Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 02.03.

03.03.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 01.03. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 02.03

Kontakt grupa za Ukrajinu dogovorila primirje u Donbasu - Stalni predstavnik Rusije u kontaktnoj grupi za Ukrajinu Boris Grizlov izjavio je da je kontakt-grupa prihvatila izjavu o primirju u Donbasu od 5. marta.

„Danas je kontakt grupa uz učešće predstavnika određenih regiona Donjecke i Luganske oblasti potvrdila puno poštovanje sveobuhvatnog, održivog i neograničenog prekida vatre koje će započeti u ponoć i minut 5. marta 2018. godine“, rekao je Grizlov.

Prema njegovim rečima, u izjavi kontakt-grupe naglašena je važnost prihvatanja i poštovanja naredbe za prekid vatre i bezuslovne primene disciplinskih mera za prekršioce režima.

„Naglašen je zahtev da strane u sukobu ne sprovode ofanzivna dejstva i izviđačke operacije, zabranjeno je pucanje i u pravcu prema naseljima i iz naseljenih mesta, raspoređivanje i upotreba teškog naoružanja u naseljima i okolnim mestima. Takođe, strane su spremne da poštuju zahtev da se ne granatiraju namerno civilni objekti - škole, vrtići i bolnice. Strane su takođe ponovile svoju zajedničku i čvrstu posvećenost punoj realizaciji Minskih sporazuma“, dodao je on.

Grizlov je takođe izrazio nadu da će se ovo primirje poštovati preciznije i potpunije od onih koja su postojala u prethodnim periodima i da će poslužiti kao osnova za početak akcija za političko rešavanje sukoba.

O situaciji kod Jeleonvke

Kijevske snage pet puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata pet puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našla su se četiri naseljena mesta Republike.

Jutros su kijevske snage napale naselje Bajrak severno od Gorlovke. Tom prilikom ranjena je žena civil 1949. godište.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana jednom napale pozicije Narodne milicije u području naselja Zolotoe.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 02.03.

RT: Tramp produžio sankcije Rusiji za još jednu godinu - Predsednik SAD Donald Tramp produžio je sankcije Rusiji i ruskim državljanima koji se nalaze na sankcionom spisku na još godinu dana, saopštila je Bela kuća.

Sankcije su nametnute od strane bivšeg predsednika Baraka Obame u martu 2014. kao odgovor na političku krizu u Ukrajini.

SAD postepeno proširuju spisak ljudi i subjekata u okviru svojih sankcija prema Rusiji tokom godina. Poslednji spisak od 21 pojedinca i devet kompanija objavljen je u januaru 2016. godine.

Tramp je obavestio Kongres da će Bela kuća nastaviti da tretira situaciju u Ukrajini kao "neobičnu i izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država", kako je definisano Obaminim izvršnim nalogom 13660, od 6. marta 2014. godine.

Gasprom raskida ugovore sa ukrajinskim Naftogazom o isporuci i tranzitu gasa - "Gazprom" je odlučio da raskine ugovore sa "Naftogazom" o snabdevanju i tranzitu gasa, izjavio je predsednik ruske kompanije Aleksej Miler.

"Arbitraža u Stokholmu, vođena dvostrukim standardima, usvojila je asimetričnu odluku o ugovorima za snabdevanje i tranzita gasom sa Naftogazom Ukrajine. Dakle, arbitražna odluka značajno je narušila ravnotežu interesa strana prema ovim ugovorima", naglasio je on.

Prema rečima Milera, "Gasprom" ne namerava da "rešava ekonomske probleme Ukrajine" o sopstvenom trošku.

"U takvoj situaciji, nastavak ugovora za Gazprom je ekonomski neefikasan i neprofitabilan", dodao je on.

Gasprom će odmah započeti postupak za raskid ugovora, rekao je Miler.

U "Naftogazu" su na ovu informaciju odbili da daju komentar, napominjući da još nisu dobili nikakve dokumente od Gasproma.

Rusija i Ukrajina razmenile zarobljene graničare  - Moskva je predala Kijevu dva ukrajinska graničara u zamenu za dva ruska, saopštio je FSB.

