Skripalj bez histerija: Ko ima korist od toga

24.03.2018. god.

Već treću nedelju zaredom traju sukobi između ruskih i britanskih medija, diplomata i političara podstaknuti pokušajem trovanja bivšeg pukovnika GRU-a, britanskog obaveštajca i njegove kćerke u lokalnoj piceriji u gradu Solsberi.

Bez odgovarajuće istrage incidenta, ministar inostranih poslova Boris Džonson je već dao izjave medijima o mogućem ruskom tragu. A onda je premijerka Tereza Mej postavila ultimatum Moskvi, da prizna krivicu za to delo. Ali kada su ruske vlasti učtivo nagovestile Britancima da moraju prvo da utvrde šta se desilo a potom da obrate Rusiji za pomoć, Tereza Mej je odmah naredila proterivanje 23 ruskih diplomata, koji su se navodno bavili obaveštajim aktivnostima u Britaniji i proglasila zamrzavanje svih političkih i diplomatskih kontakata na najvišem nivou.

Naše diplomate su već kod kuće, a Britanci — u okviru recipročnog odgovora — pakuju svoje stvari.

Ovaj incident se dobro uklapa u rusko-britanske odnose poslednjih decenija, kada su u Britaniji, jedan za drugim, iz nepoznatih razloga umirali odbegli ruski biznismeni i bivši agenti ruskih tajnih službi. U gotovo svim slučajevima, bez jasne dokazne baze, britanske vlasti su optuživale Rusiju i Putina lično za ono što se dešavalo. Tako da trenutne akcije britanskih vlasti odzvanjaju ehom saosećajnosti kako u britanskoj javnosti, tako i kod saveznika sa obe strane Atlantika, jer je naporima zapadnih medija uz Rusiju i njeno rukovodstvo fiksirana slika zločinaca od kojih se svašta može očekivati, ne samo u Rusiji nego i u drugim zemljama.

Pošto nemam neophodne činjenice da donesem nedvosmislene zaključke o tome ko je i u koju svrhu pokušao da otruje oca i kćerku Skripalj , imam tu slobodu da sam napravim svoju verziju onoga što se desilo, kao što su to učinile britanske vlasti.

Međutim, za razliku od britanskih vlasti, koji su odbile čak i da daju motiv zločina, pokušaću da odgovorim na pitanje ko bi mogao biti zainteresovan za ovo.

Meni se čini da je ideja o umešanosti ruskih službi prosto neverovatna.

Kao prvo Skripalj nije «prebegao» i pogrešno je to tako predstavljati. Njega su ruske vlasti razmenile za svoje obaveštajce uhapšene u SAD.

Drugo, on nije predstavljao pretnju i nije znao ništa više od onoga što je on već dao Britancima pre hapšenja. U suprotnom, ne bi bio pušten, već bi bio zamenjen drugim.

Treće, pošto je bio u Engleskoj, on se naravno nalazio pod nadzorom britanskih specijalnih službi. A da je Skripalj bio uključeni u bilo kakve aktivnosti opasne za Rusiju, zbog koje bi se ruske specijalne službe rešile da ga likvidiraju, britanske specijalne službe bi odmah najavile (barem u kratkim crtama) motiv ruske strane kako bi dali svojoj verziji događaja bar nekakvu verovatnoću.

Četvrto, ni Putin, a ni ruske specijalne službe nisu zainteresovani za trovanje starog dvostrukog agenta u penziji i njegove ćerke, i tako izazovu duboku krizu u odnosima između Moskve i Londona (ili, šire, Moskva-Zapad, jer su SAD i drugi saveznici NATO-a već podržali neosnovane optužbe protiv Rusije). I sve to uoči predsedničkih izbora u Rusiji i nekoliko meseci pre Svetskog prvenstva.

Peto, zapadni mediji su više puta rekli da bez Putinovog naređenja, u Rusiji čak ni mušice ne lete. To znači da je morao lično da izda nalog za eliminaciju Skripalja. O Putinu mogu da kažem bilo šta, ali jedna stvar je jasna: predsednik Rusije je veoma racionalan i pragmatičan čovek i uvek dobro proračuna posledice svojih postupaka. Istovremeno se ruski lider veoma razlikuje od svog američkog kolege, za koga, prema Mičelu Volfu, svi zaposleni u Beloj kući i članovi njegove administracije koriste blagu reč «neuravnotežen». Pre nekoliko dana je izgubio posao, čak i čovek kao što je Rek Tilerson zbog toga što, kako neki nagoveštavaju, nije zadržao za sebe svoje mišljenje o mentalnim sposobnostima šefa.

Stoga se postavlja pitanje: ko ima korist od trovanja i vrlo moguće smrt Skripalja? Nisam zagovornik teorija zavere, ali mogu napraviti svoju verziju onoga što se dešava na osnovu šireg i dubljeg konteksta onoga što se dogodilo.

Izostaviću iz svoje teorije pretpostavku, koja je prilično popularna u domaćim medijima, da su britanske specijalne službe to učinile kako bi odvukle pažnju engleskog društva sa negativnih posledica Bregzita, i skandala koji je izbio u jednom od gradova Engleske u kome je organizovana kriminalna mreža vrbovala stotine dece i uvukla ih u seks-industriju.

Verovatnija je druga verzija.

Na Zapadu, a posebno u Britaniji i SAD, vodi se histerična kampanja demonizacije Rusije i Putina. U ovim zemljama je promena «režima» u Rusiji, a posebno predsednika, glavni kurs. Pošto nemaju mogućnost da efikasno intervenišu u unutrašnju politiku Rusije preko svojih agenata u zemlji, jer je većina njih ili počišćena ili se nalazi pod čvrstim nadzorom ruskih službi, anglo-američke specijalne službe odlučile su da sprovedu operaciju diskreditacije Rusije i Putina i bace senku na ruske izbore i legitimitet predstojećeg predsedništva. Engleska nije slučajno izabrana: tamo je teren pripremljen unapred, a obezbeđen je i odjek u svetu.

Nekada su u početnim godinama sovjetske vlasti govorili o «revolucionarnoj pravdi» i tvrdili: zakonito je i pravedno ono što je u interesu radničke klase. Ovaj princip već dugo funkcioniše kod naših partnera na Zapadu.

Pre nekoliko nedelja, u emisiji Lore Ingrem na Foks Njuzu, bivši direktor CIA Džejms Vulsi je, na pitanje da li se američke službe mešaju u izbore u drugim zemljama iskreno odgovorio — «da». I naveo brojne slučajeve. Uz konstataciju da se američke specijalne službe mešaju u izbore samo iz dobrih namera i sa plemenitim ciljevima.

Pa, zar nije «plemenita» još veća demonizacija kako Rusije tako i Putina?

Andranik Migranяn, RIA

Prevod: NjuzFront