Dr Nele Karajlić: Poslednji Evropljanin emigriraće u Srbiju

Hoćemo li biti spremni da dočekamo poslednjeg preživelog iz EU? Koje je najvažnije pitanje koje se mora postaviti na referendumu? Kako su rijaliti programi prevazišli "Nadrealiste" i zašto je danas nemoguće predvideti budućnost?

"Proročke" odgovore na ova pitanja tražili smo od dr Neleta Karajlića, koji će uprkos internacionalnoj muzičkoj karijeri i uspešnim televizijskim i pozorišnim projektima poslednjih godina, ostati upamćen pre svega po svojevrsnoj "hronici budućnosti", koju je krajem osamdesetih vodio u "Top listi nadrealista" i kroz tekstove "Zabranjenog pušenja".

* Da li vam je dosadilo da vam pripisuju proročke sposobnosti? Jesu li to o čemu ste pričali mogli da vide i drugi da su malo bolje gledali?

- Ni mi nismo bili previše politički pismeni kada smo pravili te skečeve. Kroz nas je više govorio strah nego pamet. Ispalo je da je ta bojazan bila sa osnovom. Ali, nije mi jasno kako nijedna mudra srbska glava nije predvidela da će Zapad stati na stranu naših neprijatelja. Ne samo da smo imali takve glave, već nam je to i istorija jasno govorila.

* Mogu li neki novi "nadrealisti" videti kakva nas budućnost čeka?

- Danas je mnogo teže predvideti stvari, jer u jednom danu imamo informacija kao nekada u pola godine. Od galame koja nas ubija sa svih strana, nemoguće je odrediti cilj, karakter i smisao informacija, a bez toga nema projekcije budućnosti. U stvari, ne verujem da iko na ovoj planeti zna sa sigurnošću gde će da doručkuje za dva meseca.

* Imate li utisak da je vaš nadrealizam čedan u odnosu na "realizam" "Parova", "Farme"...?

- Rijaliti programi su prvi znaci umiranja televizije. Ta strašna sila, koja nam je mutila pamet decenijama, približava se svom kraju. Ali, nemojte misliti da ćemo sa smrću televizije postati slobodni. Naprotiv! Internet nam već odavno pere mozak a da mi toga nismo svesni.

* "Zakazana" je godina ulaska u EU. Hoćemo li stići na evropsku žurku kad više ne bude ni klope ni pića?

- Pre neki dan sam se setio našeg skeča o poslednjem Evropljaninu koji od užasnog rata beži u Jugoslaviju. To je jedan od retkih skečeva koji se još nije ispunio, ali ne znači da neće. Teško je, međutim, pronaći razlog zbog čega Evropa teško funkcioniše. Ipak su to zemlje i narodi koji imaju duboku samosvest i veliki demokratski potencijal, sa snažnim talentom za organizaciju, a ipak teško funkcionišu zajedno. Kad se oni rasipaju kao riža, šta onda da se očekuje od Južnih Slovena? Pojela ih je birokratija koju su sami napravili. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je upravo Evropa ta koja je kreator najvećih zala u istoriji ljudskog roda, kolonijalizma, fašizma, Holokausta. Možda joj upravo zbog toga na Jalti, Staljin i Ruzvelt, nisu dali da se previše razmaše.

* Ako budemo pred izborom Istok ili Zapad, koju stranu biste vi izabrali?

- Ne brinite. Ako zaista dođe do sukoba između Istoka i Zapada, nas niko neće ništa ni da pita. Nas je Zapad već smestio na Istok šta god mi mislili o sebi. Oni nas gledaju kao "male Ruse" i teško je da ćemo biti u stanju da tu sliku promenimo, makar postali komandni deo NATO. Pre svakoga napada na Rusiju, prvo su bili pacifikovani Srbi. I u Prvom i u Drugom svetskom ratu, a bogami i devedesetih. Samo što su devedesetih malo zakasnili, pa se u međuvremenu Rusija podigla.

* Ako bi došlo do referenduma u RS, šta biste zaokružili?

- Pre bih raspisao referendum u Federaciji sa pitanjem da li oni žele da žive sa Srbima ili ne. Jer oni nisu načisto šta hoće. Govore o multietničnosti, a nema Srbina koji se vratio u Sarajevo. Otuda i one komične situacije da Predsedništvo BiH jedno dogovori na sastanku, pa se onda jedan član ispravlja pred novinarima i govori nešto sasvim suprotno. Da nije bio isti takav slučaj oko Kutiljerovog plana, kada je Izetbegović po povratku u Sarajevo, rekao da ne važi njegov potpis, i tako zadavio poslednju nadu da će Bosna proći bez rata, pomislio bih da je to slučajnost. Ovako, izgleda da je u pitanju sistem. Stoga, neophodan je referendum u Federaciji sa pitanjem - hoćemo li postati ozbiljni, ili ćemo se još malo zajebavati.

