„Tenk-ubica“ stiže na proleće: Kantemirovska divizija čeka „Terminatore“

Ruska armija u martu mesecu konačno dobija prvu partiju univerzalnih borbenih oklopnih vozila za podršku BMPT-72 „Terminator-2“. Radi se o ekstremno naoružanoj borbenoj koncepciji, koja je namenjena ostvarivanju vatrene premoći na tlu.

Ruska korporacija za proizvodnju oklopnih borbenih sredstava „Uralvagonzavod“ planira da u martu mesecu ove godine počne sa isporukom oklopnog borbenog vozila za podršku tenkova BMPT „Terminator“. Ovim činom će konačno da bude stavljena tačka na pomalo „čudna“ višegodišnja odlaganja oko njegovog uvođenja u naoružanje oklopnih jedinica ruske armije.

Do današnjeg dana, niko u praktičnim uslovima nije ispitao taktičke prednosti ovako koncipiranog oklopnog sredstva, na polju kopnenih borbenih operacija. Savremene pešadijske jedinice raspolažu izuzetno velikim arsenalom protivtenkovskog oružja, od ručnih raketnih bacača pa sve do protivtenkovskih raketnih sistema, čiji domet dostiže daljine od pet i više kilometara. Masovno prisustvo ovog naoružanja u pešadijskim jedinicama, i njihovo permanentno usavršavanje, znatno su povećali gubitke tenkova i njihovih tenkovskih posada.  Da bi se što više suzbila sve negativnija statistika, konstruktori oklopnih vozila pokušavaju da što više ojačaju oklopnu zaštitu tenka, daljim poboljšanjem osnovnog tenkovskog oklopa, ali i razvoja novih sistema dodatne oklopne zaštite koji se ugrađuju na osnovni oklop (pasivna i aktivna zaštita). Ipak, nešto je tu falilo. Nedostajalo je univerzalno borbeno sredstvo, koje će rešavati ogroman broj zadataka koji se pre svega tiču otkrivanja i uništenja potencijalnih vatrenih tačaka na frontu, u kojima vrebaju zlokoboni „lovci“ na tenkove. Da bi se ovi zadaci efikasno rešili, bilo je potrebno napraviti oklopno vozilo koje je mobilnije od osnovnog borbenog tenka, čija je vatrena moć u ravni sa tenkom, i koje ima adekvatnu oklopnu zaštitu. Dakle, nešto što još nije viđeno na frontu. Jednostavno, dalja upotreba „gole“ pešadije u savremenim uslovima bojišta, koja treba da potpomaže tenkovima u napadu, dovodi do neprihvatljive stope gubitaka.

 

Vitaljij V. Kuzmin

Rad na novom borbenom sredstvu započeo je još za vreme SSSR-a. Grupa inženjera iz Čeljabinskog traktornog zavoda, konstruisala je prototip vozila, još sredinom 80-ih godina prošlog veka. Prva varijanta je dobila i svoje kodno ime „Objekat 781“. Ovo vozilo je isprojektovano na bazi tenka T-72. Ukupno su bila napravljena dva eksperimentalna obrazca. Uskoro su započeli i testovi koji su pokazali ohrabrujuće rezultate. Međutim, skori kolaps SSSR-a i teška finansijska kriza, obustavili su dalji razvoj ovog projekta, i sa njim su dugi niz godina počeli da druguju „mrak i prašina“.

Ideja o nastavku ovog projekta ponovo je oživljena 1998.godine. Ceo projekat daljeg razvoja i proizvodnje BMPT je preuzela fabrika „Uralvagonzavod“ iz Nižnjeg Tagila. Inženjeri „Uralvagonzavoda“ su zadržali njegovu hodnu šasiju koju je koristio OBT T-72. Prvi ekspertimentali obrazac je dobio kodno ime „Objekat 199“. Posle prvih ispitivanja, identifikovano je nekoliko slabih tačaka koje su se ticale nedovoljno snažnog naoružanja, koje mora da odgovori veoma velikim zahtevima koji su zadati pred ovo sredstvo. Uskoro je vozilo ojačano dopunskim naoružanjem, a relativno slaba oklopna zaštita poboljšana je integracijom reaktivnih ploča koje su pokrile telo vozila. Ova intervencija je značajno smanjila probojni efekat prilikom sudara sa potkalibarnim i tandem-kumulativnim projektilima, i samim tim povećala stepen njegovog preživljavanja. Takođe ugrađen je i kompleks koji može daljinski da otkrije i uništi protivničke antitenkovske mine. Zbog svog snažnijeg osnovnog naoružanja u odnosu na prethodnu verziju, ovo vozilo je dobilo ime „Terminator“. Međutim, serijska proizvodnja i uvođenje u naoružanje još nije započela.

