Srbska garda, škola i čitaonica u Boki

Piše Boško Antić, kontraadmiral u penziji

U vreme najvećeg srednjovekovnog ekonomskog i kulturnog uspona Kotora i Boke, pod okriljem vladavine Nemanjića, dolazi do izmene karaktera Kotorske mornarice i ona postaje staleško udruženje "Bratovština pomoraca". Kasnije, u vreme kada je Boka u mletačkoj i turskoj vlasti, i pored teških uslova za nacionalno ispoljavanje, bokeljski pomorci Srbi su stalno to činili. Organizovali su svoju školu i svoju gardu, imali su svoju čitaonicu, Srbski soko, Srpsku kreditnu zadrugu...

BOKELJSKA "BRATOVŠTINA POMORACA" U VREME NEMANJIĆA

Organizovana delatnost bokeljskih pomoraca javila se još početkom devetog veka. Ona je menjala svoju strukturu tokom vekova. Prvo je imala vojni karakter i služila je ne samo za odbranu teritorijalnih voda već i kao borbena snaga u okviru vizantijske flote. Taj isti karakter zadržala je i u doba srpske nemanjićke države.

Uživajući atutonomiju najšireg tipa u okviru srpske namanjičke države, Kotor je, razvijajući raznoivrsne delatnosti privrednog karaktera, postao jedan od najznačajnijih gradova srpske srednjovekovne države i njena glavna pomorska luka. U ovo vreme jača i njegova mornarica. Tada su u Kotoru, početkom 14. veka, donešene i zakonske odredbe koje su regulisale i službu na ratnim galijama, za to vreme najjačim i najefikasnijim plovnim borbenim sredstvima. U Dušanovim planovima za osvajanje Vizantije, a posebno Carigrada, bile su predviđene i ratne galije, čiji je strešinski kadar i posadu mogla obezbediti jedini organizovana kotorska mornarica.

Baš u vreme najvećeg srednjovekovnog ekonomskog i kulturnog uspona Kotora i Boke, pod okriljem vladavine Nemanjića, dolazi do izmene karaktera Kotorske mornarice i ona postaje staleško udruženje "Bratovština pomoraca". Predpostavlja se da je već tada imala svoj statut.

Zgrada Srpske pomorske zakladne škole

Pored više škola pomorstva u Perastu i Prčnju, postojala je redovna "Srbska pomorska zakladna škola" u Srbini (Herceg Novi) osnovana 1858. godine. Pod pritiskom javnog mnenja u Boki i ustanka u Grblju 1848. godine, Austrija je otvorila jednorazrednu pomorsku školu 1849. godine u Kotoru, ali je nastavni jezik bio italijanski, a srbski jezik se nije u početku ni predavao. Hercegnovljani, koji su još pre toga imali tri zaostavštine svojih dobrotvora za otvaranje pomorske škole, finansijska sredstva i zgradu, tražili su svoju školu u kojoj bi jezik bio srbski, a italijanski i nemački strani jezik. Vrlo lukavo, Austrija je odbijala zahtev hercegnovske opštine sa motivacijom da je pomorska škola otvorena u Kotoru. U toj borbi koja je trajala deset godina, Herceg Novi je bio uporan i konačno je izborio svoju školu, nazvanu "pomorska srbina".

"Srbska pomorska zakladna škola" osnovana je legatima Jovana Boškovića, Đura Đakovića i Jevrosime Laketić. Škola je morala imati srbski karakter. Svečano je otvorena 31. januara 1858. godine. Prvi upravitelj bio je kapetan Mato Mrša iz Perasta, koji je bio dugogodišnji komandant jedrenjaka, navigator koji je oplovio rt Horn, učesnik u ratu za oslobođenje Grčke. Škola je bila rasadnik srpske misli i duhovna tvrđava u Bokeljskom ustanku i Nevesinjskoj puški.

Inače, do tada najpoznatija pomorska škola bila je ona u Perastu, koja je i najstarija na jadranskoj obali, jer je već 1512. godine Perast imao 60 brodova kojima su zapovedali kapetani koji su bili učenici ove pomorske škole. Školu u Perastu vodili su fratri od 1637. godine. Pored ostalih kapetana tu su školu završili Marko Martinović, Matija Zmajević i Antun Grubaš koji je kasnije stručno opisao Jadransko more i izradio prve pomorske karte.

Pomorska škola u Perastu ostavila je neizbrisive tragove u istoriji pomorstva, naročito kada je krajem 17. veka školovala ruske pomorce. Naime, Petar Veliki odredio je 90 pitomaca da izučavaju pomorstvo u zapadnoj Evropi: 22 u Holandiji, a 28 u Veneciji. Mletački senat je odvojio 17 pitomaca - kneževe i boljare i poverio ih Marku Martinoviću pomorskom kapetanu i odličnom poznavaocu matematike, nautike, hidrografije i brodogradnje. Senat mu je na raspolaganje stavio brod Iva Lazarevića da bi imali i praktičnu obuku.


SRPSKA NARODNA GARDA


Pečat Srpske narodne garde iz Kotora

"Bokeljska mornarica", staro bratstvo pomoraca iz Boke, postojala je od 809. godine. Svoju organizaciju je menjala prema političkim prilikama. Organizovana je u doba Venecije kao samostalno društvo, a u doba Austrije učestvuje isključivo u crkvenim svečanostima Svetog Tripuna. Ne sme se izjednačiti Bokeljska mornarica sa bokeljskim pomorstvom.

