Tvorac Sretenjskog ustava – od progona do zaborava
Osim što je 15. februar Dan državnosti, ovo je i Dan ustavnosti jer je u Kragujevcu, 1835. godine usvojen prvi najviši pravni akt u istoriji Srbije – Sretenjski ustav. Njegovog tvorca, Dimitrija Davidovića, 183 godine nakon što je Srbiji podario jedan od najmodernijih i najdemokratskijih ustava toga doba, samo se retki sećaju. Ni u ove praznične dane nisu najavljene zvanične posete njegovom grobu u Smederevu. Mesto gde počiva ovaj znameniti Srbin nije u agendi državnih i lokalnih zvaničnika, iako se na proleće ove godine navršava i 180 godina od njegove smrti.
Oko pustog groba na starom groblju u „srcu” Smedereva, odzvanja tišina. „Dimitrije Davidović, sav Srbin”, epitaf ispisan starom srpskom ortografijom na nadgrobnoj ploči, a koji je sam osmislio, ostao je danas kao jedina opomena da je ovaj čovek zaista i bio sav Srbin.
Tekovine koje je ostavio u amanet svom narodu, neizbrisiv su istorijski trag.
Osim što je napisao Ustav kojim se u Srbiji ukida feudalizam, a vlast deli na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, Davidović je utvrdio i boje državne zastave, osmislio grb dinastije Obrenović... Bio je i otac srpskog novinarstva, publicista, izdavač, diplomata, lični knežev lekar, sekretar, savetnik.
Rođen je u Zemunu 1789. godine. Školovao se u rodnom gradu, Pešti, Sremskim Karlovcima, a sa 24 godine odlazi u Beč da studira medicinu. Ali, život u tadašnjoj prestonici Habzburške monarhije, odvodi ga drugom pozivu – novinarstvu. Zajedno sa Dimitrijem Frušićem, koga je Davidović poznavao još od školovanja u Pešti, osniva „Novine serbske”, prve novine na maternjem jeziku u Beču gde je u to vreme živelo mnogo uglednih Srba. Dozvolu im je dao lično prvi austrijski car Franc. Pokrenuo je Davidović i svoju štampariju, 1. avgusta 1813. kada objavljuju prvih 200 primeraka. Vremenom su počeli da pišu i vesti o zbivanjima u Srbiji. Dimitrije je sarađivao sa velikim ljudima poput Vuka Stefanovića Karadžića, Jerneja Kopitara, Lukijana Mušickog i drugih. Nakon desetak godina novine su zapale u finansijsku krizu, a Davidović u dugove.
Po gašenju lista pisao je Milošu Obrenoviću moleći ga da u Srbiji nastavi sa radom. Ubrzo postaje prvi knežev sekretar i porodični lekar. Davidović je po nalogu kneza neko vreme radio na Ustavu, koji je uprkos Miloševom odlaganju, ipak usvojen na Sretenje 1835.
Na snazi je bio samo dve nedelje. Ipak, dovoljno da do danas ostane najliberalniji Ustav koji je Srbija imala. Upravo zbog sloboda koje je ovaj najviši dokument davao običnom čoveku, a pod pritiskom velikih evropskih sila, Miloš Obrenović ga je ukinuo, svalivši krivicu na ustavotvorca. I to nije sve. Knez je Davidovića preko noći penzionisao i proterao iz Beograda. Dimitrije je odabrao da život sa porodicom nastavi u Smederevu, kako je izjavio, zbog lepote predela i zdravstvenih razloga. Ostalo je zabeleženo da je dobio kuću u centru grada, imanje u okolini i apanažu od 300 zlatnih groša godišnje. Progon je, ipak, potpuno skrhao ovog slobodoumnog čoveka, očito, previše liberalnog za vreme u kom je živeo.
U Smederevu nije našao svoj mir. Umrli su mu supruga i deca, a njegovi poslednji dani bili su teški i tužni. Samovao je u bedi, zaboravljen od svih. Preminuo je u 48. godini, 25. marta 1838. Sahranjen je na svom imanju, kako mu se ne bi znao grob. Vest o njegovoj smrti nisu preneli u Srbiji. Čak ni novine koje je pokrenuo i bio prvi urednik. Evropa je o ovome saznala iz listova koje su Srbi iz Ugarske izdavali u Pešti.
Tek kada je Miloševa strahovlada završena, Davidovićev grob je pronađen i posmrtni ostaci preneti na smederevsko groblje i položeni pored crkvice iz 15. veka. Nažalost, najveći broj građana Srbije ne zna gde počiva tvorac prvog srpskog Ustava. Nije malo ni Smederevaca koji ne znaju da je u centru njihovog grada sahranjen Dimitrije Davidović, kao ni da je baš u njihovom gradu proveo poslednje tri godine života.
Tradicija nedovoljnog poštovanja lika i dela čoveka koji je dao veliki doprinos u stvaranju moderne Srbije, nažalost, nastavlja se. Davidović je oduvek uživao veći ugled u svetu, nego u sopstvenoj zemlji u kojoj je umro i počiva zaboravljen.
Olivera Milošević,
Politika
- Izvor
- Grob Dimitrija Davidovića na smederevskom groblj, foto: O. Milošević / Politika/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.