Ovlašćenja javnog notara

U sudove građani ne dolaze samo kad tuže ili su tužena strana, već i da overe ugovor, pribave neku potvrdu i radi sličnih poslova koje se u svetu završavaju kod notara, odnosno javnih beležnika. Kod nas notara još nema, ali obaveza da se domaći propisi usklade sa pravom Evropske unije podrazumeva i uvođenje beležnika u naš pravni sistem.

Poslednjih godina to su učinile Slovenija, Hrvatska, Republika Srpska, Mađarska, tako da notara nema jedino kod nas i u Albaniji, primećuje dr Milena Trgovčević-Prokić koja je nedavno objavila studiju „Ovlašćenja javnog beležnika”.

Šta zapravo rade javni beležnici? Reč je o nosiocima javnih funkcija kojima država daje ovlašćenje da službeno overavaju građanskopravne dokumente kao što su ugovori, testamenti, pokloni, podela imovine, razne potvrde i javnopravne izjave ili dokumenta iz poverilačko-dužničkog odnosa.

– Domen rada beležnika su pravosudni poslovi koji obuhvataju nesudeće, nesporne predmete tamo gde sudija učestvuje u stvaranju prava koja još nisu postala sporna i koji daje uputstva strankama kako bi njihov pravni posao bio u skladu sa zakonom. To su overe ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o raspodeli imovine za života, testament, razne overe izjava, što spada u domen administracije, dakle ono što rade službenici na overama. Razlika je u tome što javni beležnik i sastavlja takve ugovore. Mogao bi, recimo, da sačini ugovor o kupoprodaji, ali i da ga overi. Kod ugovora o kreditu, finansiranju stanova i slično, sem što bi sastavljao, beležnik bi ugovor upisivao i u zemljišnu knjigu, dakle preduzimao radnje radi realizacije ugovora. Svi ti poslovi obavljali bi se na jednom mestu i brže nego do sada – kaže za „Politiku” dr Trgovčević-Prokić. Uvođenje notara značilo bi pre svega rasterećenje za sudstvo, jer statistika pokazuje da se više od trećine sudija i gotovo polovina činovničkog aparata bave poslovima koji bi ubuduće mogli da se prenesu u nadležnost javnih beležnika, kaže naša sagovornica.

Izuzimanjem dela dosadašnjih poslova, advokatura i sudstvo ostaju bez dela prihoda što bi moglo izazvati i otpore.

– Otpora je bilo i kada su u Kraljevini Jugoslaviji uvedeni notari, ali i u drugim zemljama tranzicije bilo je negodovanja advokata. Ujedno smanjuje se prihod i od sudskih taksa – navodi sagovornica i kaže da su neka zakonodavstva, da bi izbegla otpore, ostavila alternativna rešenja. U Makedoniji, recimo, ugovor o doživotnom izdržavanju, sem beležnika, može da sačini i advokat, ali overava ga beležnik.

Na pitanje ko će ubuduće moći da se bavi notarskim poslom Trgovčević-Prokić navodi da će, sem završenog pravnog fakulteta, radnog iskustva, položenog pravosudnog ispita, biti neophodan i javnobeležnički ispit što će urediti budući zakon. Mada na nekim pravnim fakultetima kod nas postoje specijalistički kursevi koje su pojedini pravnici i advokati završili, interesenti će tek morati da polažu javnobeležnički ispit. U svetu se to smatra elitnom profesijom, a u Španiji, posle diplome, pravnici se pet godina pripremaju za taj posao.

Za razliku od advokata koji zastupa svog klijenta, beležnik je stručni poverenik svih stranaka koji se pred njim nađu. On zato mora da bude nepristrastan, da zastupa javni interes i obezbeđuje sigurnost pravnog prometa. Na taj način umanjuje mogućnost naknadnih sudskih sporova. U mnogim zapadnim zemljama beležnik je nezaobilazna figura u brakorazvodnim parnicama, jer sastavlja popis imovine, odnosno akta o njenoj raspodeli koja prilaže sudu uz tužbu za razvod braka. Po pravilu, jedan notar se bira na 40.000 stanovnika. Koliko će beležnika biti, kao i druge detalje propisaće zakon koji se očekuje do kraja godine.

– Put uvođenja javnih beležnika u osnovi je dug, potrebno je vreme da se izaberu i obuče za taj posao. Sem profesionalnih, beležnik mora da ima i visoke moralne vrednosti. Budući zakon bi trebalo posebno da uredi i ko se bira za notara, a to je i najvažnije, jer ugled jedne profesije zavisi od ljudi – kaže dr Prokić i procenjuje da je, posle donošenja zakona potrebno najmanje godinu dana da notari počnu da rade.

Sagovornica navodi pozitivna iskustva zemalja koje su notare uvele, jer sudstvo rasterećeno dela posla može efikasnije da se bavi ostalim predmetima.

U Federaciji BiH, međutim, zakon je donet pre nekoliko godina, notari funkcionišu od maja, ali građani se već žale da su im tarife neuporedivo skuplje od sudskih i advokatskih, kao i da duže čekaju da obave posao, jer beležnika nema dovoljno.

– U naš pravni sistem beležništvo treba uvoditi oprezno i postupno uvažavajući iskustva drugih zemalja. Mislim da je najvažnije ići stepenicu po stepenicu i ne dati javnom beležniku sva ovlašćenja odjednom. Recimo, Hrvatska nije na početku ugovore o raspodeli imovine za života i ugovor o doživotnom izdržavanju prepustila beležnicima, ali nešto kasnije to je učinjeno zakonom o nasleđivanju. Mislim da je potrebno da se funkcija notara razvija postepeno, a kasnije obim nadležnosti proširuje – kaže ova sudija Petog suda u Beogradu i napominje da uvođenje beležničke delatnosti podrazumeva i promenu niza drugih zakona.