Strela je odapeta ili nek vam sad Solana objasni kako je Kosovo jedinstven slučaj

 Da li se neko seća ko je i kada izgovorio kratku i proročansku rečenicu „Strela je odapeta“? Niko? Dobro, davno je bilo. U pitanju je generalni sekretar NATO pakta krajem marta meseca 1999. godine kada su ga novinari na jednoj od nebrojenih konferencija za štampu pitali da li ima šanse za mirno rešenje Kosovske krize, kako se to tada zvalo u Zapadnoj štampi. Strela koja je odapeta 1999. godine u Avijanu i pošla ka KiM se nije zaustavila. Ne. Ona i dalje putuje i za ovih 18 godina je, osim na KiM, stigla i do BiH, Donbasa i Krima, Škotske, Kurdistana i sada se nalazi na proputovanju kroz Iberijsko poluostrvo gde se ukazala Kataloncima. Šta mislite hoće li stati? U pravu ste, neće. Na svom putu ona će sasvim sigurno posetiti još i Bavarsku, Južni Tirol, Transilvaniju, Korziku, Makedoniju, Belgiju, Severnu Irsku, Baskiju, Padaniju opet Škotsku i ni tada se neće zaustaviti. Zašto neće? Pa zato što je strela tako dizajnirana da, iako je (tako nam se činilo tada) trebala da pogodi samo Srbiju, ona u stvari direktno pogađa suverenitet i teritorijalni integritet nezavisnih država.

Da bi 1999. godine strela  pogodila Srbiju i od nje odvojila KiM napravljena je da pogađa, kako ga Šmit zove „nomos zemlje“, a to znači prostorni poredak na kome počiva međunarodno pravo. Svako međunarodno pravo je, piše Šmit, jedan tačno određeni prostorni poredak. Onaj ko hoće da na silu menja taj prostorni poredak, ne menja on samo granice neke države. Ne, to je zabluda u kojoj se valjaju i zvaničnici EU ovih dana kada papagajski ponavljaju kako je Kosovo jedinstven slučaj. On menja daleko više, on menja to međunarodno pravo koje poredak oličava i na kome je poredak izgrađen. Znači, nema nasilnog menjanja granica bez promene međunarodnog pravnog poretka koji ih garantuje i koji je njihovo jamstvo.

Pa zašto je onda strela odapeta? Da li je neko hteo da naruši prostorni poredak na kome, između ostaloga, počiva i Evropa? Nije nemoguće. Svaki put kada bi u Evropi izbile kontinentalne krize, sukobi ili ratovi, oni koje prete narušavanju ravnoteže na kojoj kontinent počiva, u sukob bi se umešala i SAD. Istorija nas uči da njen cilj nikad nije bio da se vrati svom američkom kontinentu, već da učešćem u krizi/sukobu/ratu zauzme poziciju za naknadno arbitriranje u evropskim stvarima. Nakon Prvog svetskog rata postala je ravnopravan politički činilac u Evropi iako je pre njega niti jedna evropska sila nije uopšte ozbiljno uzimala u obzir. Nakon Drugog svetskog rata postala je ključni arbitar u evropskim političkim tokovima, iako je pre toga bila samo ravnopravan faktor. Nakon agresije NATO pakta na SRJ (a vrlo verovatno i ranije, nakon bombardovanja bosanskih Srba 1995. godine mimo odluke Saveta bezbednosti) postala je daleko više od vrhovnog sudije u Evropi. Postala je vrhovni sudija u celom svetu. Tako da ako iko misli da je svrha odapete strele bila uređenje sudbine kosmetskih Arbanasa taj je u teškoj zabludi, kao i visoki činovnici EU danas koji kao navijena dečija lutka ponavljaju kako je Kosovo jedinstven slučaj. U to ni sami ne veruju ali budući da još uvek ne znaju šta će drže se stare verzije, što kaže narod „ko pijan plota“.  

U aktuelnom slučaju vrhunac apsurda je da je pomenutu strelu odapeo upravo jedan Španac, čovek čije ime krasi podnaslov ovog teksta i koji je osim službe u NATO paktu još 10 godina bio (uprostiću zvaničan naziv funkcije) ministar spoljnih poslova i bezbednosti EU. E pa sada neka Solana ode u Kataloniju pa neka im objasni kako su oni opšti slučaj za koji važi međunarodno pravo (i unutrašnje špansko pravo) pa ne smeju da se odcepe, dok je KiM poseban slučaj za koji niti jedno niti drugo ne važi pa kosmetski Arbanasi mogu. Samo nek požuri, Katalonci se spremaju da za dva dana (tekst se piše 4. 10. 2017.) zvanično proglase nezavisnost. Kada završi sa Kataloncima, nek požuri da to objasni Bavarcima, Baskima, Nemcima u Južnom Tirolu, Mađarima u Transilvaniji, Ircima u Severnoj Irskoj itd. Biće to dugo putovanje na kome će utvrditi da ga strela nekako uvek prestiže. Dobro je napravljena. Napravljena je tako da rastura prostorni poredak ka kome je upućena, ali se nije računalo sa tim da će se nekako sve ostale svetske sile koje su bile podređene u vreme kada je odapeta, stati na noge. Bezgranično se verovalo da je pad Berlinskog zida označio „kraj istorije“ (Fukujama) i da će Amerikanac biti „poslednji čovek“ na ovom svetu (opet Fukujama). Sada kada obnovljene regionalne sile (BRIKS) traže svoje mesto pod suncem, i kada se ponovo uspostavlja svetska ravnoteža i ponovo gradi jedan novi prostorni poredak (možda će to biti obnovljen stari u kome UN imaju svoju staru ulogu arbitra u sukobima) ova činjenica sadejstvuje sa efektom davno odapete strele. S jedne strane deluju sile izgradnje novog prostornog poretka, a s druge strane deluje sila strele koja je napravljena da razgrađuje stari poredak. Konačno, s jedne strane razgradnja, a s druge izgradnja. Sve u svemu: gradilište. Gradilište novog prostornog poretka i novog (možda i obnovljenog starog) međunarodnog prava.  
 

U svem tom zamešateljstvu pojavila se i jedna politička lešina iz Srbije. Čovek koji je izvršio političku eutanaziju brljajući u svom privatnom interesu sa svakom centralnom vlašću u Srbiji koja je htela da ga fakturiše, iako se zvanično zalaže za Vojvodinu kao federalnu jedinicu u preuređenoj Srbiji, a povremeno insinuira o nezavisnosti iste. Tako ga je sada i Vućićeva vlada fakturisala sa dva javnih preduzeća u Novom Sadu i par tajnih postavljenja AP Vojvodini. Maroder kome treba da smo zahvalni što je sopstvenom kompromitacijom uspeo da tako dugo autonomašku političku opciju drži limitiranu ispod 7-8% podrške na pokrajinskom nivou i time nas zaštiti od one strele iz Avijana. Nek je živ i zdrav. Čak i da se promeni, kasno se. O tome svedoče ruski bombarderi u Siriji i ruski lovci u Srbiji. Još samo da ovaj nesrećni Vučić shvati da se menja nomos zemlje pa da odobri status diplomata Rusima u humanitarnom centru u Nišu.

Jadna nek je majka ovim sirotim Kataloncima kada im treba Čanak da ih učini nezavisnim. Ni ne znaju u kojoj su opasnosti da završe centralizovani sa svim polugama moću u prestonici kao i svi oni silni vojvođaneri koji slede političkog zombija. Izgubiće i ovo što imaju. A jadna je majka i Čanku kada nema gde drugde da pravi Vojvodinu nezavisnom nego u Kataloniji.