Učenici iz Niša predtavili ruskim drugarima krsnu slavu

28.12.2017. god.

KRSNA SLAVA I RUSKO ISPIJANJE ČAJA

Završeno je snimanje međunarodnog video časa (dokumentarca) iz istorije i veronauke, tema: KRSNA SLAVA I RUSKO ISPIJANJE ČAJA, u okviru međunarodnog projekta saradnje OŠ „Bubanjski heroji“ iz Niša i ruske škole „Centar Voshoždenie“, Šuja, Ruska Federacija.

Kroz dugogodišnju međunarodnu saradnju kroz ruski obrazovni projekat koji predvodi istoričar Muravjov Aleksandar Nikolaevič, mi smo kroz višegodišnji period zajednički obradili više video tematskih časova, a ove školske godine planirane su dve teme.

U ovom školskom polugodištu planirana je i odrađena zajednička tema KRSNA SLAVA I RUSKO ISPIJANJE ČAJA u korelaciji predmeta istorije i veronauke.

Glavni cilj ovog zanimljivog projekta je proučavanje srpske i ruske istorije, kulture, običaja i tradicije kao i obostrano upoznavanje učenika širom Srbije i Rusije sa ovom za nas Srbe značajnom temom. Sve to kroz dodatne časove učenika osmog razreda, uz saglasnost roditelja učenika koji budu u projektu, priča istoričar Đorđe Bojanić.

Naš deo, koji je rađen sa učenicima sastoji se iz dva dele, snimanje smo počeli na Svetog Đorđa u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Donjoj Vrežini uz blagoslov za snimanje oca Vladana. Tu smo predstavili liturgijski deo, sečenje slavskog kolača i istorijski deo KRSNE SLAVE. Drugi deo je snimljen u učionici koji se odnosi na kućni deo, dolazak i prijem gostiju na slavu. U celom ovom osmišljavanju , kako scenskom tako i tekstualnom delu veliku pomoć i podršku imao sam od veroučitelja, đakona Dejana Jovanovića. Svakako, zahvalio bih se i našim učenicima koji su pristupili ovom zadatku sa velikim trudom, zalaganjem i ozbiljnošću. Drago mi je što smo ovaj vrlo značajan video-dokumentarni čas završili i preko jutjuba objavili na Svetog Nikolu, našu najveću slavu, priča istoričar Đorđe Bojanić.

Učenici OŠ “Bubanjski heroji” preneli su svojim vršnjacima iz Rusije i upoznali ih sa njihovim običajima o KRSNOJ SLAVI koji nisu u tolikoj meri poznati njihovim vršnjacima iz Rusije…

“...Slavljenje krsne slave je ostala jedina, neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja do danas. Mnogo je štošta promenjeno u narodnom životu i običajima, ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda, Srbin je slavio slavu u najslavnijim danima svoje istorije, ali isto tako i u toku petvekovnog robovanja pod Turcima. Slavljena je slava u vreme i nevreme u ratu i izgnanstvu, u tamnici i bolnici, u žalosti i radosti, u bedi i siromaštvu isto kao u bogatstvu i izobilju...”

Veliki doprinos ovom času dala je i g. Zorica Peleš, biograf protojereja Stevana Dimitrijevića, naučno istraživački radnik, publicista i počasni član Srpske Razvojne akademije – RAS, evo dela iz njenog izlaganja...

“U vreme kada se spremalo uvođenje veronauke u srpske škole, pronašla sam u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, u njegovoj bogatoj zaostavštini (zaostavštini prote Steve), „Nastavni program iz veronauke za pravoslavne učenike i učenice narodnih škola“ između dva svetska rata. Odmah sam ga prekucala i , uz propratno pismo, poslala blaženopočivšem patrijarhu Pavlu po Protinoj najmlađoj sestričini, profesorki Nadi Panić sa kojom se svakodnevno susretao na večenjoj službi u Sabornoj crkvi u Beogradu. Prijatno me je iznenadila činjenica koliki se značaj u tom Programu pridavao srbskim slavama, jer je u Programu prvog razreda za Nižu osnovnu školu odmah iza prvih lekcija o Bogu i Božiću ,kao treća lekcija, bila lekcija o slavama. Uz to je dato i kraće uputstvo veroučiteljima, kako da objasne učenicima značaj slave kod Srba, a pre svega značaj školske slave Sveti Savi: Samo Srbin slavi slavu.“

Krsna slava nije lična svetkovina, već porodična. Isto tako Krsna slava nija slava kuće i imanja, već žive porodice, Crkve u malom. Svaka pravoslavna srbska porodica ima svog domaćeg sveca – zaštitnika, koga slavi svečano svake godine, a koji se naziva: KRSNA SLAVA, KRSNO IME, SVETI, SVEČARI. A ovo nikada ne smemo zaboraviti “Gde je Srbin – Tamo je i Slava”, ali i obratno: “Gde je Slava – tamo je i Srbin”, jedno bez drugoga je nezamislivo, priča Đorđe Bojanić.

Ruski nastavnici i đaci koje predvodi istoričar Muravjov Aleksandar Nikolaevič su u sklopu ovog video časa dali svoj doprinos koji se odnosi na njihovu porodičnu tradiciju ispijanja čaja u Rusiji.

Vrlo zanimljiv deo je obraćanje Otac Petara, glavnog sveštenika crkve Pokrova Presvete Bogorodice u g. Šuja, Ivanovska oblast, Ruska Federacija, srbskim đacima i nastavnicima, citiraću deo njegovog izlaganja...

“U današnje vreme zapadni mediji i uticaj zapadne kulture imaju za cilj da unište instituciju porodice, uništi čvrste duhovne porodične temelje u ruskom i verovatno i u srbskom društvu . Sada je veoma važno ne podleći ovoj monstruoznoj, destruktivnoj propagandi , jer kada u državi postoji jaka porodica, i država će uvek biti jaka. A kada se porodične vrednosti ruše, onda se ruše i temelji države, ona duhovno pada i postaje slaba i lako podložna svakom stranom uticaju”.

Svoj doprinos dao je i Ipatov Aleksandar Aleksandrovič, predavač na univerzitetu u gradu Šuja, katedra geografija, filiala univerziteta u Ivanovu, on je u svom izlaganju govorio o ruskom ispijanju čaja, evo i dela njegovog obraćanja...

“Rusi dele beskrajnu ljubav prema čaju sa Kinezima i Englezima, ali je ova ljubav kod njih dobila sasvim specifičan oblik. Osim očigledne ideje u tako hladnoj zemlji - da ugreje, prevratila se u samovare i zavarke, kockice šećera, umetničke slike i obaveznu podlogu toplog gostoprimstva.

Porodična tradicija ispijanja čaja u Rusiji nezamisliva je bez samovara . Po mnogo čemu najpouzdaniji kućni prijatelj, zauzima počasno mesto u svakom domu. Nisu mu odoleli ni Puškin, Čehov, Tolstoj, Dostojevski...

Prvi Rusi koji su probali čaj bili su kozački atamani Petrov i Jališev koji su 1567. godine posetili Kinu.”

U Rusiji postoji i pravilo vezano za čaj, Rusi čaj slade na poseban način, uređaj za kuvanje tople vode po kome će Rusija postati prepoznatljiva – to je samovar, priča istoričar Muravjov Aleksandar Nikolaevič.

Priču o tradicionalnom ispijanju čaja u Rusiji predstavili su ruski đaci.

Celokupan rad blagoslovio je otac Petar i otac Sava.

Veliki doprinos u organizaciji i režiji ruskog dela pored istoričar Muravjov Aleksandara Nikolaeviča dali su Alieva Marija Sofonovna (pomoćnik direktora), Ovčinina Irina Vladimirovna (pedagog i stručnjak u oblasti scenografije i umetnosti), kao i njihovi učenici.

Za sledeće polugodište, u martu, planiran je novi zajednički video čas sa temom RUSKI OBIČAJI, priča istoričar Đorđe Bojanić.

Priredio Đorđe Bojanić, istoričar

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

OTVORENA IZLOžBA ZORANA PETRUšIJEVIćA ZOPA

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi

Stevan Gajić: Narod Srbije talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

RT: Američka mornarica se izvinjava zbog zločina na Aljasci

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest

Kazak – sinu: Odsad živi po svojoj pameti – više pred Bogom za tebe nisam odgovaran!

Piše: Arkadij Talisvejber

Hronika specijalne vojne operacije

za 28.10.2024.

PORODIčNO NASILJE I DALJE VELIKI PROBLEM U SRBIJI

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...

Ostale novosti iz rubrike »