Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 22.01.

Sirija - put do pobede: Hronologija borbenih desjtava -  Klinuti ovde ili na foto ispod







  OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Siriji za 22.01.



Borbe u Arfinu (kurdske snage protiv turskih snaga)

Turska vojska proširila operaciju u Siriji na okrug Azaz - Turske oružane snage napredovale su u sirijski okrug Azaz, istočno od Afrinskog regiona, javila je državna medijska agencija Anadolija. Saopštenje dolazi nakon što je operacija "Maslinova grana" turskih snaga protiv Kurda u Siriji ušla u treći dan.

#BREAKING Turkish Armed Forces extend Operation Olive Branch to Azaz district, east of Afrin region

— ANADOLU AGENCY (ENG) (@anadoluagency) January 22, 2018

Turska vojska je tako nastavila svoju kopnenu fazu operacije, koja je počela u nedelju. Ankara je saopštila da je pogodila 153 mete, uključujući mete jedinica kurdskih snaga i "Islamske države".

Sirijske snage oslobodile aerodrom Abu Duhur posle tri godine

Sirijska vojska nastavlja sa uništavanjem terorista - U istočnom delu provincije Idlib, sirijske snage i jedinice narodne samoodbrane započele su operaciju protiv terorista Nusra fronta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. 

Opkoljena grupa terorista broji više od 1.500 ljudi. Ministarstvo navodi da su oni naoružani tenkovima, pešadijskim borbenim vozilima, terenskom artiljerijom i minobacačima. 

Velika ofanziva u provinciji Idlibu počela je početkom januara. Tokom proteklog dana odredi sirijske vojske pod komandom generala Hasana Suhela probili su se šest kilometara na sever od aerodroma Abu Duhur, koji je bio pod kontrolom terorista skoro dve i po godine. Od terorista je oslobođeno već 24 naselja.

Od Abu Duhura do grada Idliba, glavnog uporišta Nusra fronta, ostaje manje od 40 kilometara.

Ruska vojska zabeležila talas izbeglica koji napuštaju zonu borbenih dejstava u području Afrina - Ruska vojska je zabeležila talas izbeglica koji napuštaju zonu borbenih akcija u području Afrina na severu provincije Alep. 



Teritoriju je za protekla 24 časa napustilo više od hiljadu žena i dece, saopštio je načelnik Centra za pomirenje zaraćenih strana u Siriji general-major Jurij Jevtušenko.



„Civili napuštaju zonu borbenih akcija i kreću ka Tel Adžaru. Deo njih ostaje, a deo ide dalje u Alep. Tokom protekla 24 časa preko kontrolnog punkta vojne policije u zoni deeskalacije Tel Rifat prošlo je više od hiljadu žene i dece“, navodi se u saopštenju.

Centar za pomirenje nastavlja da radi na raspoređivanju centara za privremeno prihvatanje izbeglica u predgrađima Alepa i za njihovo obezbeđivanje humanitarnom pomoći i sredstvima prve pomoći.

„Uskoro će iz Alepa u područje Tel Rifata biti dopremljeno oko 20 tona proizvoda, vode za piće i sredstava za prvu pomoć“, naveli su u centru.

Stanovnicima grada Huseini u provinciji Dejr el Zor dostavljena je voda za piće.

Pregled političkih i drugih vesti za 22.01.

Ciljevi napada SAD u Siriji bili infrastruktura, škole i džamije - Bondarjov - Predsednik komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost, bivši glavni komandant Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije Viktor Bondarjov, govorio je za RT o ciljevima američke avijacije u Siriji. 

„Za Siriju je, naravno, sada ogroman zadatak - to je pre svega obnavljanje ekonomije. Ona je razrušena. Veoma je razrušena. Znamo kakve su Amerikanci ciljeve birali kada su bombardovali sirijsku teritoriju“, rekao je senator. 

Prema njegovim rečima, uglavnom se radi o „industrijskoj infrastrukturi, kućama gde žive građani, školama i džamijama“. 

