Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.02.

25.02.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 23.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24.02

Pregled napada na LNR

Kijevske snage sedam puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata sedam puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našla su se tri naseljena mesta Republike.

Kijevske snage napale su sanitet koji je prevozio ranjenog vojnika DNR nedaleko od Dokučaevska. Tom prilikom poginule su tri osobe, medicinski radnik, vozač i ranjeni vojnik.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana pet puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska, kao i naselja Frunze, Nižnje Lozovoe,Kalinovka i Logvinovo.

LNR: Pripadnici „Desnog sektora“ došli u Marakovo -
U mesto Makarovo u okolini Satanično-Luganskog rejona došla je jedinica ekstremističke ukrajinske organizacije „Desni sektor“, saopštio je portparol Narodne milicije Luganske Narodne Republike Andrej Maročko.

Kako je ocenio, granatiranje teritorije Republike bi zbog toga moglo da bude pojačano sa te strane u narednom periodu.

„Situacija u zoni milicije LNR i dalje je napeta, budući da je stigla jedinica od dodatnih 50 ljudi“, rekao je Maročko.

On je dodao i da kijevske snage sprovode pregrupisavanje jedinica, kao i premeštanje zabranjenog teškog naoružanja u blizini mesta Svetlodarskoje, gde su primećene haubice D-30 kalibra 122 milimetara, dok su u blizini mesta Troickog primećena dva kamiona sa municijom i pet oklopnih vozila BMP-1.

Istovremeno, Narodna milicija Luganske Narodne Republike strogo se pridržava Minskog sporazuma, naglašava Maročko.

Snimak majora Dejana Berića sinoćnjih borbi

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.02.

Moskva: Verujemo da Srbi imaju drugačije mišljenje od Džonsona po pitanju nasilnog menjanja granica - Zaposleni u ruskoj ambasadi u Londonu su odgovorili na članak britanskog ministra spoljnih poslova Borisa Džonsona o "ilegalnoj aneksiji Krima". Na sajtu diplomatske misije pojavila se odgovarajuća izjava.

U svom tekstu, "Aneksija Krima, četiri godine kasnije", objavljenom na sajtu britanske vlade, Džonson poziva da se nastave sankcije prema Moskvi, "dok teritorija Krima bude pod kontrolom Kremlja, a takođe dok ne bude poštovan sporazum iz Minska".

Reakcija ruske diplomatske misije usledila je dan kasnije.

"Žalosno je što ovaj članak ne pominje četvrtu godišnjicu državnog udara u Kijevu, koji je podržao Zapad, a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, tokom kojeg je Ustav Ukrajine bio ozbiljno prekršen, kao i sporazumi između predsednika Janukoviča i opozicije, posredstvom Nemačke, Francuske i Poljske", navodi se u saopštenju.

Podsetimo, juče je ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson saopštio da je Krim "prva nasilna promena granica u Evropi posle 1945. godine".

O referendumu

Prva teza je bila izjava ministra o "fiktivnom referendumu" na Krimu. "Dozvolite da Vas podsetimo da je pravo naroda na samoopredelenje sadržano u Povelji UN-a, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine, kao i u Deklaraciji o principima međunarodnog prava 1970. godine", navodi ambasada Rusije u Londonu. Takođe je naglašeno da je volja naroda glavni kriterijum demokratskog procesa.

"Što se tiče britanskog iskustva , Bregzita, Foklandskih ostrva, Gibraltara ili Škotske, u tom pogledu je veoma indikativno" - dodaje se u saopštenju ambasade Rusije.

O promeni granica

Druga stvar. Bile su reči britanskog ministra o "prvoj nasilnoj promeni granica od 1945. godine u Evropi". Verujemo da srbski narod ima drugačije mišljenje o ovom pitanju", saopštili su diplomatski predstavnici Rusije.

"1999. godine, 78 dana bombardovanja teritorije Jugoslavije zapravo ju je uništilo kao državu, te je silom (bez referenduma) Kosovo odvojeno od Srbije".

O obećanjima

Treća stvar je izjava da je Rusija prekršila obavezu da poštuje ukrajinske granice utvrđene Budipeštanskim memorandum iz 1994. godine. "Prvo, dezintegracija Ukrajine, njenog teritorijalnog integriteta je rezultat unutrašnjih procesa i demokratskog rešenja Krimskog stanovništva. Drugo, u Budimpešti se Ukrajina obavezala da će se boriti protiv agresivnog nacionalizma i šovinizma. To obećanje je očigledno prekršeno, a takođe, nismo videli nikakvu posebnu reakciju Velike Britanije, koja je i dalje jedan od garanta Budimpeštanskog memoranduma", navodi se u saopštenju.

O Minskim sporazumima

Ruska ambasada takođe je podsetila Džonsona da su strane u Minskim sporazumima - Kijev, Donjeck i Lugansk, i da oni imaju odgovornost za realizaciju.

"Verujemo da su britanske vlasti konačno promenile svoj odnos prema onome što se dešava u Ukrajini. U suprotnom, stalne optužbe protiv Rusije će nastaviti da podstiču politiku Kijeva, svakako osuđenu na propast", rezimira ambasada Rusije.

„U pravu je Kučma, Ukrajina je u Minhenu ostala u zapećku“ - Zapadne zemlje ne interesuje Ukrajina, one tu zemlju koriste zbog vršenja pritiska na Rusiju, izjavio je ruski senator Aleksej Puškov.

