Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 20.02.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 20.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.02

O situaciji u Slavjanoserbskom rejonu

Kijevske snage pet puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata pet puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se pet naseljenih mesta Republike.

Jutros oko 11:00 kijevske snage otvorile su vatru na naselje Zajcevo severno od Gorlovke. Tom prilikom oštećena je jedna kuća.



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana četiri puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Sokoljniki,Nižnje Lozovoe, Veselogorlovka i Kalinovo.

Pregled napada na LNR


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.02.

Porošenko potpisao „Zakon o reintegraciji Donbasa” - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je tokom zasedanja vojnog kabineta potpisao "Zakon o reintegraciji Donbasa".

Da bi zakon stupio na snagu, dokument treba još da bude objavljen u službenom glasniku „Glasu Ukrajine“. 

Prilikom potpisivanja zakona Porošenko je rekao da će zakon "obezbediti pravni mehanizam za politički i diplomatski povratak" Donbasa pod kontrolu Kijeva. On je odmah naložio ministru odbrane i načelniku Generalštaba da pripreme do 1. aprila predloge za promenu formata vojne operacije u Donbasu i kandidaturu komandanta zajedničkih snaga.

Vrhovna Rada je 18. januara odobrila "Zakon o reintegraciji Donbasa". U tekstu se Rusija naziva kao zemlja "agresor", a teritorije izvan kontrole Kijeva u Donbasu priznaju se kao "okupirane" (Donjecka i Luganska Narodna Republika). Granice i spisak "privremeno okupiranih" naselja određuje predsednik na predlog Ministarstva odbrane i na osnovu predloga Glavnog štaba.

Zakon daje predsedniku pravo korištenja oružanih snaga u miru kako bi zaštitio suverenitet. Ovo će dati legalitet upotrebi vojske u Donbasu bez proglašenja rata. Pored toga, čak i u prvom čitanju, narodni poslanici su isključili stav o prioritetu Minskih sporazuma za rešavanje sukoba.

"Opozicioni blok" pokušao je osporiti zakon, ali je ovaj predlog podržalo samo 37 poslanika sa potrebnim minimumom od 226 glasova.

U Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici zakon je oštro kritikovan, napominjući da su prekršeni Minski sporazumi te da su sada vojsci "odvezane ruke". Šef ruskog ministarstva spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je rekao da novi zakon ukida dogovore iz Minska.

LNR i DNR o Zakonu

Luganska i Donjecka Narodna Republika kritikovale su "Zakon o reintegraciji Donbasa" koji je potpisao Porošenko, nazivajući taj dokument zakasnelim pokušajem legitimizacije nasilja u regionu

„Taj zakon neće spasiti Porošenka i Turčinova (sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Oleksandar Turčinov) od kazne zbog kršenja zakona sopstvene zemlje. I neće spasiti zemlju koja je legitimizovala rat sa civilnim stanovništvom“, navodi se u saopštenju v. d. ministra spoljnih poslova Luganske Narodne Republike i opunomoćenog predstavnika samoproglašene Republike na pregovorima u Minsku Vladislava Dejnega.  

Usvajanje i potpisivanje zakona on je nazvao „još jednim slojem destruktivne politike Kijeva prema stanovnicima Donbasa“.

Sličan stav ima i opunomoćeni predstavnik Donjecke Narodne Republike na minskim pregovorima Denis Pušilin. On je istakao da već četiri godine Kijev „u punoj meri sprovodi vojne operacije protiv civila i teritorija koje i dalje naziva svojim“, a sada će protiv stanovnika LNR i DNR moći da koristi vojsku.

Kijev protiv beloruskih mirovnjaka u Donbasu - Belorusija ne može da učestvuje u mirovnoj misiji UN u Donbasu, jer je ova zemlja članica Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavila je zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Olena Zerkalj.

„Koliko je meni poznato, Belorusija nije napustila ODKB i članica je ove organizacije, a ako isključujemo (učešće u misiji zemalja) NATO, veoma je logično da ni zemlje ODKB ne učestvuju u ovoj misiji“, rekla je Olena Zerkalj u intervjuu za ukrajinski „Peti kanal“.

