Elementi ideologije homoseksualizma

 „Nedopustivo je biti tolerisan“, izjava je kojom je velikan svetskog filma Pjer Paolo Pazolini želeo da opiše svoj stav prema promociji homoseksualnosti u italijanskom i zapadnom društvu druge polovine dvadesetog veka.

Kako je moguće da čovek koji je izbačen iz Komunističke partije Italije zbog svog otvoreno homoseksualnog stava bude i čovek koji je bio protiv tolerisanja homoseksualnosti u javnom prostoru zapadnih društava?

Pazolini je bio čovek pre svega slobodarskog opredeljenja i kao takav znao je da prepozna obrise jedne nove ideologije koja će biti iskorišćena za novo, kapitalističko, globalno porobljavanje čoveka. I zato se suprotstavio.

Onaj ko je gledao njegov film „Salo ili 120 dana Sodome“ prepoznao je da se u oblasti seksualnosti krije mogućnost najstrašnijih zloupotreba i poluga moći kojima novi fašisti svoju nastranu i nasilnu prirodu mogu da iskale na drugim ljudima. Tako je Pazolini bio početak otpora promociji homoseksualnosti kao novoj totalitarnoj ideologiji homoseksualizma.

HOMOSEKSUALNOST

Homoseksualnost, kao seksualna privlačnost prema osobama istog pola, nije samo proizvod modernog vremena. Poznata je i u drevnim društvima. Kroz istoriju ljudskog roda razne civilizacije su nicale, razvijale se, dostizale svoj uspon, a zatim i nazadovanje i na kraju propast. U svim tim civilizacijama uvek je bilo ljudi sa homoseksualnim sklonostima, kao i drugih ljudi sa neuobičajenim seksualnim sklonostima raznih vrsta. Međutim, ono što je uvek bilo očigledno jeste činjenica da se otvoreno ispoljavanje homoseksualnosti i njeno rasplamsavanje u društvu dešavalo u fazama dekadencije, u onim vremenima kada je jedna civilizacija ulazila u fazu svog raspada, kada su se i sve druge nastranosti otvoreno ispoljavale.

Možda možemo da zanemarimo da je velika većina ljudskih zajednica homoseksualnost moralno osuđivala, ali ne možemo prenebregnuti činjenicu da je homoseksualna pomama dobijala na značaju uvek kada se raspadala porodica i kada su sve druge društvene uloge u jednoj zajednici bile poremećene. Homoseksualnost je postajala prihvatljiva u jednom društvu onda kada su svi organski oblici povezivanja među ljudima u toj zajednici postajali narušeni i degenerisani. Ovo je istorijsko iskustvo ljudske civilizacije, iskustvo koje je zapisano u dubini arhetipa svakog društva na našoj planeti. Ali, ovo iskustvo danas ne možete naći ni na jednom od globalnih medija. Naprotiv, svi oni se trude da zamagle notorne činjenice i da poseju što više poluistina i propagandnih laži kojima promovišu ideologiju homoseksualizma.

IDEOLOGIJA HOMOSEKSUALIZMA

Nekada je nije bilo. Čak i u fazama dekadencije društva, homoseksualna raspojasanost je bila samo dobar znak da sa društvenim ulogama i odnosima nešto nije u redu. Tu pojavu niko nije zloupotrebljavao kako bi od tih marginalnih pojava pravio ideološki koncept. Međutim, danas u uslovima globalnih medija, globalnih centara moći i totalitarnih tendencija na globalnom nivou, socijalni inženjeri dvadesetprvog veka dosetili su se da se marginalna pojava kakva je homoseksualnost može sjajno zloupotrebiti.

Neoliberalni, anglosaksonski koncept globalizacije podrazumeva da se planeta pretvori u neograničeno tržište na kome će biti dopušteni samo monopoli angloameričkog kapitala i njihovih satelita dok svi ostali treba da budu poslušna i beslovesna potrošačka masa. Dakle, u takvom svetu nema mesta za suverene narode, njihove male države sa „besmislenim“ granicama koje koče nesmetani protok angloameričkog kapitala.