Kako je napisao na svom nalogu na Tviteru, predstavnik Kijeva na pregovorima za Donbas u Minsku Leonid Kučma je u pravu – Ukrajina je na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti ostala u zapećku.

„U pravu je Kučma, Ukrajina je u Minhenu ostala u zapećku. Zapad ne interesuje Ukrajina“, naveo je Puškov.

Prethodno je Kučma rekao i da Ukrajina nikada nije bila punopravna država, kao i da je trenutna situacija užasna.

On je naveo i da je za tu situaciju kriva elita, kao i da je sada sve podređeno predstojećim predsedničkim izborima, a da se niko ne pita kako živi narod i u kakvom je stanju ekonomija zemlje.

Moskva: Porošenko potvrdio plan Kijeva da konflikt u regionu reši vojnim putem - Usvajanjem zakona o reintegraciji Donbasa, koji je danas stupio na snagu, ukrajinski predsednik Petro Porošenko je potvrdio plan Kijeva da konflikt u regionu reši vojnim putem, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

Kako se navodi, tim dokumentom Kijev je zakonski omogućio korišćenje vojne sile protiv stanovništva jugoistočne Ukrajine.

„Praktična primena zakona preti da izazove novu eskalaciju oružanih sukoba u Donbasu, stoga pozivamo Zapad da izvrši pritisak na Kijev kako bi bio sprečen pogubni scenario sa nepredvidivim posledicama“, navodi ruski spoljnopolitički resor.

Nešto ranije je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ocenio da je u pitanju „odvratan zakon koji ne samo da dozvoljava, već predviđa mogućnost vojnog rešavanja sukoba na jugoistoku Ukrajine“.

Porošenko je tokom zasedanja vojnog kabineta 20. februara 2018. godine potpisao Zakon o reintegraciji Donbasa, koji daje predsedniku pravo da iskoristi oružane snage u miru "radi zaštite suvereniteta" i koji legitimizuje upotrebu vojske bez objave rata.

Mnučin: Radimo na novim sankcijama protiv Rusije - Ministarstvo finansija SAD će u narednih nekoliko sedmica objaviti novi paket sankcija protiv Rusije, rekao je resorni ministar Stiven Mnučin.

„Radimo na sankcijama protiv Rusije. Uveravam vas da je to u procesu. Ponovo ću tokom narednih nekoliko nedelja biti ovde (u Beloj kući) i ponovo ćemo razgovarati tim povodom“, rekao je Mnučin.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo finansija SAD aktivno sarađuje s FBI na pripremi novog paketa sankcija protiv ruskih građana.

Moskva: EU zatvara oči pred pravima Rusa u Ukrajini i baltičkim zemljama - Predstavnici ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, koju predvodi potpredsednik Državne dume Rusije Petar Tolstoj, razgovarali su s vrhovnim komesarom OEBS-a za pitanja nacionalnih manjina Lambertom Zanijerom o narušavanju prava Rusa u Ukrajini i baltičkim zemljama.

„Tokom poslednjih 20 godina, problemi u vezi s Rusima u baltičkim zemljama bili su izvan pažnje evropskih organizacija. U svakom slučaju, na to su uspešno zatvarali oči“, rekao je tokom sastanka Tolstoj.

On je dodao da je nedopustivo štititi prava, na primer, samo Mađara, i ne obraćati pažnju na 15 miliona Rusa koji će imati štete od usvajanja ukrajinskog zakona o obrazovanju. „Želim da podsetim da se i građanski rat u Ukrajini razgoreo upravo zbog pitanja o jeziku“, dodao je Tolstoj.

Zanijer je saopštio da je krajnje uznemiren zbog ovog zakona i uputio pisma Ministarstvu obrazovanja Ukrajine i Državnu televizijsku kompaniju, jer je takva politika oduzela nacionalnim manjinama mogućnost da imaju čak i posebne programe na svojim maternjim jezicima.

„Juče sam bio u Strazburu i razgovarao o tim pitanjima u Savetu Evrope, uključujući i Venecijansku komisiju. Obećali su mi podršku i znam da će i Savet Evrope i Venecijanska komisija i dalje raditi na ovim pitanjima“, naveo je Zanijer.

Vrhovni komesar se dotakao i teme narušavanja prava nacionalnih manjina u baltičkim zemljama. On je naveo da je zabrinut zbog diskriminisanja ruskog jezika u letonskim zakonima, kao i u zakonu o učesnicima u Drugom svetskom ratu koji u tu kategoriju ubraja i članove letonskog SS legiona.

„Na sreću, vrhovni komesar odlično razume da u usvajanju zakona o obrazovanju u Ukrajini postoji politička podloga, i da je ona važnija od svega ostalog. Prema Zanijerovim rečima, tokom njegove posete Ukrajini pokušali su da mu objasne razloge za usvajanje ovog zakona: navodno Rusija vodi rat protiv Ukrajine, a Rusi u Ukrajini moraju da nauče jezik da bi dokazali da su Ukrajinci. Zbog čega bi Rusi morali da dokazuju da su Ukrajinci nije sasvim jasno. Već sama ova tvrdnja je diskriminatorna prema jednoj trećini ukrajinskog društva“, rekao je Tolstoj.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima