počeo je da radi kao lekar u novootvorenoj Novolazarevskoj istraživačkoj stanici.

29. aprila 1961. godine Leonid Rogozin se razboleo. Osećao je slabost, mučninu, imao je visoku temperatura i trpeo bol u donjem desnom delu trbuha. Rogozov je sebi odmah postavio dijagnozu: akutna upala slepog creva. Problem je bio u tome što je on bio jedini doktor u stanici. Osim toga, prevoz je bilo nemoguće organizovati. U blizini se nije nalazio nijedan avion, a osim toga, loši vremenski uslovi nisu dozvoljavali letenje.

Članovi Šeste sovjetske ekspedicije na Antarktiku Leonid Rogozin i Jurij Vereščagin

Jurij Vereščagin

Komplikacija u obliku peritonitisa mogla je dovesti do fatalnog ishoda. Zato je Rogozov morao brzo da reaguje. Kako je kasnije rekao njegov sin Vladislav, njegov otac se nalazio na ivici života i smrti, nije mogao da nađe pomoć i morao je sam da se operiše.

„Morao je da otvori svoj stomak i da izvadi creva”, seća se Vladislav. „Nije znao da li je to uopšte izvodljivo.”  

Neizbežna operacija

Operacija je izvedena 30. aprila. Leonidu su asistirali meteorolog Aleksandar Artjomov, koji mu je pomagao sa medicinskim instrumentima, i inženjer Zinovij Teplinski, koji je držao ogledalo i lampu.

Rogozov se nalazio u polusedećem položaju oslonjen na levu stranu tela. Nakon što je sebi dao lokalnu anesteziju ubrizgavši injekciju prokaina, načinio je rez dug 12 centimetara na donjoj desnoj strani trbuha. Uz delimičnu pomoć ogledala, a delom se oslanjajući na dodir, počeo je da traži slepo crevo.

Doktor Leonid Rogozin za vreme operacije

Jurij Vereščagin

Njegovi asistenti zamalo se nisu onesvestili kada su videli kako Rogozov traži slepo crevo u svojoj utrobi. Šef stanice Vladislav Gerbovič, koji je takođe prisustvovao operaciji, priseća se da su dvojica asistenata bili bledi kao kreč, ali su dali sve od sebe da ostanu pribrani.  

30-40 minuta posle početka operacija Rogozov je osetio slabost i vrtoglavicu, zbog čega je morao da pravi kratke pauze od 5-10 sekundi svakih 5 minuta. Doktor je pokušao da ostane smiren i koncentrisan tokom čitavog procesa.

Međutim, u završnoj fazi Rogozov zamalo nije izgubio nerve. „Evo ga konačno, prokleto slepo crevo! Sa užasom primećujem da na kraju ima crnu mrlju. To znači da bi puklo da sam čekao samo još jedan dan... Srce mi se steglo i primetno usporilo rad, osećao sam kao da su mi ruke od gume. Pa, mislio sam, loše će se završiti. Sve što mi je preostalo je da izvadim slepo crevo”, prisećao se kasnije.

Operacija je trajala ukupno sat i 45 minuta i uspešno je završena. Pet dana kasnije temperatura se normalizovala, a posle još dva dana izvađeni su konci.

Drugi Gagarin

Kada se Leonid Rogozov vratio kući, dočekan je kao heroj i slavna ličnost. Postao je poznat ne samo u Sovjetskom Savezu, nego i u inostranstvu.

Rogozovu su bili posvećeni brojni članci, knjige, filmovi i pesme. Dobio je na stotine pisama od ljudi iz celog Sovjetskog Saveza i drugih zemalja. Za svoju hrabrost je odlikovan Ordenom rada sa crvenom zastavom, što je jedno od najviših odlikovanja  Sovjetskog Saveza. Takođe mu je dodeljen stan u Lenjingradu.

Leonid Rogozin

V.Fedosejev/TASS

Iz nekog razloga Rogozov je upoređivan sa prvim čovekom u kosmosu Jurijem Gagarinom, koji je svoj legendarni let izveo 18 dana pre Rogozovljeve operacije.  Rogozov, istina, nije bio prvi čovek na svetu koji je sam sebi izvadio slepo crevo, ali je u Sovjetskom Savezu doživljavan kao neko ko je učinio nemoguće. U svakom slučaju, uslovi u kojima je operacija izvedena bili su vrlo nepovoljni.   

„Postojala je značajna sličnost među njima, jer su obojica imali 27 godina, obojica su poticali za radničkih porodica, a postigli su nešto što niko pre njih nije uspeo da učini. Bili su prototip idealnog nacionalnog superheroja”, kaže njegov sin Vladislav.

Boris Jegorov,
Russia beyond