Iz konstruktorskog odeljenja „Uralvagonzavoda“ je 2001.godine stigla nova verzija, koja je bila značajno ojačana integracijom novog sistema za upravljanje vatrom (SUV). Ova verzija je dobila oznaku BMPT-72 ili „Terminator-2“. Napucani „Terminator“ je opremljen sa dva automatska topa 2A42 u kal.30mm, koji ima borbeni komplet od 850 granata. Ove topove je proizvodio čuveni zavod „Tulamaš“ iz Tule. Top ispaljuje municiju u kalibru 30×165 mm, a balističke karakteristike granate su obezbeđivale efektivan horizontalan domet do 4.000 metara (probojnost do 50mm homogenog čelika pod uglom od 60 st.na daljini od 1.000m). Za ovaj top su razvijena 2 tipa municije u kalibru 30×165 mm, pancirni i fugasni, a borbene platforme koje ga koriste kao osnovno naoružanje su oklopna borbena sredstva BMP-2, BMD-2, BMD-3, BTR-90 kao i helikopteri Ka-50, Ka-52, Mi-28. Topovi su osposobljeni da dejstvuju u jedinačnom i rafalnom režimu paljbe. Sa njima je sparen i mitraljez PKTMkal.7,62h54mm, kao i dva automatska bacača granata kal. 30mm (svaki po 300 granata). Udarno raketno naoružanje se sastoji od četiri laserski vođene protivtenkovske rakete „Ataka-T“ koje su smeštene u isti broj tansportno-lansirnih kontejnera. Ovu raketu odlikuje izuzetno visoka brzina leta, i prema atributu brzine spada u najbrže rakete takvog tipa na svetu. Njena brzina iznosi oko 550 m/sek. Primera radi „Maljutka“ leti brzinom od 120 m/sek, „Fagot“ oko 183-207 m/sek., BGM-71 TOW oko 275 m/sek. AGM-114 Hellfire 440 m/sek. Ovakva brzina joj obezbeđuje da do maksimalne tačke njenog dometa dođe za svega 10 sekundi. Specijalno za BMPT-72 su razvijena dva tipa ove rakete, sa kumulativnom (9M120-1) i termobaričnom bojevom glavom (9M120-1F). Maksimalna daljina na koju se raketa lansira je 6 km, a na toj daljini ona može da probije svaki savremeni tenk čiji je oklop ojačan dinamičkom zaštitom. Treba napomenuti da napredne verzije ove rakete, sa tandem bojevom glavom, imaju uvećan domet koji sada dostiže celih 10km, a povećana je i njena probojnost koja iznosi 1000mm+ homogene čelične ploče, zaštićene strukturom dinamičke zaštite. Na cilj se navodi pomoću specijalizovanog kompleksa za navođenje B07S1 „Ataka-T“, koji radi u poluautomatskom režimu navođenja (laserski snop).

 

Vitaljij V. Kuzmin

Sa ovakvim naoružanjem BMPT je zadobio sposobnost da se bori ne samo protiv žile sile, nego i protiv teže oklopljenih borbenih sredstava neprijatelja, kao i vazdušnih ciljeva koji se kreću dozvučnom brzinom kao što su npr. helikopteri ili krstareće rakete. Ruski „Terminator-2“ garantovano uništava sve potencijalno opasne vatrene tačke neprijatelja u radijusu od 2km, bez obzira na njihovu čvrstinu. Za vreme ispitivanja, prilikom gađanja tenka na daljini od 1,000 metara, utvrđeno je da ovo borbeno sredstvo može svojom „vatrenom tučom“ u potpunosti da ga izbaci iz stroja. Prilikom uvida u efekte vatre koju je tom prilikom ostvario „Terminator-2“, registrovano je uništenje gotovo svih nišanskih sprava koji se nalaze na korpusu tenka, oštećenje tenkovskog rezervoara, izrešetana kupola i top tenka. Teški mitraljez koji se nalazio na vrhu tenkovske kupole je otkinut, i pronađen desetak metara iza cilja.

Uprkos svom zaista destruktivnom potencijalu, najveći dometi koje je imao BMPT-72 „Terminator-2“ su bila brojna poligonska ispitivanja i prikazi na međunarodnim izložbama vojne tehnike. Očekivani ulazak ovog sredstva u naoružanje je planirano za 2009.godinu, međutim do toga nije došlo. „Uralvagonzavod“ je bio prinuđen da svojih 10 kompletiranih mašina „Terminator-2“ isporuči kazahstanskoj armiji. U ovom času, Kazahstan je jedina država koja u svom naoružanju ima ova borbena sredstva.

Pravi razlog za kočenje uvođenja u naoružanje "Terminatora-2" nije tehničke, već birokratske prirode. Uvođenje ovog tipa naoružanja u sastav oklopnih jedinica, zahteva razvoj novog koncepta u izvođenju kopnenih borbenih operacija. To će dovesti do promene u organizacionoj strukturi oružanih snaga. Proces je veoma inertan, jer zahteva velike finansijske i organizacione troškove. Pored toga, važnu ulogu u ovom slučaju je imao i bivši ministar odbrane Anatolij Serdjukov. Samo njemu znana koncepcija izgradnje oružanih snaga, uglavnom se oslanjala na nabavku opreme inostrane proizvodnje, dok se istvovremeno opstruirala kupovina domaćeg naoružanja.

