Vazdušni jastuk banke treba da prave same

Još jedan okvirni sporazum Bazel 3 pripremili su regulatori iz 27 zemalja sveta koje čine Bazelski komitet za bankarski nadzor. Komitet radi pri Banci međunarodnih obračuna. Suština reforme je povećanje minimalne razmere likvidne rezerve od 2 do 7 odsto aktiva. Ovaj osiguravajući fond je preventivna mera za nedopuštenje nove finansijske krize, za čije ponavljanje postoji prilično velik rizik. Tako u krajnjoj liniji smatra nobelovac iz oblasti ekonomije Džozef Štiglic. Dokument će stići na konačno utvrđivanje učesnika samita dvadesetorice u Seulu u prvoj dekadi novembra. O novim pravilima delatnosti bankara naš analitičar Sergej Guk razgovara sa profesorom Borisom Rubcovom, šefom katedre za hartije od vrednosti i finansijsku inžinjeriju Finansijske akademije.
 

Nije ni iz daleka čitava bankarska zajednica bez pogovora pozdravila povećanje normi pravljenja rezervi. Udeo osnovnog kapitala kreditnih institucija kao dodatak osiguravajućem likvidnom fondu, treba da bude uvećan sa 4 do 6 procenata. I ako je za velike „zverke" finansijskog sveta stvaranje „vazdušnog jastučeta" sasvim izvodljivo (na primer, na račun dodatne emisije akcija), za srednje i male karike to je glavobolja. Mnogi od njih, objašnjava predstavnik federalnog udruženja nemačkih banaka Hans-Joahim Masenberg, nemaju direktan izlaz na tržište kapitala. A sklepati sopstveni kapital od dobiti za kratko vreme neverovatno je teško. Zatezanje kaiševa preti realnim smanjenjem kreditne mase za ekonomiju. Što sa svoje strane borbi protiv recesije i drugih posledica krize nikako ne doprinosi.
 

Eksperti banke za međunarodne proračune i njihove kolege iz Evropske centralne banke postojanje potencijalne opasnosti negiraju. I ostavili su izvesnog oduška za ublažavanje strogih zahteva. Između ostalog, uvećanje osiguravajućeg kapitala i druge novine treba da se realizuju u fazama, od 2013. do 2019. godine, minimalizujući štetu za bankarski kreditni sektor. Finansijske dotacije iz državnog budžeta, koje su u periodu krize bukvalno održavale na površini mnoštvo banaka, treba da budu prekinute. Ali, po svemu sudeći, ne odmah. O odustajanju od državnog učešća u dokumentu se govori veoma oprezno: „po mogućnosti".
 

Naš ekspert Boris Rubcov smatra da će dostignuti kompromis doneti učesnicima finansijskog tržišta više koristi nego negativnih momenata.
 

U datoj situaciji najviše negoduju nemačke banke. Tako se desilo da u Nemačkoj veliki broj banaka nije akcionarski. Nivo koncentracije u bankarskom sistemu tamo je niži nego u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Japanu. Ali problem - neophodnost uvećanja kapitala, razmatra se davno, od početka krize, i niko ga posebno ne osporava.
 

Radi realizacije odluka Bazel 3 predviđen je prilično dug period od pet do 8 godina. Sama odluka bazelskog komiteta se donosi na osnovu prilično dugih usaglašavanja i razmatranja. Svaka akcija ima kako pluseve, tako i minuse. U datom slučaju, mislim da je bio usvojen razumni kompromis. U celini odluka ima više pluseva, nego minusa. Naravno, to umanjuje mogućnost kreditiranja. Ali jedan od uzroka aktuelne finansijske krize sastoji se u preteranom kreditiranju, postoji preivše velika zaduženost. Regulatori pokušavaju da reše to pitanje. Da prođu između Scile i Haribde: s jedne strane da ne uguše klice rasta, sa druge da ojačaju finansijski sistem.
 

To neće moći da se učini baš bez gubitaka, ubeđeni su nemački finansijski analitičari. Izračunato je da će štedionicama, zemaljskim i komercijalnim bankama biti potrebno više od sto milijardi evra kako bi se uklopile u planirane standarde. Moraće veoma da se napregnu.