„Zbog čega je to rađeno? Kako bi Sirija što duže obnavljala svoju razrušenu privredu, a da ne bi zarađivala novac za obnovu vojske“, dodao je Bondarjov. 

On je naglasio da Rusija namerava da pomogne sirijskoj strani u obnovi ekonomije. 

„Rusija neće ostaviti Siriju, Rusija će joj pomagati. I u tehničkom smislu i u obnovi ekonomije, jačanju vojske i u podizanju rudarstva“, zaključio je on. 

Ranije je američka koalicija priznala da je poginulo 801 civil za vreme bombardovanja Sirije i Iraka od početka 2014. godine.

Krajem septembra 2017. godine, Ministarstvo spoljnih poslova Sirije se obratilo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sa žalbom na akcije međunarodne koalicije na čelu sa SAD.

Erdogan SAD-u: Koliko dugo ćete biti u Iraku i Afganistanu? - Turski predsednik Redžep Taip Erdogan kritikovao je američki poziv da se ograniči vreme i opseg vojne operacije Turske u Afrinu u Siriji, ukazujući na višedecensko vojno prisustvo Vašingtona u drugim zemljama.

SAD su u nedelju zatražile od Ankare da "osiguraju da njene vojne operacije budu ograničene po obimu i trajanju".

"Operacija u Afrinu će se završiti kada dođe se dođe do njenog cilja, kao što je bila "Eufratov štit" ",  rekao je Erdogan u obraćanju na ceremoniji dodele nagrada u ponedeljak u Ankari.

"SAD kažu da ne treba dugo da traje. I pitam SAD, koliko dugo ste u Avganistanu. Kada će se to završiti? Došli ste u Irak pre nego što smo došli na vlast. Da li je predviđeno vreme završeno u Iraku? Još ste tamo.", rekao je Erdogan.

"Turska nema planove da zauzima teritorije druge zemlje i na kraju će napustiti sirijsku zemlju", naglasio je on.

"Operacija nije usmerena na kurdsko stanovništvo, već samo na teroriste", naglasio je turski lider.

"Jasno je da nemamo nikakvih problema sa našim kurdskim građanima. To takođe nije stvar Kurdskog koridora", rekao je on.

"Glavna svrha ove operacije je doprinos bezbednosti života i imovine sirijskog naroda kao i teritorijalnog integriteta Sirije, zajedno sa nacionalnom bezbednosti Turske", naglasio je Erdogan.

Turska vojna operacija "Maslinova grana" u sirijskoj regiji Afrin - pod kontrolom kurdskih milicija, za koje Ankara smatra da su teroristi - počela je u subotu. Vojna akcija počela je masovnim vazdušnim napadima, a potom je usledila kopnena ofanziva.

Turski premijer Binali Jildirim rekao je novinarima u nedelju da operacija imala za cilj stvaranje 30-kilometarske "bezbednosne zone" unutar sirijske teritorije. Sirijska vlada nazvala je vojnu operaciju agresijom, dok je Moskva pozvala Tursku da pokaže suzdržanost i poštovanje teritorijalnog integriteta Sirije.

Kremlj pažljivo prati tok turske operacije u sirijskom Afrinu - Kremlj pažljivo prati tok turske operacije u sirijskom Afrinu, a predstavnici Rusije su u kontaktu i sa Damaskom i sa Ankarom, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. 

On je naglasio da Moskva i dalje smatra da je princip teritorijalnog integriteta Sirije fundamentalan, a Rusija prati humanitarnu situaciju u Afrinu u svetlu turske operacije.

„Pažljivo pratimo tok operacije, predstavnici Rusije su u kontaktu i sa sirijskim i sa turskim rukovodstvom, uključujući i po tom pitanju. Nastavljamo da smatramo da je očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije fundamentalni princip. Naravno, pažljivo pratimo humanitarne aspekte u vezi sa onim što se sada dešava u regionu Afrina“, odgovorio je Peskov novinarima na pitanje kako Kremlj ocenjuje operaciju Turske u sirijskom Afrinu.

Lavrov: Vašington sprovodi otvorene i skrivene isporuke oružja u Siriju - U vezi sa situacijom u sirijskom Afrinu, gde je Turska ovog vikenda pokrenula vojnu operaciju protiv Kurda, Moskva poziva sve strane na uzdržanost i poštovanje teritorijalnog integriteta Sirije, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na zajedničkoj pres konferenciji sa jemenskim kolegom Abdel Malekom al Maklfijem.



Lavrov je podsetio na one izjave koje su ranije davali Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, u kojima je Moskva pozivala na „uzdržanost i poštovanje teritorijalnog integriteta Sirije“.

„Već odavno obraćamo pažnju na činjenicu da Sjedinjene Američke Države imaju politiku stvaranja alternativnih vlasti na značajnom delu sirijske teritorije. Vašington sprovodi otvorene i skrivene isporuke oružja u Siriju radi predaje onim trupama koje sa njima sarađuju, pre svega, ’Sirijskim demokratskim snagama‘, koje se oslanjaju na kurdske odrede“, rekao je ruski ministar na konferenciji za novinare u Moskvi.

Lavrov je dodao da SAD pokušavaju da ubede Kurde da ne vode dijalog sa Damaskom i podstiču separatistička osećanja među njima.

„Sjedinjene Američke Države istovremeno već odavno Kurde sa kojima sarađuju odvraćaju od dijaloga sa Damaskom. Vašington je aktivno podsticao i nastavlja da podstiče separatistička raspoloženja među Kurdima, potpuno ignorišući delikatnu prirodu i regionalne dimenzije kurdskog problema“, istakao je Lavrov. 

„Kao razvoj ove politike grubog mešanja u poslove Sirije, pre nekoliko dana objavljeno je o stvaranju nekakvih pograničnih snaga bezbednosti duž čitave granice Sirije sa Turskom i Irakom. Zatim se čulo prilično nespretno poricanje, iako se nastavljaju sve te aktivnosti za preuzimanje kontrole nad sirijskom teritorijom na granici sa Irakom i Turskom“, dodao je ministar.

Matis: Turska nas je obavestila pre napada na Kurde - Američki sekretar za odbranu Džejms Matis je izjavio da je Turska unapred obavestila SAD da planira da pokrene napad na kurdsku miliciju u Siriji, ali nije precizirao da li je Vašington pokušao da odvrati Ankaru od ovog plana.

"Turska je bila iskrena", rekao je Matis novinarima u avionu kojim je putovao u Aziju iz SAD.

"Upozorili su nas pre nego što su pokrenuli avione koji su to uradili, uz konsultacije sa nama."

U subotu je Turska pokrenula niz vazdušnih napada na položaje Kurda u sirijskoj enklavi Afrin u severozapadnoj Siriji, koju kontroliše kurdska milicija, a koju Ankara smatra za terorističku grupu. Turske kopnene sile pokrenule su ofanzivu na teritoriju Sirije u nedelju, uz podršku militantnih grupa koje se bore protiv sirijskih snaga.

"Turska je saveznik NATO-a i to je jedina zemlja NATO-a sa aktivnim pobunjenicima unutar svojih granica i Turska ima legitimne bezbednosne probleme", rekao je Matis, koji je istakao da poraz "Islamske države" nije umanjio zabrinutost Turske zbog otuđene kurdske države na toj teritoriji .

Sjedinjene Države su potrošile milione dolara na naoružavanje i obučavanje kurdskih milicija koje su činile okosnicu kopnenih snaga koje su povratile delove teritorije od "Islamske države" i prošle godine oslobodile grad Raku.

"Dokazali su svoju efikasnost. To ih je koštalo hiljade žrtava. Ali gledali ste ih, uz podršku koalicije, razbili su ISIS kalifat u Siriji ", rekao je Matis.

Šef američke odbrane je obećao da će američke diplomate "rešiti stvar".

