Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 19.01.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 19.01. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 19.01


Kijevske snage devet puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata devet puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se četiri naseljena mesta Republike.



Sinoć su kijevske snage otvorile vatru na naselje Veselogorlovka. Napad je prema saopštenju Narodne milicije LNR izvršen iz pravca nasealja Troickoe.




Predsednik Zaharčenko o situaciji

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 19.01.

Nazarbajev: Tramp predložio da se pregovori o Donbasu prebace iz Minska u prestonicu neke druge zemlje - Američki predsednik Donald Tramp predložio je da se pregovori o rešavanju konflikta u Donbasu prebace iz Minska u prestonicu neke druge zemlje, izjavio je kazahstanski lider Nursultan Nazarbajev.

On je to rekao nakon susreta sa američkim predsednikom u Vašingtonu, a kako je naveo, Tramp je izrazio uverenje da su minski pregovori zašli u ćorsokak, budući da za sve ovo vreme suprotstavljene strane nisu pronašle zajednički jezik.

„Razgovarali smo o tome da su pregovori u Minsku zašli u ćorsokak. Predložio je da budu organizovani na nekoj drugoj lokaciji, a ja sam se složio“, rekao je Nazarbajev.

Kazahstanski lider je potom Trampu predložio da „Minsk 2“ bude održan u Astani, podsetivši da je u planu bilo da pregovore prvenstveno održe u Kazahstanu.

Grizlov: Kijev računa na vojno suzbijanje Donbasa - 
Zakon o reintegraciji Donbasa koji je usvojio Kijev značajno će zakomplikovati situaciju u Ukrajini, smatra stalni predstavnik Rusije u Kontakt-grupi za rešavanje situacije u Donbasu Boris Grizlov.

Grizlov je naveo da usvajanje tog zakona za Rusiju, koja je proglašena za „agresora“, predstavlja još jedan dokaz da Kijev ne želi da pronađe politički kompromis i ispuni svoje obaveze.

„Štaviše, u toku je pokušaj da se prebaci odgovornost na Rusiju. Za evropske partnere ovo je signal o želji Kijeva da izbegne neprijatne Minske sporazume“, rekao je Grizlov.

On je naglasio da je tim zakonom zapravo formirana nova realnost u procesu rešavanja situacije na jugoistoku Ukrajine i uništena konstrukcija na kojoj je izgrađen dijalog u Minsku.

„Međutim, jasno je da je izabrani put lažan i da će značajno zakomplikovati situaciju u Ukrajini. Rusija ostaje posvećena Minskim sporazumima i poziva Kijev da se vrati na ispunjavanje svojih obaveza. Ne postoji alternativa za ’Minsk 2‘“, dodao je on.

Usvajanje zakona znači da Kijev računa na vojno suzbijanje Donbasa, smatra Grizlov.

„U zakonu se ne spominju Minski sporazumi, kao ni garancije za njihovo sprovođenje od strane Kijeva. Faktički je izabran put suprotan mirnom političkom rešenju sukoba, koji je nametnula ’stranka rata‘ i pozdravio predsednik Ukrajine“, istakao je Grizlov.

On je napomenuo da u ovom kontekstu nema razumevanja kako Kijev namerava da ispuni svoje političke i druge obaveze sadržane u paketu mera, koji je odobren rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odlukama Kontakt-grupe i normandijskim formatom.

„Umesto ukidanja blokade i normalizacije humanitarne situacije, računa se na ratno stanje. Umesto političkih odluka o posebnom statusu za Donbas, amnestiji i slobodnim izborima, računa se na vojno suzbijanje Donbasa“, istakao je on.

Grizlov smatra da za Donbas ovo predstavlja signal o nesposobnosti Kijeva na kompromis i znak za pripremu za odbranu.

Parlament Ukrajine usvojio je predlog predsednika Petra Porošenka o reintegraciji Donbasa, u kojem se Rusija naziva „agresorom“. Prema zakonu, teritorije Donbasa koje ne kontroliše Kijev smatraju se „okupiranim“. Iz dokumenta je isključena tačka o prioritetnom značaju implementacije Minskih sporazuma za rešavanje sukoba. Moskva je više puta saopštila da ne predstavlja stranu u unutrašnjem sukobu i da nije uključena u događaje u Donbasu, kao i da je zainteresovana za prevazilaženje političke i ekonomske krize u Ukrajini.

Moskva: SAD podstiču građanski rat naoružavajući ukrajinske radikale teškim oružjem - Rusija je optužila SAD da podstiču sukob u Ukrajini nakon što je ultra-nacionalistički ukrajinski bataljon "Azov" primećen da koristi američke protiv-oklopne sisteme "TOV", navodi se u saopštenju Moskve OEBS-u.

Rusija je zabrinuta zbog toga što SAD ohrabruju Kijev da reši konflikt u Donbasu silom time što će ga snabdeti "odbrambenim" teškim naoružanjem. Zabrinutost dolazi nakon što je neslavni i nasilnički, nacionalistički bataljon "Azov" primećen da je naoružan američkim protiv-oklopnim sistemima.

"Prema informacijama Atlantskog veća, radikalni dobrovoljci bataljona "Azov" poseduju oružje američkih firmi, uključujući protiv-oklopne komplekse "TOV" ", rekao je ambasador Rusije u Organizaciji za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Alekandar Lukaševič na sednici Stalnog saveta. On je istakao da se snage Kijeva već snabdevaju sa prenosnim bacačima granata, kao i američkom tehnikom izviđanja i osmatranja.

"Od početka godine američki dron "Global hovk" je primećen najmanje tri puta u određenim oblastima Donjecka i Luganska", rekao je Lukaševič, dodajući da je "Boing P-8A", koji je napravljen za osmatranje i izviđačke misije, takođe primećen kako leti u zoni sukoba.

U decembru je Vašington ponudio Ukrajini "poboljšanje odbrambene sposobnosti", nakon što je administracija Trampa odobrila planove za snabdevanje Kijeva smrtonosnim oružjem.

Raniji izvještaji govore da će novi nivo američke podrške omogućiti Ukrajini da dobije protiv-oklopne rakete. Čini se da su već stigle, posle paketa "pomoći" vrednosti od 41,5 miliona dolara za kupovinu snajperskih pušaka modela M107A1.

Ono što nove probleme još više čini zabrinjavajućim je novousvojeni ukrajinski zakon o "vraćanju suvereniteta nad regionima Donjecke i Luganske regije", a koji je Rusija već identifikovala kao pripremu za rat.

Lukaševič je nazvao opskrbljivanje Kijeva američkim oružjem kao "vanjsku politiku građanskog rata" koju podstiču "sponzori Majdana", kako politički, tako i putem "tehničke, vojne i obaveštajne pomoći". Ruski diplomata je dalje upozorio da naoružavanjem Ukrajine, SAD i druge zemlje podstiču Kijev da nastavi sa velikim krvoprolićem u Donbasu, što ih čini "prikrivenim učesnicima u ratnim zločinima kijevskog režima ".

Nakon Majdanskog državnog udara u Kijevu 2014. godine, militanti iz bataljona "Azov" bili su organizovani i inkorporirani u ukrajinsku nacionalnu gardu, a koji su se koristili u vojnim akcijama Kijeva protiv Donjecke i Luganske Republike.

Iako je Kijev pokušao da uključi ovaj bataljon u program obuke koje vode jedinice američke vojske u zapadnoj Ukrajini, u 2015. godini Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država jednoglasno je usvojio zakon kojim se zabranjuje obuka i naoružavanje ove grupe. Bataljon je okarakterisan kao "otvoreno neonacistički" i "fašistički", te je zabranio američkim instruktorima da ih obučava ili naoružava.

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima