Avganistanski „užas bez kraja"

Avganistanu preti „beskonačni haos". Ovakvu prognozu je uoči još jedne godišnjice terorističkih aktova, koji su se dogodili 11. septembra 2001. godine u SAD dao nedeljnik „Di Cajt" («Die Zeit»). Zaista, parafrazirajući poznatu rečenicu Lava Tolstoja iz romana „Ana Karenjina", može se reći da se „sve pomešalo u Hindukušu".
 

Susrevši se ovih dana u Vašingtonu predsednik Bele kuće Barak Obama i generalni sekretar NATO-a Anders fon Rasmunsen potvrdili su početak izvođenja vojske iz Avganistana od početka jula iduće godine. Istovremeno su odlučili da tamo dopunski upute 2000 vojnih lica iz zemalja-saveznica, ne računajući već objavljenu američku podršku od 30 hiljada. Pastor iz Floride Teri Džons obećao je da će organizovati javno spaljivanje Kurana. Ovaj originalan način borbe protiv terorizma izazvao je jarosne akcije protesta muslimana u Avganistanu i drugim zemljama. Predsednik Avganistana Hamid Karzaj pozvao je talibanskog lidera mulu Omara na dijalog. On je za uzvrat izjavo da je misija NATO-a „potpuno propala" i da je blizu pobeda talibana nad „nevernima".
 

Možda ovaj „beskonačni haos", na koji upozorava „Di Cajt" na Hindukušu neće nastupiti koliko sutra, ali što se tiče političkih pristupa rešavanju avganistanskog problema, vidimo da je ovde haos očigledan. Operacija snaga međunarodne koalicije u Avganistanu, koja je kao što je poznato, počela 7. oktobra 2001. godine kao odgovor na terorističke aktove u Nju-Jorku i Vašingtonu, po dužini je odavno prevazišla Drugi svetski rat. Vlast režima talibana je slomljena, ali ni o kakvoj konačnoj pobedi nad talibanima ne može biti ni reči. Naprotiv, njihov otpor postaje sve suroviji. Po podacima nezavisnog američkog internet-sajta „iKežultis.org" (iCasualties.org), koji je napravljen radi praćenja gubitaka u Iraku i Avganistanu, za sve vreme misija ISAF u Hindukušu su poginula 2002 vojna lica. Za to vreme je po podacima OUN rukama talibana, kao i od bombi i metaka vojnika koalicije poginulo preko 3,2 hiljade mirnih Avganistanaca.
 

Trenutno koalicione snage broje oko 150 hiljada ljudi. Od toga su 95 hiljada američki vojnici. U sastavu avganistanskih snaga bezbednosti ima 109 hiljada policajaca i 134 hiljade vojnika. Planira se da do kraja 2011. godine ove cifre iznose 243 i 304 hiljade. Međutim, zanimljivo je sledeće. Po izjavama Vašingtona, tamo imaju nameru da snize troškove obuke avganistanskih vojnika od 11,6 milijardi dolara u ovoj godini na 6,2 milijarde iduće godine. A od 2011. godine upravo u ruke nacionalnih snaga treba postepeno da se predaje odgovornost za bezbednost u zemlji.
 

Kako je ovih dana u intervjuu za britanski „Dejli Telegraf"  («The Daily Telegraph») rekao ambasador Rusije u Kabulu Andrej Avetisjan, blok NATO-a je „protraćio" 9 godina ne uspevši da za to vreme stvori punovrednu avganistansku vojsku. Čak i ako se s njenom obukom počne ovog časa, smatra ambasador, biće potrebno najmanje 5 godina. A u principu, po mišljenju Avetisjana, koji je svoju karijeru u Kabulu započeo upravo osamdesetih godina, alijansa je u Avganistanu ponovila sve greške SSSR-a, dodavši im još masu sopstvenih. Na ozbiljnost situacije u Hindukušu upozorava i profesor Instituta za političke i vojne analize Anatolij Ciganok.
 

(Golos A. Cыganka - papka «Golosa dlя vseh»)
 

„2014., 2013. godine, - ranije Amerika prosto neće izaći," kaže profesor. „Problem sad čak uopšte nije u tome. Avganistan se nalazi na ivici građanskog rata. I smatram da je vrlo moguće da 2011. ili 2012. godine on može da se prebaci na sever Pakistana. A to može imati krajnje nepovoljne posledice. Već sad Taliban i mudžahedini ratuju na udaljenosti od 50-60 kilometara od raketnih baza Pakistana.
 

I Ciganok i Avetisjan smatraju da snage koalicije treba da koriste iskustvo SSSR-a, koji je pored svih minusa svog vojnog prisustva u Avganistanu uspeo da u njemu stvori prilično razvijenu infrastrukturu i da pripremi ratno sposobnu vojsku. S današnjim pristupom SAD i NATO za rešenje avganistankog proglema može se birati samo između „užasnog kraja" ili „užasa bez kraja". U svakom slučaju, ubeđen je Ciganok, vojno rešenje problema Avganistana „prosto nije moguće".