Shvatajući, da će ovo zaista sjajno borbeno sredstvo ko zna kada postati deo ruskih oklopnih snaga, „Uralvagonzavod“ donosi mudro rešenje o potrebi povećanja izvozne privlačnosti BMPT-a. Vozilo je imalo svoje prepoznatljivo ime, koje je potpuno razumljivo na svim inostranim jezicima. Istina ovo ime, koji je ipak vezano za Holivud, izazvalo je buru negodovanja među poslanicima Državne dume, koji su sastavni deo Komiteta za bezbednost na čelu sa predsedavajućim Vladimirom Komoedovom. Ipak, glavni autoriteti su izašli u susret „Uralvagonzavodu“ koji se našao u teškoj situaciji usled permanentog odlaganja posla od strane ruskog Ministarstva odbrane.

Najvažnija okolnost koja je doslovno „otopila led“ oko ovog projekta, jeste njegova borbena primena u Siriji. Naime, ruski tenkisti u Siriji, koji su svojim očima videli svu vatrenu moć „Terminatora“ izjavili su da ovo sredstvo naprosto mora da postane integralni deo oklopno-mehanizovanih jedinica ruske vojske. Njegova primena je posebno bila indikovana prilikom borbe protiv jako utvrđenih pozicija neprijatelja, na koje ni tenkovi nisu smeli da krenu. Kombinovanom upotrebom topovsko-raketne vatre, uz istovremeno dejstvo automatskih bacača granata, pretvorilo je nekoliko takvih vatrenih tačaka u najobičniju gomilu šuta i kamenja. Borbeni kvalitet „Terminatora“ su na licu mesta videli i brojni operativci inostranih tajnih službi koji borave na ovom ratištu, pre svega Izraelci. Otuda i ozbiljna zainteresovanost upravo ove zemlje za nabavkom ruskih „Terminatora“. Ova država koja ima jednu od najkvalitetnijih armija na svetu, želi da ih vidi u paru sa njihovim OBT „Merkava“.

Bašar Asad na bazi Hmejmim, 27. jun 2017.

Reuters

Zahvaljujući rezultatima iz Sirije, ali i pozitivnom odjeku tenkovskih posada na samu pojavu ovog sredstva, donesena je odluka da se „Terminator“ od ove godine lagano počne uvoditi u naoružanje ruske armije. Iako se radi o još beznačajnim količinama, važno je napomenuti da je prvi korak napravljen.

U međuvremenu, „Uralvagonzavod“ nastavlja da poboljšava borbene sposobnosti BMPT. Naredni BMPT- „Terminator-3“ se razvija na bazi platforme „Armata“. On će biti opremljen svim naprednim rešenjima koji su primenjena i na osnovnom borbenom tenku „Armata“. To se pre svega odnosi na ugradnju nove generacije aktivne oklopne zaštite „Afganit“ koja presreće i uništava neprijateljske projektile koji lete ka tenku (uključujući i potkalibarne koji lete hipersoničnim brzinama). Biće primenjena i aerosolna zaštita, koja obezbeđuje jednu vrstu nevidljivosti i to ne samo za termovizijske uređaje, nego i za radare. Predviđena je i ugradnja sopstvenog radara, koji će postati integralni deo sistema za upravljanje vatrom.

U perspektivi se planira snažnije topovsko naoružanje - umesto dva sparena 30-mm topa 2A42, planira se integracija specijalne kupole sa jednim topom AU-220M kal. 57 mm. Njegova brzina paljbe iznosi 120 granata u minuti, dok mu je horizontalni domet vrtoglavih 12 kilometara. Konkretno, radi se o topu koji je deo robotizovane kupole koju u kompletu proizvodi čuveni ruski biro „CNII Burevestnik“. Pretpostavka je da će potkalibarna granata kalibra 57×348 mm, ispaljena iz ovog topa, imati sposobnost da probije homogenu pancirnu ploču debljine 150mm, na daljini do 1500 metara. Pored toga, ovaj top može da dejstuje i po vazdušnim ciljevima na visini i od 4 kilometra. Sa njim će da bude spregnut i mitraljez PKTM kal. 7,62h54mm.

 

Vitaljij V. Kuzmin

Da li će se na ovoj modernizovanog verziji „Terminatora“ naći i automatski bacači granata* i at-rakete „Ataka-T“, za sada nije poznato. Međutim, postoji velika verovatnoća da će se ovo naoružanje ne samo zadržati, nego i proširiti (razvoj napredne kupole sa topom AU-220M koja će obuhvatiti i kontejnere sa at-raketama). Ovaj zaključak je izveden iz činjenice, da će se ovaj top najverovatnije ugraditi i na savremenu koncepciju BMP-3, što je po vatrenoj moći jednako sa „Terminatorom“, koji ne bi posedovao dodatno naoružanje. Dakle, logika nalaže da će se na novom „Terminatoru“ naći još dodatnog naoružanja, jer je krajnje neopravdano da se u naoružanju nađu oklopna sredstva praktično istih borbenih mogućnosti.

* Najverovatnije će se raditi o najnovijoj verziji automatskog bacača granata AGS-40 / 6G27 „Balkan“ kal.40mm, koji će imati značajno veći domet i ubojnu moć od dosadašnjeg AGS-17 „Plamja“.

Slobodan Đukić,
Russia beyond