BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Borba za Arktik treba da bude politička

Borba za Arktik treba da bude politička
17.09.2010. god.
Da li će zemlje uspeti da nađu kompromis

Posle 40 godina pregovora Rusija i Norveška razgraničile su svoje teritorije na Arktiku. U  četvrtak slično pitanje je bilo na dnevnom  redu pregovora ministara inostrnih  poslova Rusije i Kanade Sergeja  Lavrova i Lourensa Kenona.


Do danas  Rusija sa njenim arktičkim susedima kako na istoku, tako i na zapadu nije imala jasne morske granice. I sada su Moskva i Oslo pitpisali istorijski dokument. Dugoočekivani dogovor ne samo da određuje liniju rusko-norveške granice u Barencovom moru i Severnom Ledenom okeanu, već i ukida moratorijum na razradu naftnih i gasnih nalazišta epikontinentalnog pojasa Arktika.
 

To ima  kolosalni značaj i za sve ostale arktičke zemlje. Kao prvo, dat je dobar primer poštenog kompromisa, kako je nazvao ambasador Norveške u Rusiji Knut Hauge dogovor. Kao drugo, u praksi je realizovan deklarisani princip da sve moguće sporove u Arktiku mogu da rešavaju same arktičke države putem pregovora i na osnovu postojećih normi međunarodnog prava. Pri čemu upravo takav put - dogovori na bilateralnoj osnovi - jeste najproduktivniji, uveren je doktor geološko-mineroloških nauka, profesor Igor Davidenko.

Izabran je ispravan put. Ne treba da sve zemlje koje imaju prava na epikontinentalni pojas Severnog Ledenog okeana prave  skandale među sobom, već da idu putem pregovora: između Rusije i Norveške, između Rusije i Kanade, između Rusije i SAD, između Rusije i Danske. I tako se može nalaziti zajednički interes.

Norveška  i Rusija su našle zajednički prilaz - za korišćenje prirodnih bogatstava regiona odlučeno je da se formira mešovito preduzeće. Sa Kanadom još treba doći do zajedničkog imenioca. Otava je čvrsto odlučila da preda prijavu u UN za proširenje svoje terotorije na račun arktičkog epikontinentalnog pojasa. Kanada namerava da dokaže prava na podvodni Greben Lomonosova, koji Rusija odavno samtra nastavkom svog kontinentalnog pojasa.
 

Da li će zemlje  uspeti da nađu kompromis - pokazaće budućnost. Za sada po rezultatima pregovora  ministara inostranih poslova Rusija i Kanada su izjavile da će rešavati sporna pitanja u Arktiku na osnovu mehanizama određenih u konvenciji UN za pomorsko pravo. Kako je saopštio Lorens Kenon, Kanada ne isključuje mogućnost predaje prijave zajedno sa Rusijom za proširenje epikontinentalnog pojasa.
 

Jasno je da ozbiljne konflikte u tom regionu niko ne želi. Ipak zainteresovane strane teže maksimalno da ojačaju svoje pregovaračke pozicije, između ostalog na račun vojne komponente. Na primer, u Severnoj strategiji Kanade govori se o uvećanju brojnosti odreda kanadskih artičkih rendžera. Norveška je stvorila štab operativne komande iza severnog povratnika. SAD su počele da govore o neophodnosti da se što pre pristupi izgradnji sopstvene flote ledolomaca. Interesovanje za region ispoljava i NATO.
 

Rusija se skeptički odnosi prema vojnom prisustvu NATO-a u regionu. Ne mislim da će NATO postupiti pravilno ako bude uzeo pravo da određuje kako će se rešavati pitanja na Arktiku, podvukao je ministar inostranih poslova RF na sastanku sa kolegom.
 

22-23. septembra  u Moskvi će biti održan  Međunarodni Arktički forum Arktik-teritorija dijaloga. Arktik treba da ostane region političke saradnje i svako vojno prisustvo u surovim severnim širinama predstavlja opasnost po svetsku bezbednost.



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: EPA/ vostok.rs
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »