Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 29.01.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 28.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećae



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.01


Kijevske snage dva puta napale teritoriju DNR - 
Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata dva puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se naselje Spartak sa okolinom. 



Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana jedan put napale pozicije Narodne milicije u području naselja Logvinovo.

Inspekcija inženjerskih jedinica LNR u mestu Dolgoe



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.01.

Ukrajinski ministar upozorio na bankrot bez podrške MMF-a - Prestanak saradnje sa MMF-om preti Ukrajini bankrotom, izjavio je ministar za socijalnu politiku zemlje Andrj Reva.

"Ako prestanemo raditi sa MMF, oni će reći: "Vratite novac". Tada moramo uzeti pare iz budžeta ili bankrot", - rekao je ministar.

Reva zagovara da Ukrajina nastavi saradnju sa MMF-om.

"Pravi način je da sprovedemo reforme i rekreditiranje, tako da ekonomija ne oseti teret eksternih plaćanja", rekao je on.

19. januara zamenik šefa Narodne banke Ukrajine Dmitro Sologub upozorio je da bi zemlja mogla da prestane saradnju sa MMF-om, ako pre jula ne dobije sledeću tranšu.

Kasnije je predsednik Petro Porošenko uverio da je Kijev spreman za saradnju sa MMF-om. Prema njegovim rečima, Ukrajina je 80% ispunila svoje obaveze prema MMF-u i čeka novu doznaku do aprila.

Četvorogodišnji program pomoći MMF-a predviđa izdvajanje 17,5 milijardi dolara Kijevu. U martu 2015. Ukrajina je dobila prvu tranšu od pet milijardi dolara, a u avgustu iste godine - drugu - 1,7 milijardi dolara. U 2016. i 2017. godini zemlja je dobila po jednu tranšu od po milijardu dolara.

Saradnja sa MMF-om je posebno važna za Ukrajinu, jer u naredne tri godine zemlja mora da plati više od 16 milijardi dolara stranih dugova. U 2019. i 2020. godini, zbog velikih isplata, očekuje se nastanak deficita u konsolidovanom platnom bilansu i smanjenje zlata i deviznih rezervi.

Danas je u SB UN-u takođe upozoreno na nestašicu hrane i pojavu gladi u Ukrajini.

„Demokratske promene”: SB UN upozorio na nestašicu hrane u Ukrajini - Ukrajina je postala jedna od zemalja koja se suočava sa nestašicama hrane. Ukupno je 16 zemalja koje su se zbog sukoba suočile sa deficitom hrane.

Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetski program za hranu  podneli su izveštaj Savetu bezbednosti UN.

U njemu se govori o situaciji u Avganistanu, Burundiju, Republici Haiti, Gvineji Bisao, Demokratskoj Republici Kongo, Iraku, Jemenu, Liberiji, Libanu, Maliju, Siriji, Somaliji, Sudanu, Centralno Afričkoj Republici, Južnom Sudanu i Ukrajini.

Nemogućnost snabdevanjem hranom i nestašice u svim tim zemljama su prouzrokovani oružanim sukobima. Stručnjaci su primetili da se deficit i dalje povećava, pa su mere humanitarne podrške "od vitalnog značaja".

Istovremeno, situacija u Jemenu najviše zabrinjava, gde oko 60% populacije, ili oko 17 miliona ljudi, pati od akutnog nedostatka hrane.

U Južnom Sudanu se takođe razvila alarmantna situacija gde 45% stanovništva oseća glad, kao i u Siriji i Libanu, gde se evidentira masivan priliv sirijskih izbeglica.

Ranije je generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu Hose Graciano da Silva za RIA Novosti istakao da je broj gladnih ljudi u svetu ponovo počeo da raste, a 2016. godine je bilo oko 815 miliona gladnih ljudi. To je za 38 miliona više nego u 2015. godini. Većina gladnih (489 miliona) živi u zemljama pogođenim akutnim sukobima.