Razmena je obavljena na području kontrolnog punkta "Nehoteijevka" u Belgorodskom regionu. Ukrajinska strana predala je ruskim graničarima Vladimira Kuznjecova i Askara Kuluba koji su bili u Hersonskom zatvoru od prošlog juna.

Kijevu su predani službenici Državne granične službe Igor Dzjubak i Bogdan Martsonja uhapšeni u oktobru prošle godine zbog ilegalnog prelaska ruske granice.

Portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov je rekao da je Kremlj zadovoljan zbog razmene i povratka ruskih graničara u domovinu.

Zaharova: Snabdevanje Ukrajine američkim oružjem neće dovesti do rešenja sukoba  - Snabdevanje Ukrajine američkim protivtenkovskim kompleksima "Džavelin" neće dovesti do rešenja sukoba u ovoj zemlji, izjavila je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Šta se želi time postići? Rešenje sukoba? Zato postoje Minski sporazumi, tamo je sve propisano. Uzgred, nema pomena o tome da snabdevanje oružjem na neki način može da pomogne u rešavanju konflikta. O oružju se ne kaže ništa" - rekla je Zaharova na pres konferenciji.

Ukrajina uvodi štednju gasa  - Ministarstvo energetike i industrije uglja Ukrajine saopštilo je o ograničenoj potrošnji gasa u zemlji. To je najavio načelnik odelenja Igor Nasalik.

Ograničenja će važiti narednih pet dana - uključujući i 6. mart.

"Danas radimo u normalnom režimu, a akcioni plan koji počinje danas, predviđa prelaz sa gasa na mazut, koje će nam omogućiti da uštedimo oko 15-20 miliona gasa dnevno" rekao je Nasalik.

Dodao je da se obrazovnim ustanovama preporučuje da obustave rad ovih dana, a da industrijska preduzeća revidiraju proizvodni plan uzimajući u obzir ekonomičnost potrošnje goriva.

Mađarska: U Ukrajini se vrše oštri napadi na nacionalne manjine  - Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske kritikovao je odluku Ustavnog suda Ukrajine o ukidanju zakona o zvaničnom jeziku kojim je bilo dozvoljeno korišćenje regionalnih jezika u radu državnih organa, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.

„U Ukrajini se vrše oštri napadi na nacionalne manjine. Serija akcija je počela Zakonom o obrazovanju, nastavila se napadima na sedište Društva mađarske kulture Zakarpatja, dok je vrhunac ukidanje zakona o jeziku, koji je omogućavao manjinama da koriste svoj jezik“, rekao je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto, naglasivši da bi nešto slično bilo nemoguće u pravnoj državi.

Ukrajina, prema rečima ministra, očekuje od Evrope solidarnost, dok u isto vreme zadaje „udarac u leđa“ oštrim merama o nacionalnim opštinama. Šef mađarske diplomatije je naglasio da njegova država ne podržava težnje Kijeva za integraciju sa Evropom sve dok manjinama ne budu vraćena prava.

Janukovič: Stanovnici Krima su tražili način da se zaštite - Bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič tvrdi da nije tražio od rukovodstva Rusije da uvede vojsku u Ukrajinu početkom 2014. godine, radilo se samo o policijskim mirovnjacima.

„Pozivajući se na dokumenta o uzajamnoj pomoći, predlagao sam da se razmotri pitanje uvođenja policijske misije“, rekao je Janukovič novinarima u Moskvi.

Janukovičev advokat Vitalij Serdjuk rekao je da odbrana namerava da u bliskoj budućnosti objavi obraćanje Janukoviča predsedniku Rusije Vladimiru Putinu iz marta 2014. godine.

„Možda će biti objavljen tekst kojim se Viktor Janukovič obratio Putinu u martu 2014. godine, predaćemo ga sudu. Nadamo se da će tada optužbe biti povučene“, rekao je on.

Janukovič je izjavio da je otvorena vatra na demonstrante na kijevskom Majdanu 2014. godine iz zgrade koju su kontrolisali demonstranti.

Tokom pres-konferencije, Janukovič je izjavio da su za otcepljenje Krima krive kijevske vlasti nakon „Majdana“.