* Može li se cela zemlja ostaviti u amanet? Verujete li da će Erdogan ispuniti amanet Alije Izetbegovića?

- Otkako je Bosne od tada je i amaneta. Svako je svakome tu ostavljao u amanet svašta. Teško da je ikome išta uspelo.

* Da li bi onaj vozač koji vozi ka Gazimestanu 1989, a budi se 5. oktobra, danas učestvovao u dijalogu o KiM?

- Pokušati rešiti kosovsko pitanje je prilično ambiciozna zamisao. Na nešto, što vekovima stoji kao zarez, staviti tačku, može samo neki dobar mađioničar. Ali, svaki pokušaj jeste korak napred ka nekome rešenju. Nažalost, istorija ne trpi "konačna rešenja". Znamo kako je prošao onaj koji je takvo jedno rešenje želeo sprovesti u delo. Ono na šta mi sada moramo da obratimo pažnju su naši ljudi dole i sveta mesta. To je domen u kome se može delovati. Naravno, svaki oblik kooperacije sa Albancima je neophodan i poželjan, samo što i oni, kao i Bošnjaci, čekaju da njihov odnos sa Srbima uredi neko drugi.

* Da li je samoubistvo u sudnici prigodna tačka na rad Haškog suda?

- Mislim da je Haški tribunal ispunio svoj osnovni cilj, a to je da u Bosni i bivšoj Jugoslaviji ostavi dovoljno žara, da kad god Zapadu ustreba, potpali neki novi rat. Hag je i jednima i drugima i trećima dao za pravo da se osete izigranim i prevarenim. Poslednjom presudom generalima, oni su to učinili i Hrvatima. Najstrašnije u slučaju Praljkovog samoubistva bila je hladna reakcija sudije, koji ga je mirno, ignorišući neobičnost situacije, pozvao da zauzme svoje mesto. U mislima mu je bila vrela krofna koju dobija za užinu. Čovek pred njim, koji je sebi oduzeo život, ne predstavlja ništa više nego jedan smrtni slučaj više. To je najlepši primer kako se velike sile kroz istoriju ponašaju prema narodima bivše Jugoslavije. Kao prema bićima na nižem stepenu razvoja. Srbi su to shvatili početkom rata devedsesetih, a slučaj sudije i Praljka idealna je prilika da to shvate i Hrvati. Bošnjacima tek sledi otrežnjenje.

* Da režirate film o Radovanu Karadžiću odnosno dr Dabiću, koji bi to žanr bio?

- Ne bih da snimam film sa junacima iz devedesetih. Previše sam ih se nagledao na televiziji, da bi ih još gledao na filmskom platnu.

* Mnogi tvrde da je Jugoslavija veštački stvorena, vi tvrdite da je veštački, spolja, srušena?

- Evo pitanja. Ako se automobil dva puta slupa, a procena štete izađe na 100 odsto, da li je kriv automobil ili čovek koji ga je vozio? Ne postoji država na svetu koja nije veštačka. Država i jeste nešto što prkosi prirodi čovekovoj. Tu je da ga organizuje, smiri, i ograniči njegova divljanja. Jugoslavija je i nastajala i nestajala u određenim okolnostima. Ako sa jedne strane stavimo one koji su bili za nju, a sa druge strane one koji su bili protiv nje, videćete koliki je to nesrazmer u kvalitetu i ozbiljnosti u korist onih koji su stajali iza ideje o zajedničkoj državi Južnih Slovena. Sila koja dolazi spolja neuporedivo je jača od sile koja deluje iznutra.

* Možemo li, uprkos svemu, jedni bez drugih?

- Nisam ja glup frajer koji ne zna koliko su jaki i otrovni animoziteti što vladaju među balkanskim narodima, nepodnošenje, čak i mržnja, koju sa Zapada potpiruju kada god im se digne. Ali nema napretka na ovim prostorima, ni u ekonomskom, ni u političkom, ni u kulturnom smislu, bez nekog oblika saradnje među Srbima, Bošnjacima i Hrvatima. Što pre to shvatimo, pre ćemo biti u stanju da prihvatimo poslednjeg preživelog iz Evropske unije. Kao u našem skeču iz 1989. godine.

AKO POBEDIMO SEBE, PAŠĆE I BRAZIL

* KOJE od dve fudbalske himne spremate za Rusiju? Možemo li proći grupu?

- Mi možemo pobediti sve. Problem je što smo mi sami sebi najteži protivnik. U pripremnom periodu neophodno bi bilo da selektor organizuje što više utakmica samih protiv sebe. Ako pobedimo sebe, pobedićemo i Brazil.

* Pratite li makar malo Partizan i domaći fudbal? Razumete li ovo što se dešava na tribinama ovih dana?

- Neredi na tribinama su slika nemoći države i sistema. Ne mogu da verujem da nisu u stanju da stanu u kraj tome zlu.

Vuk Mijatović,
Novosti