To što su te granice, kao izraz suverenosti tih malih naroda, ujedno i jedina i najbolja zaštita od svakovrsne pljačke tih istih naroda, to nije bitno ili je čak nešto što najviše iritira globalne gospodare. Zato sve kvazimeđunarodne a ustvari nadnacionalne strukture kakve su Svetska banka, MMF, EU, OUN, Svetska trogovinska organizacija, Svetska zdravstvena organizacija… i slične, služe da razgrade i obesmisle sve nacionalne države kao poslednje utočište malih naroda i autentičnih interesa njihovih građana.

Ali, i kada ove megastrukture dugotrajnom propagandnom pripremom kroz globalne medije, ekonomskim iscrpljivanjem kroz surove kreditne linije, i najzad globalnim soldateskama kakav je NATO, skrše poslednje tragove suverenosti u nacionalnim državama i pretvore ih u smešne protektorate ili ih otvoreno okupiraju, i tada im ostaje jedan veliki problem koji ne mogu da reše tek tako i preko noći.

Malim narodima ostaje mogućnost da sačuvaju svoj kulturni identitet i svoju socijalnu strukturu koja je obično značajno zdravija od destruktivnih društvenih obrazaca koje odavno baštine svetske metropole. Dakle, porobljeni narodi su još uvek vitalniji, društveni odnosi su im zdraviji od onoga što kao društveni model sa sobom nose svetski gospodari.

To je vrlo opasna činjenica za globalni poredak. Globalni socijalni inženjering se ne mali broj puta uverio da ovako porobljeni narod koji je sačuvao svoju socijalnu strukturu i kulturni identitet nikada nije do kraja pokoren. Uvek se iz zdravog društva svesnog svoje kulturne posebnosti lako ukreše varnica pobune, a zatim i velike vatre ustanka kojim globalni poredak može i da se spali. I tu dolazimo do uloge koju ima ideologija homoseksualizma kao peta kolona globalnog poretka namenjena razaranju zdravih društvenih odnosa i samim tim i vitalnosti pokorenih naroda. Treba jasno naglasiti da nosioci ideologije homoseksualizma ne moraju nužno biti homoseksualci.

Uobičajeno je da se promocijom homoseksualnosti (što je srž ideologije homoseksualizma) kao vrhovni menadžeri ne bave homoseksualci već heteroseksualci koji su za to dobro plaćeni ili zahvaljujući tome dobro društveno pozicionirani. Ovo su ljudi koji svoje društvene privilegije mogu da zahvale samo tome što obavljaju posao promotera homoseksualnosti dok bi u svakom drugom slučaju te privilegije izgubili jer nemaju nikakve druge društvene, stručne i ljudske kvalitete. Svesni svoje nebitnosti u svakom drugom društvenom odnosu, promoteri homoseksualnosti kao nosioci ideologije homoseksualizma su vrlo ostrašćeni, isključivi, totalitarni i netolerantni. Oni takođe dobijaju ulogu društvenih svodnika homoseksualosti.

Naime, svesni da rade nekorektan, neprirodan i manipulativan posao, da tim poslom izazivaju veliku socijalnu štetu, oni se poput svih društvenih parazita organizuju u neprincipijelne ali interesno vrlo jake koterije i lobije. Na taj način oni prikupljaju sledbenike nudeći im da i oni postanu promoteri homoseksualnosti i na taj način steknu društvene privilegije (novac, lakšu prohodnost u medijima i karijeri, krivičnopravnu nedodirljivost, itd…), one privilegije koje su ili nedopustive u zdravom i normalnom društvu ili one privilegije koje nikada ne bi stekli svojim ličnim kvalitetima i radom već ih sada nezasluženo stiču preko pripadnosti raznim lobijima promotera homoseksualnosti.

ODLIKE IDEOLOGIJE HOMOSEKSUALIZMA

Duboko je antisocijalna:

-kada u jednom društvu dođe do razaranja organskih zajednica i veza (porodica, lokalne zajednice, narodnost, strukovna udruženja, itd…), i kada se pomešaju i pogube društvene uloge (otac, majka, roditelj, dete…, itd), svaka dobronamerna društvena akcija prepoznaje se po tome što pokušava da ove odnose i uloge sačuva i da ih vrati u normalu. Nasuprot tome, promoteri homoseksualnosti-ideolozi homoseksualizma podstiču urušavanje ovih uloga i razaranje porodičnih i socijalnih veza. Ambijent u kome bi se oni idealno osećali je društvo pretvoreno u skup pojedinaca koji se međusobno seksualno razmenjuju kao robe na tržištu. Takvo društvo bi uvek bilo na ivici da se pretvori u zverinjak i van te zone bi ga održavala samo velika represija. To je društveni ambijent koji ideolozi homoseksualizma priželjkuju.

