Nova knjiga priča ‘’Dosanjano nebo‘’ autora Ljutomira Rundića iz Loznice, umesto recenzije koju reč više, Zlatomir Grujić, pukovnik avijacije
Čitajući tridesetpet kratkih priča spakovanih u knjigu sa romantičnim naslovom „Dosanjano nebo“ i realističkim podnaslovom „Istinite priče iz letačkog i vojničkog života letača navigatora“, osetio sam neobično zadovoljstvo i radost. Konačno, pročitao sam nešto jednostavno, ali tako lepo i tako uverljivo. Dobio sam dojam da sam i sam sudionik mnogih od sekvenci koje je autor opisao.
Autor je u knjizi, kroz priče, zapisao fragmente iz svog života, koji predstvaljaju ostvarenje njegovih dečačkih snova - da „dohvati nebo“ - da postane letač. Postao je letač, okusio draži i iskušenja letenja kao profesije. U zahvalnost tome ostvarenom snu, kao životnu krunu, daruje nam ovu zbirku priča o sebi, o svojim krilatim kolegam letačima, hrabrim „sinovima neba“, njihovim dogodovštinama, iskušenjima, radostima i tugama, sa radnjama lociranim u miru i ratu.
Priče su napisane vrlo čitko, pitko i lako, svaka reč se „guta“ i nestrpljivo traži sledeći red, sledeću stranicu. Rečju, knjiga se čita u jednom dahu. Autor je čak i složenu, a ponekad i rogobatnu, terminologiju koja se koristi i svakodnevnom jeziku avijatičara, napisao tako da se prima razumljivo i lako, i čita bez zaplitanja.
Autor piše o vremenu koje je proživeo kao letač navigator na avionu „Antonov An-26“, i to na jedan specifičan način. Tako, kroz te jednostavne priče, saznajemo složenost vremena koje je proteklo u ogromnim teškoćama i iskušenjima, ali i o životu i radu jednog čoveka, vojnog letača, i njegovih kolega. Rundić piše o svojim drugovima, stavljajući i sebe, sasvim pristojno, u adekvatnu poziciju, oni su u prvom planu, oni kao kolektiv, a tu je i on, i kao pojedinac, i član kolektiva. Poznato je, a to se uči, i u opštoj i u vazduhoplovnoj psihologiji, da je posada aviona kao kolektiv izuzetan primer povezanosti, jedinstva misli i delovanja, međusobnog razumevanja i praćenja u radnjama, u pokretima i postupcima (timski rad), međusobnog razumevanja („čitanja misli“), izuzetne kolegijalnosti i drugarstva. To nam Ljutomir dočarava na izuzetan način.
Autor piše o letačkoj profesiji i svim njenim dimenzijama, ali nenametljivo, ne prestručno, već jednostavno, deskriptivno, da svako može razumeti i shvatiti, kako je upravljati tom složenom mašinom - transportnim vojnim avionom, kako savlađivati iskušenja i teškoće na koje ljudi nailaze u tome poslu. To čini veoma korektno, dajući svakome članu posade aviona mesto i značaj koji ima – pilotima koji upravljaju letelicom, vođi posade, koji je i sam pilot, glavni, neprikosnoveni i za posadu i putnike, drugi pilot (kopilot), navigator (šturman) koji se stara o vođenju letelice po liniji puta, radisti odogovornom za radio-vezu, avio-mehaničaru nadležnom za ispravnost aviona, motora i opreme.
Autor vrlo jasno, izuzetno priamčivo, ali i diskretno, na osoben način, piše i o svemu onome, što prati rad posade jednog vojnog transportno aviona, i u miru i u ratu - vrste i obim zadataka, odnos putnika prema njima, odnos komande i nadređenih, urgencije odozgo, ulazak putnika preko reda, grubo narušavanje procedura, sitne prevare onih kiji žele da se prevezu avionom ( a još džabe). Uprkos svemu posadi je uvak u prvom planu putnik i briga da nikog ne ostave, da se ljudi, ili teret, prevezu od do mesta odredišta bezbedno.
Posebna vrednost priča je u opisima pojedinih ličnosti koje autor oslovljava njihovim krštenim imenima, pokazujući i dokazujući autentičnost, istinitost i verodostojnost svojih kazivanja i o ljudima i o događajima. Pored svojih kolega iz jedinice i članova posade, u pričama Ljutomira Rundića našle su mesto i mnoge druge ličnosti. Tako on ostavlja trajan zapis o avijatičarima koji su ostavili neizbrisiv trag u našem vazduhoplovstvu – Miloje - Mika Pavlović, Ljubiša Veličković, Milenko Pavlović, Omer Mehić, Ljubiša Đ. Veličković –Tajson, i drugi.