Aksjonov: Krim se nikad neće vratiti u sastav Ukrajine - Krim je postao „nepristupačna tvrđava“ kojoj na vojnom planu ništa ne preti, izjavio je krimski lider Sergej Aksjonov.

Kako je naveo Aksjonov, region se zauvek vratio pod okrilje Rusije i više nikad neće biti deo Ukrajine.

„Krim se nikad neće vratiti u sastav Ukrajine, i besmisleno je nuditi bilo kakve uslove za postizanje ovog cilja“, izjavio je on.

Aksjonov je naglasio da nijedan ukrajinski predsednik nije posvećivao toliko pažnje Krimu kao što to sada radi ruski lider Vladimir Putin.

On je dodao da je poluostrvo nakon ulaska u sastav Rusije postalo „nepristupačna tvrđava“, i da mu na vojnom planu ništa ne preti.

On je istakao značaj izgradnje Krimskog mosta i izjavio da sankcije skoro uopšte nisu uticale na ekonomiju Krima.

Kako je ranije izjavila bivša tužiteljka Krima Natalija Poklonska, ukrajinske vlasti odlično znaju da je Krim Rusija i nikoga ne treba ubeđivati u suprotno.

Prema njenim rečima, sadašnje rukovodstvo Ukrajine je muka za zemlju.

„Oni su došli na vlast u državnom puču, uz pomoć oružja, sa ciljem da stvore neprijateljstvo između bratskih naroda Rusije i Ukrajine. Oni su doneli mnogo nevolja ljudima u Ukrajini“, rekla je ona Poklonska.

Volker: Neće biti pokušaja uskraćivanja prava veta Rusiji u UN-u zbog stava o mirovnim snagama u Donbasu - Neće biti pokušaja uskraćivanja prava veta Rusiji u UN-u zbog svog stava o raspoređivanju mirovnih snaga u Donbasu, rekao je za "Ukrajinu 112" Kurt Volker, predstavnik Stejt dipartmenta za Ukrajinu.

„Kada je u pitanju UN, naravno, Rusija ima pravo veta. Ne mislim da će neko pokušati to da promeni“, rekao je Volker.

„Ona igra ključnu ulogu u ovom sukobu i ukoliko želimo da ga rešimo, moramo da radimo sa Rusijom. Ona mora da pristane da se okonča sukob. Zbog toga je dijalog veoma važan“, dodao je Volker.

Istovremeno, Ukrajina i njeni partneri insistiraju na tome da mirovne snage moraju biti raspoređene na „okupiranoj teritoriji, uključujući i nekontrolisani deo državne ukrajinsko-ruske granice“.  

Poklonska: Srbija je prva zemlja koju ću posetiti jer su i moji preci iz Srbije - U Sjedinjenim Državama 29. januara će se objaviti takozvani izveštaj Kremlja - veruje se da su na spisku osobe bliske ruskom rukovodstvu, a koje bi mogle biti predmet novih restriktivnih mera od strane Vašingtona. Dokument je proglašen u skladu sa zakonom koji je potpisao predsednik SAD Donald Tramp pre šest meseci, što podrazumeva širenje niza sektorskih sankcija protiv ruske ekonomije.

Poslanik Državne dume Natalija Poklonska, koja je pod američkim sankcijama od 2014. godine kao krimski javni tužilac, govorila je kako su ove mere uticale na njen život, te je pozvala američkog predsednika Donalda Trampa da poseti Krim.

Natalija Vladimirovna, da li imate neprijatnosti zbog sankcija?

- Sankcije shvatam samo kao pozitivnu ocenu svog rada u korist Domovine. Zabranite kada se plašite. Ali uostalom, apsolutno se ne plašimo, već jednostavno branimo našu Domovinu. Ova kratkovida i sramna reakcija naših stranih partnera samo ih ograničava. Pročitajte celi intervju
Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima