Kusturica odgovarao na pitanja ruske dece: Imam više „ožiljaka“ u glavi nego na telu

Portal Russia Beyond na srbskom jeziku pomogao je đacima i možda budućim novinarima da postave pitanja čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici. Šta je od toga ispalo pročitajte u ekskluzivnoj reportaži Katarine Lane.

Kustendorf nije samo mogućnost za prikazivanje novih filmova i bliske susrete sa majstorima svetske kinematografije, već i prilika za ekskluzivne reportaže i intervjua. Američki, mađarski, filipinski, palestinski, francuski, italijanski mediji šalju na Kustendorf svoje najbolje reportere. Za razliku od njih učenici osnovnih škola iz ruskog grada Verhnjaja Salda na Uralu nisu u mogućnosti da doputuju na festival. Zato je portal Russia Beyond na srbskom jeziku odlučio da pomogne đacima i, ko zna, možda budućim novinarima da pitaju sve što žele Emira Kusturicu.

Poznati srbski filmski reditelj je u stanju da dugo i pametno govori na bilo koju temu od politike do umetnosti. Najčešće čitamo njegove oštre izjave o aktuelnim svetskim dešavanjima, saznajemo o planovima za nova filmska ostvarenja. Ruski učenici su možda i početnici u novinarstvu, ali pre sega deca i postavljali su pitanja o običnim životnim situacijama. Emir Kusturica se smejao, sa zadovoljstvom se prisećao prijatnih momenata u životu i sa tugom nemilih, a na kraju je dao važan savet đacima koji žele da postanu novinari. 

Novinarska sekcija u školi grada Verhnjaja Salda pod rukovodstvom učiteljice Irine Lučnjikove

Lena Žmakina, učenica škole broj 6 grada Verhnjaja Salda je očarana filmom „Na Mlečnom putu“ i scenom u kojoj Monika Beluči zašiva uho glavnom liku kojeg tumači Emir Kusturica.  

Da li odsečeno ili otkunuto uho zaista može da se zašije iglom i koncem? I da li Vas još boli? 

 

Dmitrij Lane

Emir Kusturica: Ne boli me zato što nije bilo otkinuto. Ali to je dobro napravljen trik, i može biti istina: uvo može da se zašije. U filmskom svijetu sve je fikcija koja izgleda realno. Ali najbolje je kada se u kombinaciji tih kadrova koji su podeljeni ostvari neka veza koja zapravo proizvede snažna osećanja na bilo koju stranu: snažnu u minimalnosti i snažnu u svojoj ogromnosti. 

Kakve još ožiljke imate i kada Vas je najviše bolelo? 

E.K.: Ja uopšte nema ožiljke. Ja sam bio nestašan dečak. U mladosti sam bio takođe nestašan, ali sam uvek dobro prolazio. Dakle, ja imam više „ožiljaka“ u glavi nego na tjelu. Najaču bol sam osetio kad su mi umrli majka i otac. To je bio nesavladiv bol i tu nema utehe. Ali tu postoji vreme i čovek koji pazi da se ne preda toj boli, a da se iščupa iz tog bunara i da se vrati i živi. 

Koliko ste visok? 

E.K.: 187-188 sm.

Ako se uputite na pusto ostrvo, koji biste film poneli sa sobom?

E.K.: To bi bila dva filma: „Andrej Rubljov“ Tarkovskog i „Amarkord“ Felinija. 

Novinarski klub, g. Verhnjaja Salda

Bogdan Bičkov je već učenik tehničke škole i izgleda da ozbiljno razmišlja o tome ko će postati kada poraste. 

Kakvi su kvaliteti čoveku potrebni da postane dobar režiser? 

E.K.: Za režisera čovek treba da bude površan: da sve zna i da ništa ne zna. Da zna mnogo stvari i da ni u jednoj nije do kraja završio svoj zanat. Ono što je najvažnije za režisera je da bude kao neki arhitekta koji unutar okvira objektiva zapravo vuče linije koje se ne vide, ali kojima su povezani ljudi koji govore i izražavaju se telesno. Dakle, svaka drama ili komedija mora da ima svog reditelja, koji vidi prije publike ono što ona ne vidi. 

Saša Žurov, učenik šestog razreda, voli Kusturičine filmove i mašta da vidi srbsko-ruski filmski projekat.

Saša Žurov

S kojim biste ruskim režiserom snimili film?

E.K.: Ja bih hteo da snimim zajednički film sa Nikitom Mihalkovim i Andrejem Končalovskim. 

U gradu Verhnjaja Salda sa novinarstvom se počinje od najmlađih godina. Učenici četvrtog razreda Aljoša Jakimov i Miša Ivanovski postavljaju jednostavna ali globalna pitanja. 

Miša Ivanovski

Ako u supi nađete muvu ili bubašvabu, da li ćete nastaviti da jedete ili ćete dići galamu?

E.K.: Ne bih ja napravio skandal, ali ne bih ni popio tu supu. 

Koliko stranih jezika znate?

E.K.: Ja govorim, mislim, četiri ili pet jezika. Govorim engleski, francuski, češki i ruski.

Koji je najznačajniji dan u vašem životu?

E.K.: Najznačajniji dan je bio praktično dan kad sam se zaljubio prvi put.

A da li se sećate prve pesme koju ste naučili?

E.K.: Prva pesma je bila o jednom policajcu dobre duše.

Da li ste vaspitavali decu kaišem?

 

Dmitrij Lane

E.K.: Jesam primenio kaiš kod Stribora u trećoj-četvrtoj godini, ali vrlo malo. Dunju nisam nikad udario.

Kakve knjige čitate?

E.K.: Upravo sada završavam knjigu „Istorija Srba“ od Milorada Ekmečića. 

Da li mislite da ste srećan čovek?

E.K.: Ja sam srećan čovek zato što sam ostvario većinu svojih snova. 

U detinjstvu ste igrali fudbal, a da li vas i sada fudbal interesuje? Za koga ćete navijati na Svetskom prvenstvu u fudbalu?

E.K.: Ja ću navijati za Srbiju i za Rusiju. 

Lepotice novinarke iz škole grada Verhnjaja Salda

Učenica petog razreda Kaća Prjaničnikova pita režisera:

Da li ste žestok ili milosrdan?

E.K.: Ja sam i žestok i milosrdan.

Da li ličite na nekog od svojih likova?

E.K.: Ličim na Kostu iz „Mlečnog puta“.

Gde i kako volite da odmarate?

E.K.: Odmaram u jednom kanjonu blizu Mećavnika, u jednoj kućici koju sam sagradio. Tu se najbolje osećam. 

Učenik 6. razreda Vitalij Kuznjecov postavlja prava muška pitanja i očigledno ga interesuju ljudski odnosi. 

Da li ste ikada voleli tako snažno kao što ste pokazali ljubav u „Mlečnom putu“?

 

Dmitrij Lane

E.K.: Jesam. I ja nikad nisam skrivao ta osećanja, ali se i nikada nisam njima razmetao.

Da li ste se ikad tukli za ženu?

E.K.: Sto puta sam se tukao zbog žene i uvek je tuča završavala u moju korist.

Rusku decu  su naravno interesovali i snažni utisci iz života Kusturice. Liza Kožurova pita: 

Kako ste doživeli premijeru vašeg prvog filma?

E.K.: Srce je htelo da mi iskoči iz ležišta.

Ko vam pomaže da smišljate filmove?

E.K.: Niko. Uvek sve sam i uvek u razgovoru sa svojim saradnicima.

Daša Karpanova iz 6. razreda je pitala filmskog reditelja o njegovim maštama. Jedan od najpoznatijih balkanskih sanjara se blago nasmejao: 

E.K.: I te kako imam maštu! Sve što sam maštao je pretvoreno u realnost. Tako da kod mene nema skrivene mašte. Svi su filmovi plod moje mašte, a i Mećavnik i Andrić grad su isto plodovi moje mašte! 

Šta biste najvažnije posavetovali novinarima početnicima?

E.K.: Da ne lažu! 

Russia Beyond na srbskom čestita učenicima iz uralskog grada Verhnjaja Salda na prvom važnom intervjuu u životu. Učiti životne lekcije od velikih ljudi poput Emira Kusturice je nezaboravno iskustvo.

Katarina Lane,
Russia beyond