"Bili smo upozoreni na to. Naši najviši nivoi su angažovani. I mi to radimo", rekao je Matis.

Saopštenje Vašingtona ranije ovog meseca da planira obučavanje sile pod vođstvom kurdskih snaga u Siriji od 30 hiljada ljudi, čini se da je bio glavni faktor koji je podstakao Tursku da krene na sirijski Afrin, gde sada planira da uspostavi bezbednu zonu od 30 km duboko u teritoriji Sirije.

Sirija i njen saveznik Moskva su osudili upad, a Rusija je pomerila svoje trupe sa teritorije na kojoj se odvijaju borbena dejstva.

SAD pozvale Tursku da operaciju na severu Sirije ograniči - Sjedinjene Američke Države pozivaju Tursku da vojnu operaciju na severu Sirije ograniči po veličini i dužini trajanja i insistiraju na tome da Ankara bude oprezna kako bi se izbegle žrtve među civilima, saopštila je portparol Stejt departmenta Heder Nojert.

„Kako je naveo državni sekretar Reks Tilerson u telefonskom razgovoru sa turskim i ruskim kolegom, SAD su veoma zabrinute zbog situacije na severozapadu Sirije, posebno zbog položaja civila koji se suočavaju sa eskalacijom sukoba“, rekla je Nojertova.

„Pozivamo Tursku da pokaže uzdržanost i postara se da vojnu operaciju ograniči po veličini i dužini trajanja, kao i da je izvodi skrupulozno, kako bi se izbegle žrtve među civilima“, dodala je ona.

SAD priznaju pravo Turske na zaštitu bezbednosti, ali samo u okviru zakona i poštovanja mera kako bi se izbegle žrtve među civilnim stanovništvom, dodala je ona.

Netanijahu: Postizanje mira na Bliskom istoku nemoguće bez liderstva SAD - Premijer Izraela Benjamin Netanijahu izjavio da je postizanje mira i bezbednosti na Bliskom istoku nemoguće bez američkog liderstva i saopštio da namerava da razgovara sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom o aktuelnim pitanjima, uključujući nuklearni program Irana.

„Dolazi veliki prijatelj Izraela, pravi prijatelj, potpredsednik SAD Majkl Pens. Jedva čekam naš sastanak. Razgovaraćemo o naporima američke administracije Donalda Trampa da se blokiraju iranska agresija i iranski nuklearni program i naravno o putu za unapređenje bezbednosti i mira u regionu“, rekao je Netanijahu na sednici Vlade Izraela.

„Onaj ko zaista želi da realizuje ove ciljeve svestan je da za američko liderstvo nema zamene“, dodao je on.

Iran pozvao Tursku da hitno prekine vojne operacije u području sirijskog Afrina - Ministarstvo spoljnih poslova Irana pozvalo je Tursku da hitno prekine vojne operacije u području sirijskog Afrina.

„Iran pažljivo prati tekuće događaje u sirijskom gradu Afrinu i nada se da će operacija biti odmah zaustavljena“, navodi se u saopštenju portparola iranskog diplomatskog resora Bahrama Kasemija, koje je objavila agencija „Taksim“.

„Nastavak krize u Afrinu mogao bi da izazove aktiviranje takfirskih terorističkih grupa na severu Sirije i raspali plamen rata i razora u toj zemlji“, dodao je Kasemi.

Šefovi generalštabova Turske i Irana, Hulusi Akar i Muhamad Husein Bageri, razgovarali su telefonom o situaciji u Siriji, navodi se u saopštenju turskog vojnog resora.

„Tokom telefonskog razgovora bilo je reči o pitanjima bezbednosti u Siriji, kao i o saradnji u borbi protiv terorističkih organizacija“, navodi se u dokumentu.

Drijan: Makron vodi politiku uspostavljanja direktnih veza sa Rusijom - Francuski predsednik Emanuel Makron vodi politiku uspostavljanja direktnih veza sa Rusijom, izjavio je ministar spoljnih poslova Francuske Žan Iv le Drijan u intervjuu za „Figaro“. 

