„Berlinski zid“ na Araratu

Istanbul, Jerevan, 17. jula – Jerevan je – u jeku polemika da li je, ili nije, nad Jermenima u Turskoj izvršen genocid – mimo očekivanja, uputio izazov Ankari: „Mi smo spremni da uspostavimo odnose bez bilo kakvih uslovljavanja, i to koliko već sutra. Pitanje genocida je duboko ukorenjeno u svesti naših ljudi. To je i moralno pitanje od koga ne možemo odustati. Ali to nije prepreka da imamo bolje odnose, niti preduslov za normalizaciju naših odnosa“, poručio je Ankari šef jermenske diplomatije Vartan Oskanijan.

Tursko-jermenska granica se pretvorila u „berlinski zid“, jedan od poslednjih u svetu. Nju mogu samo da prelete ptice i putnički avioni, ali samo četiri puta nedeljno na liniji Jerevan–Istanbul. Problemi se mogu rešiti samo ako se o njima razgovara. „Tako to rade civilizovane zemlje“, tri puta su u poslednjih 15 dana poručili Ankari vodeći jermenski funkcioneri.

To, naravno, ne znači da se Jerevan odrekao „svoje istine“ o devet decenija starom, i još aktuelnom, sporu: Jermeni istrajno tvrde da je nad njihovim potomcima, u vreme raspada otomanske imperije, stradalo milion i po pripadnika tog naroda koji su tada živeli na anadolskim prostorima. Sada su Jermeni u Turskoj manjina od 60.000 duša.

Turska ima svoju istinu, ali sasvim drukčiju. Bilo je to vreme društvenih lomova u kojima su stradali i Grci, i Jermeni, i Turci. U međuetničkim sukobima, koje su pratili glad i razne boleštine, možda je – priznaju u Ankari – „stradalo nekoliko stotina hiljada Jermena“. Ali to nije bio smišljeno izveden zločin nad tim narodom.

Ankara je hermetički zatvorila svoje granice prema Jermeniji 1993. godine zbog okupacije Nagorno Karabaha, provincije u Azerbejdžanu u kojoj je pretežno žive Jermeni. Taj potez je Jermeniju doveo u izuzetno tešku situaciju. Njeni stanovnici već godinama žive u dušegupci. Granica je blokirana i prema Azerbejdžanu. Prozor u svet vodi zaobilazno, preko Gruzije, pošto je državnu među prema Iranu blokirala priroda – teško prohodnim planinama. To košta. Zemlja godišnje gubi trećinu nacionalnog proizvoda, mnogi Jermeni žive ispod granice siromaštva.

Turska se oglušila, kako se saznaje, o najnoviji izazov Jerevana. Ona i dalje insistira da Jermenija prvo treba da sa Azerbejdžanom reši spor oko Karabaha, da povuče svoje vojnike iz te provincije. Što se tiče „slučaja genocid“, ona predlaže da se formira zajednička komisija u koju bi ušli istoričari iz Turske, Jermenije i drugih zemalja, koji bi na osnovu dokumenata utvrdili šta se stvarno zbilo davne 1915. godine i kasnije.

Jerevan je dosad taj predlog odbacivao, pošto za njega dvojbe nema: „To je bio sistematski zločin“. Međunarodne okolnosti mu donekle daju za pravo: mnoge zemlje – Francuska, Rusija Grčka, Kanada kao i Evropski parlament – taj zločin su već okvalifikovali kao genocid. Čak je i u američkom Kongresu pokrenuta inicijativa da se o tome usvoji posebna rezolucija, što je u Ankari izazvalo pometnju.

U Jerevanu su sada spremni da ustuknu, istina samo za polukorak: prihvatili su da razmotre inicijativu o stvaranju zajedničke komisije, pod uslovom da Ankara prvo ukloni rampe sa granice.

Najnoviji jermenski izazov je pao u nezgodnom trenutku za turske političare, pošto se ovog meseca održavaju parlamentarni, a posle toga i predsednički izbori. Teško je i bilo očekivati da zvaničnici u Ankari sada naprave zaokret u politici prema Jermeniji, pošto bi to mnogi glasači doživeli kao izdaju braće u Azerbejdžanu. U Jerevanu su svesni toga, ali gaje nadu da će posle izbora možda doći neka novi ljudi koja će imati više sluha za uklanjanje zida sa mitskog Ararata na kome je, prema Starom zavetu, u Nojevom kovčegu spaseno grešno čovečanstvo od apokalipse.