Nadolazeće sankcije EU. Neka gubitnik plati

Samit EU prošlog četvrtka bio je neformalan. Lideri EU i njihovi šefovi diplomatskih resora ograničili su se dobijanjem domaćeg zadatka, koji je formulisao predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ovako: Pre smo imali strateške  partnere, sad nam je potrebna još i strategija. Strategija koja neće biti unificirana, zbog složenog konglomerata zemalja koje intresuju EU: od SAD do Kine, od Rusije do Indije i Brazila. Jer svaka od tih zemalja zahteva sopstveni prilaz.
 

Krajem septembra  predsednici zemalja EU okupiće se na novi samit, ovog puta redovan, formalni. I baviće se isključivo unutrašnjim poslovima. Između ostalog, situacijom oko Irske, gde deficit državnog budžeta već premašuje 14%, umesto dozvoljena 3. Portugalijom i njenim skoro 10% deficitom, čiji parlament teško da će utvrditi drakonska smanjenja budžetskih troškova za 2011. Po mišljenju direktora Briselskog instituta za ekonomska istraživanja Daniela Grosa, stanovništvo za sada ne spoznaje svu ozbiljnost situacije. Ljudima predstoji smanjenje potrošnje za 10-15%:, a vlada uvek počinje da štedi na socijlanim troškovima. I konačno samit će se latiti obaveznog kandidata za grdnju - Grčke. Atina ne može da postigne za početak makar dobijanje verodostojnih statističkih podataka o nacionalnoj ekonomiji. Sliku dopunjavaju masovni protesti stanovništva protiv režima strogog smanjenja budžetskih troškova.
 

Komesar za ekonomiju  EU Oli Ren raspoložen je veoma odlučno. Na samit on će doneti nacrt zakona koji omogućava da se automatski uvode finansijske sankcije protiv prekršioca budžetske discipline. I da se on liši sredstava, koja se svake godine izdvajaju u budžetu EU za strukturne reforme. Takve mere i ako su predviđene, još ni jednom nisu bile primenjene. Uzrok je, objasnio je Ren, liberalizam pojedinih ministarstava finansija, koja uzimaju pod zaštitu problematične zemlje. Za prenos sankcija u automatski režim potrebni su korektivi Pakta o stabilnosti. I ove dopune komesar je takođe obećao da će predstaviti učesnicima samita. Konačno, svih 27 učesnika od naredne godine moraće da predtavljaju nacrte svojih budžeta na utvrđivanje u Briselu.
 

Podrška koju ima Oli Ren, deluje ubedljivo. Na njegovoj strani je šef Evropske CB Žan Klod Triše, predsednik Evropskog  saveta Herman van Rompej, lider  Evropske grupe Žan Klod Junker, ministri finansija Nemačke i Francuske. U korist odlučnih mera govore upozorenja MMF i OESR o opasnosti od prestojećeg smanjenja tempa ekonomskog oporavka Evrope. Pa i niko od lidera zemalja EU danas otvoreno ne odbacuje pooštravanje finansijske discipline.
 

Da li će se konačno pokrenuti led ili će sve ponovo uroniti u beskonačne procedure usaglašavanja? Naš ekspert Vladislav Belov, rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog Instituta ocenjuje šanse pola-pola:

Postoje zdravi glasovi, koji su se čuli ovog proleća iz Nemačke, posle njih su počeli da se čuju isto tako zdravi glasovi iz drugih zemalja na nivou vodećih političara. Formirala se određena grupa reformatora, orijentisanih na uvođenje novih pravila za poštovanje budžetske discipline. I neke nove mere, koje bih nazvao kaznenim sankcijama. Sa druge strane, postoji niz zemalja koji ne bi hteo da se lišava svog prava glasa. Shvatajući da se neće još skoro vratiti u kolosek budžetske discipline. Meni se čini da protivnici reformatora čak mogu da pretegnu. Nije isključeno da nećemo videti to rešenje, već će biti izjava da je to neophodno učiniti. Konačno rešenje, tehničko, koje dozvoljava uvođenje sankcija, biće možda odloženo.
 

U takvom slučaju  evropljani se još jednom ograničavaju samo razgovorima. Mada nova kriza i  dalje lebdi pred vratima Evrope. I za njeno sprečavanje potrebna su dejstva, usaglašena i energična. Vladislav Belov:

Važno je po meni da ipak postoji konsenzus o nepohodnosti poštovanja discipline. Meni se čini da onaj potres koji se desio  u prvoj polivni 2010. ima svoju  pozitivnu stranu. Reč je o izvesnom prelaznom periodu, kada zemlje treba da dovedu svoje budžete u red. To je glavno. Drugostepeno je unošenje izmena u dogovor i mogućnost primene konkretnih novčanih sankcija.

Jasno je da se previše problema odjednom svalilo  na glave evropljana dolaskom krize. Odvojiti glavne od ne baš aktualnih kod njih nije moglo odmah. Danas se proces završava. I započinje etapa realizacije reformi. Kakva će ona biti?