„Makron nastoji da uspostavi sa Rusijom direktne veze, takve odnose koji moraju da postoje između velikih sila. Zato što Francuska vodi dijalog sa svim zemljama i u lice im govori ono što misli. Istovremeno, ona polazi od činjenice da tu veliku silu treba poštovati. Upravo iz tog razloga je Emanuel Makron odmah nakon izbora pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina u Versaj“, naglasio je francuski ministar. 

Prema rečima Le Drijana, u francusko-ruskim odnosima postoje „uznemirujuća“ neslaganja. Među njima su ukrajinska kriza i problem hemijskog oružja u Siriji. 

„Spremni smo da o svemu tome raspravljamo. I sada treba pitati rusku stranu da li je ona spremna da učestvuje u takvoj raspravi“, primetio je ministar spoljnih poslova.

„Nastavljamo dijalog sa Moskvom. Rusi ne mogu sâmi da rešavaju tu krizu“, dodao je Le Drijan komentarišući situaciju u Siriji.

Ranije je saopšteno da je Makron prihvatio poziv da poseti Rusiju tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu u maju 2018. godine.

Čavušoglu: Želja Pariza da sazove hitnu sednicu SB UN odraziće se na odnose sa Ankarom - Želja Pariza da sazove hitnu sednicu SB UN o situaciji u Siriji odraziće se na odnose sa Ankarom, saopštio je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu tokom posete Iraku.

„Kažu da Francuska želi da sazove hitnu sednicu SB UN. U tom slučaju, mi ćemo smatrati da Francuska stoji na strani terorista. To će se odraziti na naše odnose“, rekao je Čavušoglu.

On je rekao i da „svako ko je protiv operacije u Afrinu podržava teroriste“.

Ranije je ministar spoljnih poslova Francuske Žan-Iv le Drijan saopštio da Francuska traži sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti UN zbog situacije u Siriji.

Dodajmo da je i šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel saopštio da vojna konfrontacija Turske i Kurda na severu Sirije može imati nepredvidljive posledice.

Lavrov: Jednostrane akcije SAD u Siriji izazvale bes u Turskoj - Jednostrane akcije Sjedinjenih Američkih Država u Siriji izazvale su bes u Turskoj, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za „Komersant“.

„Mnogi politikolozi pitaju zašto se uopšte brinemo i govore da ’što gore, to bolje‘: pustite neka SAD dokazuju svoju nesposobnost za dogovor, svoju destruktivnu ulogu u mirovnim procesima, bilo u Iranu, bilo u Siriji, gde se sada takođe preduzimaju jednostrane akcije koje su izazvale bes Turske“, rekao je Lavrov.

Odgovarajući na pitanje da li za Rusiju može da bude od koristi neuspeh iranskog nuklearnog sporazuma, pošto će SAD u tom slučaju biti izolovane, Lavrov je izjavio da „takva škola mišljenja ne postoji kod ruskog rukovodstva“.

On je dodao da pokušaj promene spoljne politike Rusije pritiskom na elite i određene kompanije nema perspektivu.

„To što naša spoljna politika ima široku podršku najbolji je dokaz da pokušaj da se ona promeni pritiskom na elitu i određene kompanije nema perspektivu“, rekao je Lavrov, komentarišući američki izveštaj o sankcijama koje mogu da budu uvedene i ruskim zvaničnim licima i biznismenima.

Rusija ima svoju crvenu liniju u politici i Zapad treba da je poštuje, rekao je Lavrov.

„Ako se polazi od toga da postoje neki interesi u regionu, u evroatlantskom području, onda je granica Ruske Federacije crvena linija. Radi se o tome da mi imamo zakonite interese, postoje Rusi koji su se odjednom našli izvan naših granica kada se raspao SSSR, imamo kulturne, istorijske, tesne lične i porodične veze sa našim susedima“, rekao je Lavrov.

Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -

 

    OVDE možete pogledati hronologiju događaja ruskih vazdušnih udara u Siriji po danima