BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Za Ruse armija više od života

Za Ruse armija više od života
25.02.2018. god.


Rusi ovih dana još jednom pokazuju kako čuvaju svoju tradiciju i poštuju i pamte svoje pretke. Mnogobrojnim manifestacijama, izložbama, TV emisijama i koncertima obeležili su sto godina od osnivanja Crvene armije, čija je naslednica - ruska vojska, neosporno jedna od najmoćnijih u svetu. Sada se taj praznik zove Dan zaštitnika domovine, a u narodu se slavi i kao "muški praznik", pa se prijatelji i rodbina okupljaju da uz čašu pića, jelo i obavezne tostove (zdravice) obeleže taj dan i kažu poneku lepu reč o dedovima i pradedovima.

Iako istoričari podsećaju na to da je dekret Saveta narodnih komesara (tadašnje sovjetske vlade) o formiranju radničko-seljačke Crvene armije potpisan 28. januara 1918. sa zadatkom da štiti sovjetsku Rusiju od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, rođendan se ipak slavi 23. februara, kada je počelo okupljanje dobrovoljaca kod Pskova i Narve da bi se zaustavile nemačke jedinice koje su počele da prodiru u dubinu Rusije.

Rusku proslavu 100-godišnjice osnivanja Crvene armije ne mogu da umanje polemike istoričara, jer se jedinstvo nacije gradi na pobedama protiv stranih zavojevača. O tome da li je odabran odgovarajući datum za proslavu Dana armije i flote, prvi je prozborio 23. februara 1933. Kliment Vorošilov, tadašnji narodni komesar vojske i mornarice SSSR, na 15-godišnjici osnivanja Crvene armije. On je kazao da je neosporno da je 23, 24. i 25. februara 1918. bio najveći broj dobrovoljaca za ulazak u redove Crvene armije. A u "Kratkom kursu boljševičke istorije", koji je 1938. napisao Staljin, nije ni spomenut Lenjinov dekret, već se govori o pobedama crvenoarmejaca 23. februara kod Pskova i Narve.

Jedan broj ruskih istoričara je kritikovao to što se u postsovjetskoj Rusiji dan armije i flota proslavlja baš 23. februara. Oni smatraju da je bilo mnogo svetlijih datuma nego što je 23. februar. Tako istoričari S. Volkov i A. Zubov tvrde da je upravo u to vreme sovjetska Rusija doživela sramotu, jer je u Prvom svetskom ratu kapitulirala pred Nemačkom, podsećaju da je tada rukovodstvo prihvatilo nemački ultimatum. Zbog toga istoričar S. Volkov misli da je trebalo odabrati za praznik neki drugi datum, tj. neki slavni dan iz ruske istorije, a njih je zaista bilo mnogo.

I istoričar V. Mironov kaže da su sve istorijske činjenice oko tih događaja dobro poznate, ali su tadašnje boljševičke vlasti namerno isticale događaje iz Pskova i Narve i bitke s Nemcima da bi na neki način stavile u drugi plan to da je s Nemcima bio potpisan sraman kapitulantski Brest-litovski mir.

 
Ali sve te rasprave među istoričarima na temu šta su boljševici morali da naprave a šta ne, i koliko su grešili, ne razjedinjuje i ne cepa sadašnje rusko društvo. O tome istoričari mogu da polemišu još "sto godina", ali rusko društvo je stvorilo "patriotski imunitet", tako da ne može da dođe do raskola i antagonizma u ruskoj naciji po formuli "ko je za cara a ko za boljševike". O tome kako su Rusi uspeli da stvore taj patriotski imunitet bilo bi dobro da razmisle i srbski političari, jer od rasprave o tome ko je bio veći patriota - Draža ili partizani, štete imaju samo mladi naraštaji.
 
Govoreći ovih dana na Ruskom omladinskom patriotskom forumu, ugledni režiser Nikita Mihalkov je kazao da niko osim građana Rusije neće da štiti domovinu, pa je zato važno da se zna zašto je važna ruska armija.

- Mi moramo da sačuvamo svoju tradiciju, a to je moguće samo ako znamo svoje korene. Kad govorimo o patriotizmu, moramo da znamo istoriju svoje zemlje, da znamo kako je stvarana Rusija. Naša armija nema cilj da osvaja tuđe već da štiti svoje. Za Ruse je armija način života i dostojanstva, kao i spoznaja da osim nas niko otadžbinu ne može da nam odbrani. Niko nije osetio užase rata kao što su Rusi, jer npr. Amerikanci nikada nisu ratovali na svojoj teritoriji protiv agresora - objasnio je Mihalkov.

DOPRINOS CARSKIH GENERALA

U redovima radničko-seljačke Crvene armije je bilo više od 72.800 carskih oficira. Od 20 komandanata Crvene armije koji su bili na frontovima, njih 17 su bili generali i viši oficiri carske armije. Od sto komandanata Crvene armije, 80 ih je bilo iz redova bivše carske armije. Načelnici štabova divizija i armija na svim frontovima su bili pre toga carski generali i oficiri - podseća penzionisani general-lajtnant Viktor Soboljev, predsednik Ruskog duštvenog pokreta za podršku armije, vojne industrije i vojne nauke.

Branko Vlahović,
Novosti


  • Izvor
  • foto: kremlin.ru/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.


Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož

Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi


Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik

Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Ostale novosti iz rubrike »