„Zašto su predali Krim? Stiče se utisak da su vlasti radile sve da odbace Krim od Ukrajine, odvoje problematičnu teritoriju. Vlasti nisu izvršile nikakve konkretne akcije za očuvanje Krima u sastavu Ukrajine. Za njih je važnija bila podela vlasti“, rekao je Janukovič.

„Stanovnici Krima su tražili način da se zaštite. Oni su doneli svoju odluku, koja je bila iznuđena i predvidljiva. Nema sumnje da je održavanje referenduma podržala većina građana“, rekao je bivši ukrajinski predsednik.

Rusija pozvala na poštovanje primirja u Donbasu - Rusija je pozvala da se primirje na jugoistoku Ukrajine strogo poštuje budući da je sve više primera kršenja režima prekida vatre.

Prema rečima zamenika stalnog predstavnika Rusije pri OEBS-u Dmitrija Balakina, od 5. marta treba uvesti novo primirje u Donbasu, budući da se prethodno ne poštuje.

„Pozivamo na strogo poštovanje vojnog primirja. Naređenja o prekidu vatre potrebno je saopštiti javno kako bi se izbegle bilo kakve provokacije“, rekao je on.

Balakin je rekao i da je važno izbeći scenario eskalacije nasilja pogotovo u svetlu aktivnosti monitoring grupe OEBS-a.

On je ponovio stav Rusije da je jedini način rešavanja konflikta u Donbasu putem kontaktne grupe u Misnku.

RT: Pentagon odobrio prodaju protivoklopnih raketa Ukrajini - Američki državni sekretar je potpisao ugovor o prodaji protivtenkovskih raketa "Džavelin" vladi Ukrajine, potvrdio je Pentagon. Dogovor je vredan 47 miliona dolara, te je sada potrebno odobrenje Kongresa SAD da bi ugovor stupio na snagu.

Ukoliko ugovor odobri Kongres, ugovor bi uključivao prodaju 210 projektila i 37 komandnih jedinica, saopštilo je Ministarstvo odbrane SAD, navodeći saopštenje Pentagona. Pentagon tvrdi da prodaja neće uticati na vojnu ravnotežu u regionu, gde je vlada u Kijevu uključena u sukob sa dva regiona na istoku zemlje. Kijev optužuje Moskvu da podržava pobunjenike, do te tačke, da je zvanično proglasio Rusiju državu "agresorom".

"Sistem "Džavelin" će pomoći Ukrajini da izgradi svoje dugoročne odbrambene kapacitete za odbranu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta kako bi ispunila svoje nacionalne odbrambene zahteve", saopštio je Pentagon.

Ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je da očekuje da će prve isporuke oružja iz SAD biti realizovane "za nekoliko nedelja", bez navođenja o tome koje oružje bi trebalo da dobije Kijev. Pentagon je, međutim, bio pažljiviji u vremenskom okviru.

"Što se tiče isporuke oružja, prerano je spekulisati kada će se to dogoditi", saopštio je portparol Ministarstva odbrane SAD Šeril Klinkel.

Akt o nacionalnoj odbrani SAD iz 2018. godne odobrava povećanu američku vojnu pomoć Kijevu, uključujući smrtonosno oružje. Do sada su SAD pomagale vojsci Ukrajine logistikom, obaveštajnim radom, obukom i drugim vrstama podrške.

Vašington je optužio Rusiju da je napala Ukrajinu 2014. godine, kada su naoružani pučisti pod pokroviteljstvom SAD-a preuzeli vlast u Kijevu. Stanovnici nekoliko regiona, uključujući Donjeck, Lugansk i Krim, odbili su da prihvate politiku nove vlade.

Krim se na referendumu izjasnio o prisajedinjeu Rusiji, a koji je odvojen od Rusije 1954. godine uredbom sovjetskog rukovodstva. Regioni Donjeck i Lugansk su proglasili nezavisnost i od tada se bore protiv pokušaja ukrajinske vojske da ih "reintegriše" silom.

Moskva poriče učešće u ukrajinskom sukobu, a do danas nema ni konkretnih dokaza. Moskva je više puta upozoravala Vašington da ne dozvoli isporuku smrtonosnog oružja Ukrajini, saopštivši da će podstaknuti vojni sukob i ohrabriti ofanzivu Kijeva na istoku zemlje, što će dodatno ugroziti civile koji već trpe posledice sukoba.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima