Pesma : Crna Goro od gavrana crnja , ubili te i soko i munja ! iz pera Slavice Jovanović

Pesma : Crna Goro od gavrana crnja , ubili te i soko i munja !  iz pera Slavice Jovanović

Zar smeš ikog gledati u lice , Crna Goro , brata izdajice ,

Pravoslavcu- Albanska grobnice,te si ime zacrnila svoje ,

Podgorice - ptico kukavice , tvoje gazde Srbima - ubice ,

Crna Goro od gavrana crnja , crn ti obraz ptico zloslutnice ,

nemaš lice  zlotvor - podmuklice , Albanska izaslanice !

Tamnice ti Srbima grobnice , desno tvoje ime Albanija ,

levo krilo NATO krvopija , u srcu ti već se legu zmije ,

otrovnice - zmije siktavice , zmije pište , štite gavranište !

Kosovu  krvlju okupanom , umotanom platnom plaštanice ,

trnov venac ti na glavu stavi , Pravoslavcu - sve zbog krštenice ,

razapetim na Krstu zbog vere . Hrabro mu se unosiš u lice ,

ti bez lica s maskom krvožednice , bacajući Srbe u tamnice ,

zbog porekla i zbog krštenice , nemaš lice crna Podgorice ,

tvog odraza ogledalo nema , ti ni svoju senku sad ne vidiš ,

jer crnilom crniš pokoljenja , neverom svojom zaslepljena .

Gde su one gusle javorove , okačene kraj ikone Sveca ,

gde nestaše guslari vekovni , kad i Ostrog u crnilu jeca .

Ti zatoči onog što je ranjen , što se bori za srbska ognjišta ,

tiraninu ti oda priznanje , jer Tirana kroz tebe zapišta .

Lažne li su tvoje optužnice , Podgorice  - sinja kukavice ,

kao kobac loviš lastavice , pogledaj se , shvati nemaš lice .

Svakog onog ko Srbina pljuje , znaćeš da je poteko od guje ,

Šiptari mu jedina su braća , od Pravoslavlja vekovnog odvraća .

Ajd  , pokaži ako imaš lice , zar ne vidiš da ga nigde nema ,

mesto lica , imaš crnu zemlju , nemaš obraz samo kljun gavrana ,

kojim kljucaš Srbe po temenu , so je tvoja na živim ranama .

Crna Goro od Gavrana Crnja , svoje kandže zarivaš pod kožu ,

svakom onom ko je srbskog roda , grkljan prinet šiptarskom je nožu .

Gde su oni silni sokolovi , ordenja i stare spomenice ,

kad Srbima zidaš kosturnice  i pališ ih kao voštanice ,

ko piljevinu - tablu iverice . Podgorice , srama poturice !

Gde su oni orlovi i tići , ti gavrane ptica si najcrnja ,

tvom grobljištu ne može se prići , vremena poješće te zublja .

Taj ko pljuje Srbina kolevku , na svom pragu dočeko popevku ,

odrekli se Njegoša , Lovćena , iz temelja domogli kamenja ,

manastirskim kamenjem u lice , ti bez lica ciljaš lastavice .

Potkopavaš svetinju i znamen , Sv . Savu , Nemanjića lozu

i Kosovo Šiptarima dade , mesto Bogu , moleći se Brozu .

Kriminalci ispred govornice , odrekli se srpske ćirilice ,

pljunuli na srpske ridanice  i na majke večne narikače ,

u njima krv šiptarske je braće i njihove majke lelekaće .

I štimuju svoje glasne žice , kažiprstom upiru u Srbe ,

heroinom ih plaćaju ubice , samo Srba više da ne bude ,

nad mrtvima pokazuješ zube , tako rade Satanine sluge ,

neljudi što kasape ljude , na lomaču Srbe što osude .

Lakoumnima lako je zboriti , pameti vas  magareće prate ,

izbrisana vam je memorija , ni kom jatu letite ne znate ,

a kamoli kome pripapadade, jer ste loze neke nepoznate ,

al umete da se prepoznate  i bez lica a i bez odraza ,

krtičnjaka tunel vam je staza , Crna Goro zemljo bez obraza ,

gubitnice  vekovnog poraza , javorove gusle bez guslara .

Crna Goro , od gavrana crnja , ubili te i soko i munja ,

zemljo crna , ubila te kletva , trnjino  i stablu od trnja ,

kad koračaš stazama bezumlja , trnovima nove strane pišeš ,

guleći ih sve po ljudskoj koži , kad ne možeš više trnovima ,

nož u leđa kleta podmuklice , zariješ i rođenom bratu ,

nadaš li se skoro sunovratu , giljotinu kad prinosiš vratu

i glavoseči , dušu ti prodatu, sve se nadaš novom zmijskom svlaku ,

uklesala ime nepovratu ,  nadaj se srbskome povratku .