Ranije je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio da je Minsk spreman da učestvuje u rešavanju sukoba u Donbasu, između ostalog i u mogućoj mirovnoj misiji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin prethodno je izjavio da podržava ideju o slanju mirovnih snaga UN u Ukrajinu, ali da one mogu da imaju samo funkciju obezbeđenja pripadnika OEBS-a i da mirovnjaci treba da se nalaze samo na liniji razgraničenja i ni na jednoj drugoj teritoriji. Kijev smatra da misija UN treba da ima širi mandat i da bude razmeštena na čitavoj teritoriji Donbasa skroz do granice sa Rusijom.

Moskva: Zabrinjavajuće je da agresivni nacionalizam u Ukrajini podstiču strani pokrovitelji - Rusija zahteva da se utvrde i privedu pred lice pravde svi počinioci nekoliko napada na zgradu Rossotrudničestva (Ruskog centra za nauku i kulturu) i kancelarije ruskih banaka u Kijevu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

„Ruska strana je zatražila da se ustanove i izvedu pred lice pravde svi počinioci navedenih huliganskih napada“, navodi se u saopštenju u vezi sa činjenicom da je u Ministarstvo pozvan privremeni otpravnih poslova Ukrajine Ruslan Nimčinski.

„U Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvan je otpravnik poslova Ukrajine u Moskvi (Ruslan) Nimčinski, kojem je uručen oštar protest u vezi sa stalnim nasiljem ukrajinskih nacionalista-rusofoba, koji su uz dozvolu ukrajinskih vlasti 17. i 18. februara 2018. godine izveli provokacione napade na Ruski centar za nauku i kulturu i predstavništvo Rossotrudničestva, kao i kancelarije ruskih banaka u Kijevu“, ističe Ministarstvo. „Konstatovano je da su razulareni razbojnici uz nedelovanje policije, koja se tamo nalazila u svojstvu pasivnih statista, razbijali stakla, ispisivali uvredljive natpise na zidovima, oskrnavljivali državne simbole Rusije i nanosili drugu materijalnu štetu“.

Zapad ne reaguje na nacionalizam u Ukrajini, dodaje se u saopštenju.

„Zabrinjavajuće je da agresivni nacionalizam u Ukrajini ne dobija adekvatnu reakciju stranih pokrovitelja kijevskih vlasti“, naglasilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. „Štaviše, u nekim slučajevima, takva raspoloženja čak se podstiču“.

Moskva je takođe izrazila žaljenje što se „tragične lekcije prošlog veka u Evropi i SAD očigledno ne uzimaju u obzir“.

U nedelju su pripadnici neonacističke grupe „Organizacija ukrajinskih nacionalista“ bacali kamenje i jaja na zgradu Rossotrudničestva u Kijevu. Oni su, takođe, razbili prozore u ogranku ukrajinske „ćerke“ „Zberbanke“ i pokušali da razbiju prozore na zgradi „Alfa banke“.

Rusija očekuje od američkih vlasti da prekinu praksu podržavanja „pećinskog nacionalizma“ u Ukrajini - Rusija očekuje od američkih vlasti da prekinu praksu podržavanja „pećinskog nacionalizma“ u Ukrajini i u drugim državama istočne Evrope, objavljeno je iz ruske ambasade u Vašingtonu nakon napada ekstremista na zgradu ruskog kulturnog centra „Rosotrudničestvo“ u Kijevu i dve banke.

Kako su naveli u diplomatskoj misiji, ovakvi događaji su praćeni „pogromima, eskalacijom, pojavom ksenofobije i ekstremizmom“.

U ambasadi su podsetili da sledeće nedelje počinje parlamentarna skupština OEBS-a.

„Američki parlamentarci će imati odličnu priliku da se izjasne o ovom pitanju, tim pre što je pogromom rukovodio njihov kolega — poslanik Vrhovne rade iz ’Radikalne partije‘ Andrej Lozovoj“, navodi se u saopštenju.

Diplomate su naglasile da je radikalni nacionalizam u Ukrajini podignut na rang državne politike.

„U uslovima velikih nesuglasica unutar države, političkih turbulencija i socijalnog nezadovoljstva kijevske vlasti aktivno predstavljaju Rusiju kao spoljnog neprijatelja“, saopštili su u ambasadi.

