BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Zapadni šarlatani koji nisu uspeli da prevare Ruse

30.01.2018. god.


Stranci su u Rusiji uvek držani na odstojanju, ali im je ukazivano dužno poštovanje. Neki strani gosti su to umeli da iskoriste u pokušaju da prevare i obmanu Ruse.

Roman Medoks: prevarant koji je razbesneo dva ruska cara

Roman Medoks je bio inteligentna osoba sa prefinjenim manirima. Bio je vrlo harizmatičan i imao je petlju da se lažno predstavi kao visoki oficir ruske vojske i osoba upućena u pitanja ruskih tajnih društava. Imao je dar ubeđivanja i umeo je ljude da navede da mu poveruju. Svojim nepromišljenim postupcima uspeo je da razbesni dva ruska cara.

Medoks je rođen u Rusiji od majke Nemice i oca Majkla Medoksa, Engleza, koji je bio suosnivač Pozorišta Petrovski, prve stalne operske kuće u Moskvi i preteče Boljšoj teatra.

Međutim, Medoks Mlađi nije bio tako kreativan i uzoran građanin kao njegov otac. Zapravo, njegova porodica ga je osuđivala zbog „nemoralnog načina života”. Razmažen i odgajan u raskoši, mladi Medoks nije želeo da radi i planirao je da se obogati na nečastan način.

1812. godine Medoks je nabavio uniformu oficira carske garde. U to doba, za vreme rata protiv Napoleona, svako ko služi u carskoj gardi ulivao je veliko poverenje i strahopoštovanje. Medoks je falsifikovao dokumente u kojima se tvrdilo da ga je ministarstvo rata poslalo na Kavkaz da regrutuje dobrovoljce za rat protiv Francuza.

Vlasti kavkaskog regiona nisu se potrudile da provere njegov identitet i za regrutovanje dobrovoljaca dodelile su mu sumu od neverovatnih 10 000 rubalja. U februaru 1813. godine, međutim, njegova prevara je razotkrivena, a Medoks je uhapšen i poslat u Sankt Peterburg.

Car Aleksandar I je bio van sebe od besa i Medoks je zatvoren u Petropavlovsku tvrđavu, gde je proveo 14 godina. 1827. godine, ubrzo nakon što je nasledio tron, car Nikolaj I je Medoksovu kaznu zatvora preinačio u progonstvo u Irkutsk u Sibiru, gde su kaznu služili i mnogi učesnici decembarske pobune iz 1825. godine.

Svestan koliko Nikolaj mrzi dekabriste, Medoks je jednog dana među pobunjenicima „otkrio” novo tajno društvo i o tome obavestio cara. Kada je počela istraga, Medoks je prezentovao „dokaze”, uključujući člansku kartu navodne nove organizacije. Medoks je po ličnom carevom naređenju neodložno prebačen u Sankt Peterburg. Za vreme istrage živeo je na visokoj nozi u Moskvi i Sankt Peterburgu, udvarao se ženama, posećivao pozorište i razmetao se svojim podvigom.

Istraga je, međutim, brzo utvrdila da je Medoks „tajno društvo” u potpunosti izmislio, kao i da je navodnu člansku kartu sam napravio. Kada je car saznao da je prevaren, razbesneo se kao i njegov stariji brat Aleksandar mnogo godina ranije. Medoks je osuđen je 22 godine u zloglasnoj tamnici u Šliseljburgu. Odslužio je kaznu do kraja i umro ubrzo nakon što je oslobođen 1856. godine.

Kaliostro: ismejan u komediji Katarine Velike

Grof Kaliostro, bakrorez

Pre dolaska u Rusiju Đuzepe Balzamo, poznat kao „grof Kaliostro”, u Evropi je već izašao na loš glas. Živeo je ekstravagantnim životom poznatog dvorskog čarobnjaka, iscelitelja i alhemičara. Nakon što je nekoliko godina proveo u Londonu, prešao je u Rusiju, nadajući da će tu naći bogatije i moćnije pokrovitelje.

Kaliostro je bio poznat po neotesanom ponašanju, u pisanju i govoru pravio je grube greške, ali, kako je zabeležio njegov savremenik u Rusiji, „imao je izuzetnu sposobnost da satima drži pažnju slušalaca svojim govorima, prepunim filozofskih i mističkih izreka i nedokučivih metafora”.