Ti ne letiš krilom jastrebova , nit sokola , niti belog orla ,

ti si ptica od gavrana crnja , jaka samo iznad srbskog groba ,

te još šalješ svoje gavranuše , iz Nikšića crne nakaznice ,

‘’ žene u crnom ‘’ da Srbiju blate ,  crnogorske crne gavranice ,

Srbe šalješ sred streljačkog voda , a šta može drugo od izroda ,

krijumčari i ratni zločinci ,  omiljeni vaši su pesnici ,

što urliču kad kasape Srbe , vesele  ih jauci i krici ,

kad Kosovom lomače potpale i preoru groblja , manastire ,

monahinje kad siluju srpske , policajce kad testere žive ,

kad trguju ljudskim organima , u kasapnici ispred ‘’ žute kuće ‘’,

te sad vidi, čime se ti dičiš , šta si danas , šta si bila  juče ?

Podgorice - Srbima tamnice , kome ćeš ti gledati u lice ,

kad veličaš i NATO ubice , zločincima daruješ ulice ,

Albaniji Velikoj se klanjaš i Kosovo Srbsko kad poklanjaš ?

A  šta da gledaš kad očiju nemaš , nemaš oči , a nemaš ni lice ,

Albanaca - trbuhozbornice . Misliš ti si neki Presuditelj ,

što pravednike Srbe osuđuješ ,  vernike i nove mučenike ,

sve dok pišeš nove udžbenike , a gavrana stavljaš mesto slike ,

mitarenje - to su ti odlike i košuljice zmijske tvoje lice .

Tvoje oči od raznog zverinja , ne vrede ni srpske trepavice ,

Podgorice srama prestonice , lučonoša gasitelju i davljenice ,

Kome ćeš ti presuditi crna ,  Milogorice od svih ptica crnja ,

misliš da ćeš međ nebom leteći , sa najvećim pticama lebdeći ,

ikad srpsku slavu dosegnuti ,  kad za tebe ne postoje reči ,

niti možeš krilom uz krilo uz najmoćnije ptice uzleteti ,

jer si samo gavran - gavranuša , za dolare prodada ti duša .

Rame uz rame , jedino sa Ramom , odreče se svetla , zaogrnu tamom .

Iz matične knjige rođenih , svoje ime ti ispisa davno ,

gadi ti se baš sve Pravoslavno , Njegoša kad zameni  Ramom  ,

kad završi u blatu neslavno , srpkoj braći kad zapreti jamom .

Presešće vam i majčino mleko ,  kletva braće , ime i poreklo ,

igrate se sa ocem i pretkom i pretite sa šiptarskim metkom .

Držite se svoje žirovnice , žir jedite ispod neke bukve ,

kad umesto sjajnih vojskovođa , na čelo vam stale prostitutke ,

svežanj dolara lepe vam po čelu  i trpaju muški u dokolte ,

te vam sada ispred govornice  sve ‘’ žene u crnom ‘’,  glade glasne žice ,

tu i više nema muškaraca, već sve same strine  - pevačice,

a njihova duboka su grla ,  razglednica iz Milogorice ,

te Srbima spremate pogrome , crne jame i nove Goglote .

Crna Goro od gavrana crnja , ubili te i suza i munja ,

opet Hrista raspinješ na Krstu ,  izdajice , crna čemernice ,

kukala ti majka od izroda , šta učini od srbskog naroda ,

te sve Srbe na Srbe nahuškaš , na slamarici  se dolara ljuljaškaš .

Podgorice , Srbima sudnice  i bezumlja čudnog naslednice ,

gubitnice , nikad pobednice , Milogorice  - kaznionice ,

ti Srbima sudiš pre presude , zbog krštenog imena osudiš ,

odreče se Njegoša i Save i  u noge ubice Srba ljubiš ,

nemaš lice i sve više puziš , ko što gmišu zmije kamenjarke ,

što odrekoše se i oca i majke , te im kože ostaše na šiljku ,

ako li se  Bogu ne vratite , nema vama spasa na vidiku ,

kad se srpkom radujete kriku ,  u tamnici srbskom mučeniku .

Ko Šiptari na jednoga sto , prokleto vam  sveto Kosovo .

Navalili ko da ste mutavi , izvadili oko Svetom Savi ,

Njegoševu kapelu srušili , Vasilija Svetog potkopali ,

na lomaču Bibliju bacili , bez očiju zauvek ostali .

Crna Goro , gusle bez gudala , zar vas  majka nije odnjihala ,

u kolevci srbskoj i ognjištu , za Albanca kad si se udala

kad prezime svoje si prodala ,  zbog drugog Boga , tuđih ideala ,

prodala se za šaku dolara , Crna Goro crnja od gavrana ,

krvlju predaka blagosiljana , a danas od braće anatemisana ,

žigosana , krvlju potpisana izdaja brata Srbina ...

Slavica Jovanović novinar i književnik

iz knjige “ Svetlogorje Srbijansko ‘’ 2018 . godine

1. mart  2018. godine