-Antisocijalna je i po tome što izuzetno pogoduje razvijanju negativne selekcije jer se homoseksualci kao prirodno manjinska društvena grupa mogu održati u privilegovanom položaju samo organizovanjem kroz neprincipijelne ali interesno dobro uvezane koterije i lobije. Ovo se može postići i na drugi način, to jest kroz represivni aparat koji bi im dao privilegiju da oni budu na društvenim pozicijama samo zato što su homoseksualci, a ne zato što te pozicije po svojim ličnim kvalitetima zaslužuju.

Duboko je agresivna:

-kako su homoseksualci u svakom društvu manjina, normalno je očekivati da su samim tim i ranjivi, to jest da su oni grupa koja nema interesa da društvene sukobe rešava na nasilan način. Međutim, ovo ne važi za promotere homoseksualnosti-ideologe homoseksualizma koji svoju agresivnost ispoljavaju uvek kada su u poziciji da deluju kao fizički jači i organizovaniji. Dobar primer je delovanje gej i lezbo aktivista (tipični predstavnici ideologije homoseksualizma) u Kaliforniji nakon saznanja da su na referendumu izgubili pravo da se njihove veze smatraju legitimnim brakovima. Kalifornija je postala poprište nasilnog divljanja njihovih organizovanih bandi jer se oni u Kaliforniji osećaju kao moćna društvena grupa.

-agresivnost se ogleda i u invazivnosti njihovih zahteva. Dok je svakom homoseksualcu (koji nema političkih pretenzija na osnovu svoje seksualne osobenosti) dovoljno da ga društvo zaštiti od bilokakvog zlostavljanja zbog njegove homoseksualnosti, dotle se ideolozi homoseksualizma na tome nikada ne zaustavljaju. Taj takozvani antidiskriminacioni zahtev je samo prvi korak kojim oni počinju svoj agresivni prodor u samo tkivo društvenih odnosa. Posle dobijanja antidiskriminacionog zakona (gde se oni štite ne samo kao ostali građani već kao privilegovana društvena grupa) sledi potreba da se manifestuje okupljanje gej i lezbo aktivista kroz opskurne gej-parade. Naravno, u početku ove parade moraju biti naizgled pristojne kako ne bi odmah izazvale žestoku reakciju u još uvek tradicionalnim društvima. Međutim, kako vreme prolazi te parade postaju pravi karnevali perverznosti. Zatim, njihov marš kroz institucije se nastavlja i zahtevaju da se legalizuju njihove homoseksualne veze i izjednače kao legalni brakovi, da se zakonski tretiraju kao i zajednica muškarca i žene. To je prvi korak do onoga što se automatski zatim dešava, a to je zahtev da se takvim „brakovima“ omogući da usvajaju decu.

U ovom slučaju, kada do toga dođe, ideolozi homoseksualizma ulaze u zonu grubog kršenja prava deteta da se normalno razvija, da ima mogućnost da upozna zdrave društvene odnose i porodične uloge. Argument koji iznose kako oni navodno ne bi uticali na seksualno opredeljenje deteta je potpuna laž i besmislica jer dete do svog punoletstva nema slobodnu volju i samim tim je podložno agresivnim uticajima. Ako je nedopustivo decu izlagati političkoj propagandi i koristiti ih u političkoj propagandi pre njihovog punoletstva, zašto to ne bi bilo onemogućeno i u vezi sa seksualnom propagandom.

I najzad, kada ideolozi homoseksualizma osvoje sve društvene institucije kao što su to postigli u Holandiji, sledeći korak je legalizacija pedofilskih stranaka i organizacija. Kada je u Holandiji registrovana pedofilska stranka, i kada se normalni deo javnosti pobunio, ustavni sud te države (poznate po surovosti prema tradicionalnim strankama i pokretima) odbio je da zabrani pedofilsku stranku jer je navodno to protivno „slobodarskim“ tradicijama Holandije!!!
 