Književna dela ovakovog karaktera nedostaju u stvaralačkom opusu vazduhoplovne tematike. Preovlađuju dela u kojima se, o vazduhoplovstvu pretežno piše faktografski, bez ulaženja u životne teme, lične doživljaje neobične događaje, prirodne fenomene, i njihovo prelamanje u svesti ljudi, bilo da se radi o letačima ili putnicima. Pišući o životu svagdašnjem, o ljudima običnim, neposrednim akterima života, autor svojom knjigom obogaćuje vazduhoplovnu biblioteku. On pruža mogućnost kolegama, koji su u vazduhoplovstvu proveli vek, da se podsete na te uzbudljive, neponovljive i lepe dane, a onim koji nisu bili u vazduhoplovstvu, da dobiju predstavu o životu avijatičara, i da veoma uverljivo osete njihov stvarni život kroz pitke priče Ljutomira Rundića.
Knjiga zavređuje najvišu ocenu. Opisane radnje su odlično odabrane i pravilno dozirane. Struktura i sadržaj odgovaraju u potpunoti zahtevima pisanog rada spremnog za štampu. Knjiga zaslužuje da se što pre nađe pred čitaocima.
Autoru preporučujem da nastavi da sabira svoja sećanja i na ovakav način da ih ostavlja u trajno kulturno nasleđe, obogaćujući opus vazduhoplovnog književnog stvaralaštava.
Zlatomir Grujić, pukovnik avijacije
Bibliografija:
- Ljutomir M. Rundić „ NE ZNAM ŠTA MI BEŠE“ 1984. izdavač Dom JNA - Niš.
- Ljutomir M. Rundić „LAKU NOĆ MOJA DAMO“ 1984. Izdavač Dom JNA - Niš
- Ljutomir M.Rundić „LAKU NOĆ MOJA DAMO“ 2012. izmenjeno i dopunjeno izdanje, izdavač Žiravac - Požega.
- Ljutomir Rundić “NA OGNJIŠTU DUŠE“ 2014. izdavač Udruženje književnika Srbije - KD KiM.
- Ljutomir Rundić “U PLAMENU SRCA“ 2015. izdavač Galaksija - Niš.
- Ljutomir Rundić „DOSANJANO NEBO“ 2018. izdavač Klub pisaca „Vukovo pero“, Loznica.
Biografija
Ljutomir Rundić rođen je 01. januara 1959. godine u selu Vrapci /Sokolac/, BiH.
Po profesiji je instruktor navigator - letač. Živi u Loznici.
Dobitnik je više nagrada za svoj književni rad:
- Zlatne medalje“ za najbolju knjigu poezije - Udruženja srbskih književnika Slovenije-2017.
- Specijalne nagrade manastira Bešenova - 2017.
- „Zlatne povelje“ pobednika 27. međunarodnog festivala poezije „Panonski galeb“, Subotica - 2016.
- Prve nagrade „Kluba umetničkih duša“Mrkonjić grad- 2016.
- Pobednik „Pesme godine“na „Poetskoj pozornici“ Ćuprija - 2015.
- „Zlatne povelje“ na konkursu „Prljača“ Srbskog književnog
- kluba “Vihor“ Derventa - 2015.
- Pobednik 7. međunarodnog festivala poezije „Tragovi na pesku“-
- Bečej 2014.
- Nosilac vanrednog priznanja „Poeta primus“ kulturološkog projekta
- „Juhorsko oko“ iz Paraćina - 2014.
- Prve nagrade na „Poetskoj pozornici“ 2014. književnog kluba „Dušan Matić“- Ćuprija.
- Posebne nagrade „Milutin Mijajilović“ književnog kluba
- „Zapis“ G.Milanovac - 2013.
- Prve nagrada radio “Leđent“ Zemun -2013.
- Specijalne nagrade „Donko Blagoev“ na međunarodnom konkursu
- „Lirični krugovi“ Sofija - 2012.
- Prve nagrade Kluba umetničkih duša Mrkonjić grad- 2012.
- Prve nagrade lista „Pančevac“ -2005. na konkursu „Budi pesnik“.
- Član je Udruženja književnika Kosova i Metohije i Udruženja književnika Srbije i ima status književnika.
Osnivač i predsednik Kluba pisaca „Vukovo pero“ iz Loznice.
Autor Ljubomir Rundić iskoristio je priliku i da se zahvali i prijateljima knjige
HVALA SVIMA KOJI POMOGOŠE DA OVA KNJIGA UGLEDA SVETLOST DANA I KOJI SU SVOJOM NESEBIČNOŠĆU POSTALI DEO OVE KNJIGE:
- Udruženje penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije
- Kafana „MALIŠA“ Loznica
- Milanko i Gina Rundić
- Ljupko Rundić
- Slavica Lukić Kolb
- Lela Miletić
- Vida Radnić Gilardoni
- Radovan Dražić
- Ljubo Peno
- Dragan Dinjaški
- Slobodan Opačić
- Miroslav Marković
- Milan Čitaković
- Đokica Milovanović
- Vesna Simić
- Petar Petrović
- Milutin Đuričić
- Zoran Simić
- Zabeležila : Slavica Jovanović
- Izvor
- https://www.facebook.com/groups/1952860108274892/permalink/2233832113511022/
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.