Geopolitičko bunilo

U Velikoj Britaniji razbuktava se skandal oko mogućeg učešća lokalnih vojnika u švercu narkotika iz Avganistana. U istragu je već uključena Kraljevska vojna policija, koja je obećala da će kazniti krivce, ako se informacije koje su se pojavile u britanskim medijima potvrde. Ipak aktuelni skandal izlazi daleko van okvira britanskih problema i navodi da se na nov način pogleda na globalnu politiku čitave Severnoatlantske alijanse - smatra naš analitičar Petar Iskenderov.
 

Nije tajna da rukovodstvo NATO-a poklanja aktueloj operaciji u Avganistanu priritetno mesto u svojoj spoljnopolitičkoj strategiji. U nacrtu nove Strateške koncepcije Alijanse koja se aktivno razmatra trenutno u Briselu, podvlači se da je Misija NATO-a u Avganistanu najveća misija koje se ikada latila Severnoatlantska alijansa. Severnoatlantska alijansa je privržena zadatku stvaranja stabilnog Avganistana, koji neće biti platforma za međunarodnu terorističku delatnost - takav je osnovni smisao budućeg programskog dokumenta, sračunatog u krajnjoj liniji do 2020. godine.
 

Ako je verovati izjavama NATO lidera, rešavanje gore pomenutog zadatka oni ne zamišljaju bez učešća Rusije. Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen još prilikom stupanja na dužnost u avgustu 2009. godine izrazio je zainteresovanost za uspsotavljanje istinskog partnerstva sa Moskvom i posebno je istakao u vezi sa tim pomoć Rusije u Avganistanu.
 

U to da je briselskim stratezima potrebna ruska pomoć, između ostalog u pogledu pružanja transportnih koridora za sanbdevanje snaga Alijanse, niko ne sumnja. Ipak tom prilikom Brisel učtivo, ali neumorno guši ruske inicijative za zajedničko rešavanje danas najbolnijeg problema za Avganistan i Evropu - rastućeg šverca narkotika iz te zemlje. Sedište NATO-a čak opravdava nagli porast prometa narkotika iz Avganistana političkim razlozima - istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za politička istraživanja Sergej Markov:

NATO se ne bori protiv prometa narkotika zato što se plaši... Radi se o tome da je proizvodnja narkotika najvažnija i vrlo povoljna grana poljoprivrede Avganistana. Ako se unište usevi opojnog maka, milioni Avganistanaca će više mrzeti NATO, Britance, Amerikance i ratovaće protiv njih. Zato Amerikanci ne uništavaju useve, već samo razmišljaju kako da proizvodnju narkotika zamene nekom drugom. Ali to ne uspeva, zašto što je narkobiznis vrlo povoljan. Osim toga, narkobaroni su gerilski komandiri, a NATO želi da se druži sa njima i sa vođama plemena, da ih ne napadaju. Ovim vođama plemena oni dozvoljavaju da se bave proizvodnjom narkotika i njihovim transportom, opet kako oni ne bi naređivali svojim borcima da napadaju NATO. Takav je to kompromis.

Ipak takav kompromis zajedno sa sve većim brojem saopštenja o direktnom učešću zapadnih mirotvoraca u švercu narkotika, pa još uz korišćenje vojne avijacije NATO-a, daju osnovu ne samo za političke, već i finansijske pretpostavke. I odmah se pojavljuje pitanje - o kakvoj saradnji sa Rusijom o Avganistanu tada govori Alijansa? Uz to NATO i dalje razmatra svoju operaciju u Avganistanu u širem geopolitičkom kontekstu, podsetio je za Glas Rusije odgovorni urednik Nezavisnog vojnog pregleda Viktor Litovkin:

Nažalost, NATO ne želi da sarađuje sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbendosti, jednostavno ne priznaje je kao organizaciju koja bi mogla da pomogne u borbi protiv narko opasnosti, i opšte međunarodnog terorizma u Avganistanu. Međutim, sve države koje se graniče sa Avganistanom sa severne strane ulaze u sastav ODKB i takav zajednički rad bi mogao da pomogne efikasnijoj borbi protiv narkoopanosti i međunarodnog terorizma. Ali u NATO-u iz nekog razloga samtraju da su oni jedini i neponovljivi, i da im nisu potrebni nikakvi pomoćnici i saveznici.

Može se pretpostaviti zašto NATO ne želi da sarađuje sa Rusijom i ODKB u borbi protiv narkobiznisa u Avganistanu. Osim neželje da se pusti još neko u sferu svojih geopolitičkih interesa, oni se jednostavno plaše suvišnih očiju i po sebe opasne kontrole.