Izrazito je redukcionistička:

-Ideologija homoseksualizma insistira da se ličnost čoveka koji ima homoseksualne sklonosti sva podredi manifestovanju tih sklonosti. Na taj način oni postupaju kao radikalno ideološki ostrašćeni. Ideolozi homoseksualizma su do krajnjih granica doveli ono što svaka ideologija kao balast nosi u sebi. To je totalitarna spremnost da se život u svim njegovim pojavnim oblicima suzi na suvoparan ideološki okvir. Celokupno iskustvo i tragika dvadesetog veka naučila je sve socijalne mislioce da izbegavaju ideološku ostrašćenost i da najzad napuste ideološke rovove kako bi se zaustavio duh totalitarizma koji je u prošlom veku doveo do toliko desetina miliona pobijenih ljudi.

Međutim, ideolozi homoseksualizma kao da su prespavali ovo iskustvo čovečanstva. Oni nastupaju kao isključivi zastupnici homoseksualaca i sve te ljude svode na proste nosioce određene vrste seksualnosti. Dakle, glupost ovog ideološkog opredeljenja je tim veća kada se shvati da je sve koncentrisano samo na pitanje toga s kim ko ide u krevet. Ovakav redukcionizam koji ideolozi homoseksualizma sprovode u pogledu ličnosti homoseksualaca je ozbiljan znak njihove totalitarne prirode.

Dobra ilustracija ovakvog zaključka o prirodi gej i lezbo aktivista je to što se upravo ovih dana, a povodom organizovanja gej-parade u Beogradu, javljaju mnogi homoseksualci koji se otvoreno suprotstavljaju manipulacijama od strane gej-aktivista koji pokušavaju te ljude da iskoriste kao obično ideološko oruđe i suvoparnu činjenicu u svojoj potrebi da se obračunaju sa tradicionalnim vrednostima srpskog društva. Tako se javljaju homoseksualci patriotskih i religioznih opredeljenja koji ne dozvoljavaju gej-aktivistima da govore i u njihovo ime…

Istorijski, ova ideologija se uvek pokazivala kao kolaboracionistička sa raznim vrstama okupatora:

-prvi susreti našeg naroda sa masovnim homoseksualnim ponašanjem bili su vezani za pohode vojske Osmanske imperije kada je ova osvajala srpske srednjevekovne zemlje. Tada nije postojala osmišljena ideologija homoseksualizma ali su homoseksualna orgijanja osmanlijske soldateske služila da se slomi moral i da se još više zaprepasti i porazi duh srpskog naroda u otporu osvajaču. Iz ovih vremena i vremena kada su se Srbi borili za slobodu od osmanskih osvajača potiče onaj emotivni naboj sa kojim naš jezik kolokvijalno opisuje homoseksualca. S vremenom sam izraz „peder“ (koji je kasnije nastao) prestao je da se odnosi samo na homoseksualca već se proširio na sve one koji se ponašaju pretvorno, ulizički, izdajnički… Tako kada neko nekoga danas nazove „pederom“ to uopšte nužno ne znači da je ta osoba homoseksualac već da je neko ko poseduje osobine pritvornosti i karakterne nepouzdanosti, da je sklon izdaji…

-u naše vreme ova odlika ideologije homoseksualizma, njena kolaboracionistička crta se ogleda u činjenici da su se LGTB organizacije i aktivisti osiono pojavili u našoj javnosti tek posle NATO agresije i otvorene okupacije dela Srbije. Tek kada je zatim instaliran celokupni okupacioni aparat u Srbiji i ostatak naše države (koji nije direktno okupiran) pretvoren u protektorat, a pogotovo kada su preuzeti mediji, gej i lezbo aktivisti su postali dovoljno hrabri da svoje ideološke zahteve pretvore u prioritetne teme u srpskom društvu…

Takođe je upadljivo odsustvo bilokakvog sukobljavanja gej i lezbo aktivista sa bilokojom strukturom i potezom NATO-a u Srbiji ili na Kosovu i Metohiji (iako je za to bilo bezbroj razloga za svaku organizaciju koja bi se stvarno bavila ljudskim i manjinskim pravima). Ovu odliku ideologa homoseksualizma vrlo dobro uočava pisac grafita po Beogradu: „dok su na Kosovu Srbi bez struje i vode u Beogradu se priče o pederima vode…“.