Ruska strana se obratila OEBS-u sa zahtevom da operativno reaguje na flagrantnu pojavu agresivnog nacionalizma i objavi vanredni izveštaj o događaju kako bi o ovom „varvarstvu“ saznale sve države — članice organizacije.

U nedelju je neonacistička grupa „Organizacija ukrajinskih nacionalista“ razbila prozore i oštetila vrata zgrade „Rosotrudničestva“ (Ruskog centra nauke i kulture) u Kijevu. Oni su bacali metalne predmete i kamenje na prozore. Nakon što su porazbijali prozore, mladići su počeli da razbijaju kancelariju „Alfa banke“ u blizini. Nacionalisti su, uzvikujući antiruske parole, napali i kancelariju „Zberbanke Rusije“, koja se nalazi stotinak metara od Ruskog centra.    

Gruzijski snajpersti sa Majdana se "plaše za svoje živote" - U ponedeljak je u novinskoj agenciji „Rusija sevodnja“ održana konferencija za medije pod nazivom „Istina o pucnjavi ’nebeske stotine‘“. Dana 20. februara 2014. godine na kijevskom trgu Majdan otvorena je vatra u kojoj su poginule 53 osobe. Lideri opozicije za pucnjavu su optužili režim Viktora Janukoviča, ali je zvanična istraga završila u ćorsokaku.

Konferenciji je prisustvovao urednik političke redakcije RIA Novosti, autor istrage o gruzijskim snajperistima Andrej Veselov i dopisnik televizije „Rusija 24“ i autor filma „Majdan: Tehnologija prevrata“ Ana Afanasjeva.

Ranije su Koba Nergadze i Aleksandar Revazišvili ispričali da su oružje i naređenje da otvore vatru dobili od aktuelnog šefa Odbora za nacionalnu bezbednost i odbranu Vrhovne rade Ukrajine, Sergeja Pašinskog. Dobili su naredbu da pucaju i na demonstrante i na policajce. Pri čemu je Pašinski lično snajperistima obezbedio oružje i, štaviše, sâm pucao iz automata.

Gruzijski snajperisti koji su učestvovali u događajima na Majdanu trenutno se nalaze u Jermeniji, rekao je Andrej Veselov. Prema njegovim rečima, junake materijala morali su da traže u različitim zemljama. „Počeli smo u Makedoniji, potom smo tražili u Rusiji, Ukrajini, Gruziji i Jermeniji“, istakao je Veselov.

„Oni se plaše za svoje živote. Obraćanje sudu i novinarima je pokušaj da se ovaj slučaj oglasi u javnosti i na taj način da se zaštite“, dodao je Veselov. Neki od onih koji su bili na Majdanu u sastavu snajperskih grupa kasnije su nestali i o njihovoj sudbini se ništa ne zna.

Veselov je napomenuo da, osim intervjua, agencija raspolaže i protokolima zvaničnog saslušanja Kobea Nergadzea i Aleksandra Revazišvilija, koji su dati ukrajinskim advokatima Aleksandru Gorošinskom i Stefanu Rešku. „To su zvanični pravni dokumenti“, zaključio je Veselov.

Ana Afanasjeva najavila je svoj film koji treba da bude prikazan u četvrtak 22. februara. Prvi put će biti predstavljeni zaključci kanadskog političkog analitičara, profesora Ivana Kačanovskog, koji četiri godine sprovodi nezavisnu istragu o događajima na Majdanu. Kačanovski, koji je po vlastitim metodama proučavao otvorene izvore, zaključio je da pucnjava nije počela u 7 časova ujutru 20. februara, već dva sata ranije. „Naučnik smatra da su prvi poginuli berkutovci (pripadnici specijalne policije), a ne demonstranti“, istakla je Afanasjeva.

Učesnici konferencije za medije istakli su da je bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili hitno deportovan iz zemlje upravo u trenutku kada je trebalo da svedoči o gruzijskim snajperistima pred kijevskim sudom.

Majdan nezaležnosti (Trg nezavisnosti), glavni trg u Kijevu, okupirale su pristalice evropskih integracija 21. novembra 2013. godine, odmah nakon saopštenja vlade Mikole Azarova o suspenziji potpisivanja sporazuma o pridruživanju sa EU. Kasnije je Majdan postao epicentar sukoba između snaga bezbednosti i ekstremista.

Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima