Nepotpune porodice

Broj vanbračne dece u poslednjoj deceniji u svim zemljama EU primetno je porastao. Prema proračunima kontinentalne statističke službe Evrostat on iznosi 35% svih novorođenih. U tom pogledu vode Estonija, Švedska, Slovenija i Francuska, gde se više od polovine dece rađa van braka. Raspad tradicionalnih porodičnih veza psotaje karakteristična crta vremena. U Rusiji, koja se nekada odlikovala konzervativnim odnosom prema tom problemu, nepotpune porodice takođe danas prestaju jednoznačno da određuju kao nevolju.
 

Tradicionalna trpeza za kojom na praznike sede ne samo roditelji i deca, već i bake, dede, ujaci i sestrići sve ređe se može videti u Rusiji. Na sreću, reči majka i otac još uvek nisu zamenjene bezličnim rečima roditelj, kao što to pokušavaju da učine u nekim zemljama Evrope. Zato u nečem drugom ruski građani ne zaostaju. Po statistici, u Moskvi svako četvrto dete se rađa u nepotpunoj porodici.
 

To što se deca rađaju van braka samo po sebi nije tako loše. Bilo bi mnogo gore kada bi prestala da se rađaju uopšte, primećuje predavač Pravoslavnog Sveto-Tihonovskog humanitarnog univerziteta filozof i sociolog Iljja Vevjurko.
 

Mnogo je gore to što nestaje svest o neophodnosti porodice. Zato što je formula koju znamo napamet da je porodica osnovna ćelija društva u suštini vrlo smislena. Zaista, svako društvo koje postoji na Zemlji, za osnovni strukturni element ima porodicu. I ako porodica nestane, ispašće neko sasvim drugačije društvo. Naravno, to što ženi prestaje da bude potreban brak, muškarac, to je u suštini nezdrava tendencija. Ona svedoči i o globalnoj preraspodeli bogatstava u svetu. Tačnije nastaju takva društva gde ženama prestaju da budu potrebni muškarci i deci roditelji. Zato što gigantska društvena mašina koja troši resurse ostalog sveta, može da osigura bilo šta - između ostalog i rođenje dece iz epruvete. Druga je stvar u šta će se to društvo samo pretvoriti. Neće li ono samo sebe uništiti?
 

Utopijska ideja vaspitavanja dece van porodice nije nova. Ona prisustvuje u radovima poznatih filizova kao što je Platon, Furije, Engels. U Rusiji, koja je prošla žalosno iskustvo neuspešne izgradnje komunizma ova ideja je pretrpela čudnu metamorfozu. Ako je u osvit komunizma kod sovjetskih vlasti prevladavala tendencija potpune slobode polnih odnosa i oslobađanja žene od porodičnih stega, u periodu procveta socijalizma razvod se već smatrao amoralnom pojavom i mogao je da bude ne samo predmet rapsrave javnosti, već i razlog za slom karijere. U novoj Rusiji takva praksa jednostavno ne postoji.
 

To što se žena rešava da rodi dete bez oca i smatra da nema potrebe da registruje brak, to je naravno svetski problem, smatra direktor Centra za praktičnu psihologiju Sergej Ključnikov.
 

Ali ispoljava se on na razne načine. Na Zapadu takva nepotpuna porodica je posledica prevladavanja liberalnih odnosa na rušenje tradicionalne institucije porodice. Na primer, kada dete postaje konkurent majci u trci za životnim uživanjima. Zato, ako se dete i rađa, to je jedno dete, a ne dva-tri, što je neophodno za reprodukovanje nacije. I žena se rešava na to zato što je standard na Zapadu prilično visok, ona može sama da se izdržava, da izdržava dete. Muškarca takva savremena, poslovna, emancipovana žena ponekada vidi kao neki teret, kao izvor konflikata, i zato je jednostavnije rešavati ovaj problem na taj način. Rusija kopira neke ideje Zapada, pri tome ponekad i u hipertrofiranoj formi. Osim toga u Rusiji je prisutan ozbiljan demografski problem: ovde je 10 miliona mušaraca manje nego žena.
 

Žene ne mogu uvek da nađu dostojnog životnog saputnika. Susrećući na svom životnom putu mladiće „druge orijentacije", alkoholičare ili prosto neodgovorne, neke od njih rešavaju da rode bez muževa. Za mnoge je to smeo potez, pošto materijalna podrška države samohranim majkama u Rusiji još uvek ne može da se poredi, na primer, sa Švedskom koja je otišla u tome daleko.
 

Nepotpuna porodica, naravno, nije idealna varijanta za dete. Ipak ona može da postane izbor ljubavi, radosti i sreće. Istina, kako smatraju stručnjaci, dete iz takve porodice mora da ulaže velike napore da postigne uspeh u životu.  Ne polazi to svima za rukom. Mada u istoriji postoje izuzetni primeri čuvene vanbračne dece, kao što je veliki slikar Renesanse Leondardo da Vinči, vojskovođa Vilhelm Osvajač, pesnik Vasilij Žukovski, hemičar i kompoztor Aleksandar Borodin.
 

I, konačno, možda ono najvažnije. U novoj Rusiji, posle dugih decenija ateističke propagande, preporađaju se tradicionalne religije, u kojima je jasno formulisan pojam porodice, zasnovane na ljubavi i spoznaji odgovornosti. Današnji 18-20-godišnji ruski građani imaju izraženu želju za pozitivnim vrednostima. O tome svedoče dva anketiranja koja je ove godine izveo Institut za sociologiju RAN. Vrednosti omladine su konzervativne. Među njima na prvom mestu je porodica.