Suštinski je ideologija homoseksualizma promoter potrošačkog mentaliteta:

Dok ljudi sa homoseksualnim sklonostima pripadaju svim društvenim slojevima i možete ih naći u svim društvenim situacijama i odnosima, dotle promoteri homoseksualnosti- ideolozi homoseksualizma uvek su spremni da svoje stavove zastupaju i brane u dosluhu sa onim što se uslovno može nazvati elitom ili bolje rečeno „visokim društvom“ (džet-set i sl). Najagresivniju promociju ideologije homoseksualizma možete videti na modnim pistama i u svetu visoke mode, umetnosti, na estradi i uopšte u svetu masovnih medija pogotovo onih koji bi mogli da se označe kao „žuta štampa“. Sve ove stubove „visokog društva“ karakteriše to što su zastupnici i glavni zatočenici potrošačkog mentaliteta koji je toliko razuzdan da je poprimio razmere socijalne patologije.

Ovi, kvazielitni slojevi društva izuzetno su naklonjeni ideologiji homoseksualizma, a to je i prirodno jer se iščašenost njihovih socijalnih odnosa vidi u tome što su svoju egzistencijalnu usamljenost pokušali da nadomeste nenormalno velikom potrošnjom. Model socijalnog ponašanja pripadnika „džet-seta“ je takav da izuzetno pogoduje ideolozima homoseksualizma: oni izbegavaju bilokakve trajne veze, nisu porodični ljudi, solidarnost sa potlačenima pokazuju samo kada im to pogoduje imidžu i kada su uključene kamere, svoju usamljenost na emotivnom i egzistencijalnom planu nadomešćuju preterenom kupovinom nepotrebnih dobara i preskupih statusnih simbola….

Sve to odslikava savršenog potrošača koji idealno odgovara kao konzumer globalnom kapitalizmu. U ovakvom ambijentu ideolozi homoseksualizma se osećaju najprirodnije jer se uz sve površne socijalne odnose koje pripadnici „visokog društva“ ostvaruju, podrazumeva i lakoća s kojom se konzumira i druga osoba na svim planovima pa i na planu seksualnosti… često homoseksualne. A istovremeno pripadnost privilegovanom društvenom sloju daje neophodnu zaštitu za sve parazitske odnose, pa i za promociju homoseksualnosti, što je srž ideologije homoseksualizma. Slikovit primer za ovu tvrdnju je to što je Njujork (metropola najnaklonjenija ideolozima homoseksualizma – nezvanična gej prestonica sveta) grad čijih 70% stanovništva čine ljudi koji žive sami - znači grad samaca, a samci su (zbog odsustva porodice i njene solidarnosti) idealni potrošači i inače idealni objekti bilokakve socijalne manipulacije…

Ideologija homoseksualizma je u svojoj poslednjoj instanci i izrazito nehumana pa možda i antihumana:

Pošto ovaj ideološki pokret čine raznovrsne i raznorodne političke organizacije i aktivisti, jedni su naizgled samo zainteresovani za borbu protiv diskriminacije i potrebu da društvo prihvati homoseksualce, dok ima i onih koji svoju ideologiju razvijaju do ludila u kome bi većina ljudi imala hrabrosti da napravi čuveni „iskorak“ u javnost i sebe deklariše kao homoseksualca. Problem je što na kraju svaka promocija homoseksualnosti kao srž ideologije homoseksualizma dovodi do toga da se sklizne u ovaj potpuno neočekivan i nehuman koncept, a to je koncept pokušaja da se što veći broj ljudi na planeti pridobije za homoseksualno opredeljenje. Ma koliko ovo nenormalno izgledalo (i ma koliko ovo nema nikakvog izgleda na uspeh), sama namera ideologa da idu u ovom pravcu govori o njihovoj nehumanosti.