1779. godine Kaliostro je stigao u Sankt Peterburg i predstavio se kao lekar. Nadajući se da će tako steći ugled, primao je sve pacijente koji su mu se obraćali, od najsiromašnijih do najuglednijih. Kaliostro je takođe održavao spiritističke seanse i ljudima obećavao da će njihove predmete od zlata umnožiti. Ovaj trik je primenio čak i na moćnom grofu Potemkinu, koji je bio miljenik Katarine Velike i najvažniji državnik tog vremena. Potemkin je takođe imao aferu sa Kaliostrovom ženom, Lorencom Serafinom.

Kaliostrova „magija” je razotkrivena kada je obećao da će izlečiti novorođenog sina bogatog i uticajnog kneza Gagarina. Dete je bilo na samrti. Kaliostro je bebu odneo kući na dve nedelje, a onda je zdravo dete vraćeno srećnoj majci. Problem je, međutim, bio u tome što je to bila druga beba! Kneginja Gagarina je svojim prijateljima ispričala ovu bezosećajnu prevaru, a vest o tome brzo je stigla i do carice.

Dvorski lekari su Kaliostra istovremeno osuđivali zbog veštičarenja i izvrgavanja ruglu lekarske profesije. Takođe, kada je saznala za Potemkinovu romansu sa Kaliostrovom ženom, Katarinu je obuzela ljubomora. Italijan je po hitnom postupku proteran iz Rusije. Pet godina kasnije, u komadu „Prevarant” koji je napisala ruska carica Kaliostro se pojavljuje kao centralni lik. Komedija je postavljena u mnogim pozorištima u to doba i stekla je veliku popularnost.  

Danijel Houm: levitirajući mag

Danijel Daglas Houm

Danijel Houm, Amerikanac škotskog porekla, od svoje 18. godine je održavao spiritističke seanse i prizivao duhove, ali najpoznatiji je bio po levitaciji. Veliki broj američkih doktora i stručnjaka istraživao je njegove nastupe i zaključio da u njima nema prevare. 1855. godine preselio se u Evropu i svoje umeće, između ostalog, predstavio Napoleonu III i holandskoj kraljici Sofiji, koja je tvrdila da je videla zlatna zvona kako se dižu u vazduh i čvorove koji se sami vezuju na njenoj maramici.

U julu 1858. godine Houm je u Sankt Peterburgu održao seansu kojoj su prisustvovali car Aleksandar II i njegova svita. Sto je leteo kroz vazduh, „duhovi” su proizvodili zvuke u različitim delovima prostorije i car je bio vrlo zadovoljan. Održano je još nekoliko seansi, a car i njegovi gosti su na jednoj od njih čuli duhove kako izvode rusku himnu „Bože čuvaj cara”. Kao i većina pokrovitelja Danijela Houma, carska porodica nije plaćala za ove seanse. Umesto toga, on je dobijao skupocene poklone kao što je vredan nakit i slično.

Houma u Rusiju nije doveo samo novac, već su to bile i žene. Njegov prvi brak sa Ruskinjom okončan je preranom ženinom smrću od tuberkuloze 1862. godine. Zatim se 1871. godine ponovo oženio Ruskinjom, imućnom Julijom Glumelinom. Ubrzo nakon toga prestao je da drži seanse.  

Iste godine naučnici iz Sankt Peterburga formirali su komisiju koja je trebalo da proveri Houmove medijumske moći. On, međutim, pred komisijom nije mogao da izvede nijedan od svojih eksperimenata. Kada se odselio u London, novine u Sankt Peterburgu su ga proglasile za lažnog medijuma. Nije poznato da li je iskustvo u Rusiji obeshrabrilo Houma ili je bogatstvo njegove nove supruge bilo dovoljno da mu obezbedi finansijsku sigurnost, pa više nije morao da priređuje nastupe, ali posle 1871. godine nema podataka o njegovim aktivnostima. Zbog slabog zdravlja prestao je da drži seanse i preminuo je 15 godina kasnije u Parizu.

Georgij Manajev,
Russia beyond



  • Izvor
  • Danijel Houm čita knjigu ranjenim nemačkim oficirima u vojnoj bolnici u Versaju, Francusko-pruski rat, 1870. Getty Images / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.

Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož


Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi

Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik


Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.


Ostale novosti iz rubrike »