Članovi Srpske narodne garde, Kotor 1880. godine

Da bi razjedinila Bokelje, Austrija je kotorsku mornaricu vezala za svoju politiku. Određena joj je isključivo "tradicionalna uloga" da učestvuje samo u katoličkoj crkvenoj paradi. Time je potpuno izvršena izolacija pravoslavnih Bokelja. Kotorski biskup Marko Kalođera je podržavao austrijsku politiku i zabranio pravoslavnim građanima da učestvuju u kotorskoj mornarici. Bilo je pokušaja da se uprava Mornarice suprostavi kotorskom biskupu, ali su pokušaji bili uzaludni.

Srbska garda u Kotoru

Pravoslavni Kotorani reagovali su na taj način što su organizovali svoju Mornaricu 1862. godine, tzv Srbska garda, čiji su članovi nosili živopisnu nošnju i oruđe. I tako je "bokeljska mornarica" učestvovala u crkvenoj procesiji Svetog Tripuna, a "Srbska garda" pri svojoj crkvi Svetog Nikole na Trojčindan.

Garda je bila obučena u starodrevno odelo Kotstke mornarice nakićena ukrasnim oružjem. U vreme dok ej tarjala kiturgija Garda jes tajala pred crkvom svenjtog Nikole i na glavne momenet liturgije, po zapovedi prvog vojvodea Srske narden garde Konstantuiab Negovića pucaka iz pušaka. Posel podne banda je sviraka koračnice sastavljen do pesama miljenih u narodu. Svečanost je trjala sve do aksnih sati,a okolina grada is ev ulice biel su osvetljene bengalskim vatrama.

Godine 1865. Meseca maja na svojoj vanrednoj skupštini u dvirani pravoslavben opšptine Srbska naridna garda je ejdnogalsno izabrakla az svog doživotnog vojbndiou Stefana Viteza Bjeladinovića koji ejd ruštvom uparljao mudro sve do svoej smrti 2. Januara 1894. Godine.

Godine 1888. na dan 26. aprila Njegova C. K. Visost najvojvoda Albreht od Austrije, podario je društvu Srbska narodna garda svilene trake u zlatu izvezene sa državnim grbom i natpisom: Vjera i poštenje. Za ovu priliku, učitelj kotorske građanske muzike D. de Sarno, komponovao  je muziku na stihove pesme Amo braćo, C. V. Vilotića. koju je, ispred mnogobrojnih građana Kotora, izvelo Srbsko pevačko društvo Jedinstvo.

Posle ubitstva austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine, i u prvim danima prvog svetskog rata, "Srbska garda" je ukinuta, a "Bokeljska mornarica" je nastavila svoj rad1.

SLAVJANSKA ČITAONICA

Prva slovenska čitaonica osnovana je u Kotoru 1848. godine. Ona je vijala "slavjansku bandijeru"(slovensku zastavu), crveno-belo-plave boje. Mnogi bokeljski brodovi su vijali ovakvu zastavu. Njeni članovi bili su školovani ljudi, privrednici i pomorci koji su širili ideju o slovenskoj pripadnosti, o živom i borbenom patriotizmu sa literalnim i socijalnim stremljenjima i koji su nastojali iznad svega da ožive i ojačaju jezik koji je bio prezren od strane mletačkih i austrijskih gospodara.

Sa istim ciljem osnovana je i čitaonica u Prčnju 1861. godine i njeni članovi su bili mahom pomorski kapetani. Sledeće godine to je učinjeno i u Dobroti i Herceg Novom, gde je 31. decembra 1894. godine osnovana Srbska čitaonica. Tog dana overen je Pravilnik srpske čitaonice, a već 27. januara na Savindan počela je sa radom Srbska čitaonica.

Slavjanska čitaonica u Dobroti

Ove čitaonice su pratile sva zbivanja u slovenskom svetu i svakom prilikom manifestovale su svoje patriotsko osećanje. Tako je uprava čitaonice čestitala knjazu Nikoli ulazak Crne Gore u rat protiv Turske 1875. godine: "... Dobroćani, susjedi zaslužnoj Crnoj Gori ushićenim srcem vape: u dobar čas Kneže zasjao mač u tvojoj viteškoj desnici. Neka se već skrše lanci naše braće i ponovi po tebu silna srbska slava".

Austrija je nerado gledala na ove čitaonice i nije dozvoljavala da se osnivaju nove pod istim imenom. Razume se, da je kočila njihov napredak, pa je ukinula ovu čitaonicu u Kotoru 1880. godine sbog toga što je uprava čitaonice čestitala Svetozaru Miletiću puštanje iz mađarskog zatvora. One koje su ostale nastavile su sa svojim patriotskim radom2.

Boško ANTIĆ, kontraadmiral u penziji

1 Predrag V. Kovačević navodi da u Kalendaru "Boka" za 1913. godine piše:"Po prijemu katoličke mornarice, koja se od davnina okuplja pod oružjem, obučena u starinsku nošnju Bokelja sa nekim mletačkim dodacima... ustanoviše Srbi u Kotoru 1862. godine viteško društvo pod imenom ‘Srbska garda’ na uspomenu bokeljskih vitezova i junaka radi proslave crkvene svećanosti Sv. Trojice koja se u Kotoru osobito slavi".

2 Predrag V. Kovačević, Istorija bokeljskog pomortva, Kotor, 1984, str. 163-165