Da je ovo nehuman koncept govori činjenica da bi u tom slučaju produženje ljudske vrste prirodnim putem bilo ugroženo. Naravno da savremena nauka ima veštačke metode oplodnje i rađanja, ali je i činjenica da je to potpuno nova grana nauke i da će tek budućnost pokazati da li ova industrija ima i svoje neželjene posledice. Ako bi ideolozi homoseksualizma čak i tvrdili kako je veštačko rađanje idealan model, oni bi imali i problem što to za mnoge verujuće ljude na planeti nije prihvatljivo. Što znači da bi promocija ovog stava morala da uključuje i represiju velikih razmera te tako opet ulazimo u oblast totalitarne i agresivne prirode ideologije homoseksualizma.

Međutim, ono što govori o antihumanističkoj crti ove ideologije nije samo činjenica da se njeni ekstremni predstavnici igraju idejama o homoseksualnoj planeti, već činjenica da njihova egocentrična histerija mnogo više pogoduje jednoj suštinski antihumanoj metodi reprodukcije ljudske vrste sa kojom se sve više i ilegalno eksperimentiše. To je kloniranje. Svesni da je cela ljudska civilizacija jasno protiv ove metode, gej i lezbo aktivisti u javnosti ne istupaju sa ovim zahtevom ali je primetno da su uvek u blizini onih koji se ovim ilegalnim eksperimentima bave. Ideologija homoseksualizma izuzetno pogoduje i socijalnim inženjerima globalnih razmera koji promovišu ideju o „zlatnoj milijardi“ (tvrdnja da ljudsku populaciju na Zemlji treba svesti na jednu milijardu kako bi se obezbedio zavidni životni standard, dok ostali stanovnici Zemlje treba da nestanu i to su obično oni iz siromašnijih i obespravljenih naroda na planeti). Kada se sve ovo ima u vidu vrlo je jasno da ideologija homoseksualizma ima krajnje nehuman, a u svom ekstremnom vidu i antihuman karakter.
 

Efikasno protiv ideologije homoseksualizma

Pošto se uoče sve odlike promocije homoseksualnosti kao svojevrsne ideologije homoseksualizma, a ova ideologija dobije sve obrise jednog totalitarnog koncepta (antisocijalni, agresivan, potrošački, kolaboracionistički, reduktivan i nehuman), onda se nameće obaveza da se slobodarski i humani koncept društvene akcije njemu suprotstavi.

Nenasilno prema homoseksualcima a efikasno prema promoterima homoseksualizma može da se suprotstavi samo zdravo društvo.

Zdravo društvo nije koncept neke darvinističke ili rasističke čistote i zdravlja već koncept društva koje svakom svom članu daje mogućnost da svoju ličnost maksimalno ostvari u svoj njenoj slojevitosti. A ličnosti i njenog razvoja nema bez zajednice (porodične, društvene, zavičajne, etničke, državne… itd…).

U svom pojavnom smilu, u javnom prostoru, zdravo društvo se prepoznaje kao društvo pristojnosti. Pristojnost je odnos kojim društvo kao zajednica poštuje privatnost kao neprikosnoveni lični prostor svake osobe.

Ako vratimo pristojnost u javni prostor mi smo na najefikasniji način onemogućili promotere homoseksualnosti da šire svoju ideologiju homoseksualizma.

Kada svi svoje seksualne afinitete ostavimo u svom privatnom prostoru onda nema mogućnosti da neko profitira na paradiranju svog seksualnog opredeljenja, bilo ono homoseksualno ili bilo koje drugo. Takođe, zdravo društvo i država koja ga podržava obavezna je da štiti sve svoje građane od upada u privatnost ili nasilja i diskriminacije prema bilokome zbog njegove privatnosti, ako je ona takva da ne ugrožava slobodu i privatnost drugih.

I sve postaje jednostavno, kao kada svane jutro i sunčeva svetlost rastera sve noćne utvare. Ljudi sa homoseksualnim osobinama nisu predmet diskriminacije i nasilja jer niko nema pravo da im uznemirava privatnost, a u javnom prostoru nastupaju samo kao celokupne ličnosti u granicama pristojnosti.

Ideolozi homoseksualizma postaju tehnološki višak jer je promocija homoseksualnosti neprihvatljiva sa pozicije pristojnosti koju zdravo društvo i njegova država štite.


Vreme je za svenarodni protest protiv sistema u Srbiji

Potpisima protiv "parade ponosa"