Ugo Čaves, V Internacionala i senka Trockog

Nil Nikandrov, Fond Strateške kulture


Inicijativu o stvaranju Pete socijalističke internacionalne predsednik Venecuele Ugo Čaves pokrenuo je u Karakasu 21. novembra 2009. godine, na konferenciji 55 levih i partija levog centra.
 

Upravo je tada Čaves izgovorio reči, koje će  više puta citirati novinari, istoričari i biografi bolivarijanskog lidera: „Mi smo  obišli ceo svet i svuda su nam se obraćali sa pozivima da se latimo organizacije Pete internacionale. U uslovima kapitalističke krize i ratne opasnosti, koja je bremenita uništenjem čovečanstva, postizanje saveza levih i revolucionarnih partija, spremnih da se bore za socijalizam XXI  veka, - to je sveopšti narodni zahtev“. Čaves je  pozvao goste da podrže njegovu inicijativu i rekao, da je spreman „u granicama svojih skromnih snaga“ pristupiti  tom nimalo lakom poslu. Inicijativa predsednika pozdravljena je od strane gostiju dugotrajnim ovacijama.
 

U tekstu „Karakaskog sporazuma“ koji je rezultat susreta  nema ni reči o Petoj internacionali. U dokumentu su naznačeni opšti zadaci na udruživanju napora u cilju zaštite socijalnih tekovina i slobode naroda od posezanja imperijalizma. Posebno se ukazuje na porast agresivnosti od strane Sjedinjenih Država.  „Nove opasnosti šire se kako u našem regionu, tako i u celom svetu kao posledica stvaranja i jačanja vojnih baza u  bratskoj republici Kolumbiji, u Panami, na Arubi i Kurasao, napada na ekvadorsku teritoriju, upadi u Irak i Avganistan“. Nabrojane su i mnoge druge opasnosti, uključujući „rušenje (kapitalizmom) životne sredine, koje se povezuje sa promenom klime, globalnim otopljenjem, izumiranjem bioloških i biljnih vrsta“.
 

„Karakaski sporazum“  je prema određenju učesnika foruma „revolucionarni vodič puta“, koji orijentiše ne prevladavanje onih izazova i problema, sa kojima se danas suočava čovečanstvo.  Međutim, Čavesov predlog o stvaranju Pete internacionale u principu otvara nove političke horizonte.  Učesnici susreta u Karakasu  su u svojstvu dopune Sporazumu usvojili „Specijalnu odluku“ uz odobrenje Čavesovog predloga o formiranju Socijalističke internacionale  kao najviše „instance“ socijalističkih partija, organizacija i socijalnih pokreta. U „Odluci“ je istaknuto, da će se taj organ baviti „izradom opšte strategije antiimperijalističke borbe,  za prevagu socijalizma nad kapitalizmom i formiranjem solidarne ekonomske integracije novog tipa“. Nova inicijativa je formulisana mekano, ali podtekst te spoljašnje mekoće je zabrinjavajući:  Venecuela se podvrgava napadima SAD sa svih strana, uz korišćenje  najsuptilinijih sredstava. U Vašingtonu ne isključuju  rešenje „problema Čaves“ uz pomoć sile:  u tom se cilju oko Venecuele stvaraju nove vojne baze i organizuju zavere.  Te planove mogao bi da parališe novi snažni  masovni pokret. I važno je da se on organizuje u Latinskoj Americi, Aziji, Africi, da se proširi na teritoriju Evrope, pa i samih Sjedinjenih Država, u kojima Čaves ima potencijalno uticajnu logističku bazu, naročito među obojenim stanovništvom...
 

Zvanično je svoje planove o stvaranju nove Internacionale Čaves objavio 22. novembra 2009. godine na otvaranju Prvog vanrednog kongresa Ujedinjene socijalističke partije (PSUV). Za pripreme osnovačkog kongresa Internacionale formirana je Radna grupa. Ujedinjena socijalistička partija Venecuele  uključila je  odrednicu o  podršci Petoj Internacionali u svoja statutarna dokumenta.
 

Mogućnost pridruživanja „Sporazumu“ ostaje otvorena za sve partije i pokrete, koji podržavaju Čavesovu inicijativu. Sa entuzijazmom su taj projekat prihvatili u Nikaragvi: vladajuća partija Front nacionalnog oslobođenja (FSLN) aktivno pomaže Venecuelancima u pripremama osnovačkog kongresa. Tesno sarađuju sa njima i salvadorski istomišljenici iz Fronta nacionalnog oslobođenja „Farabundo Marti“ (FMLN).
 

Određenu suzdržanost prema inicijativi Čavesa ispoljili su Kubanci. Ostrvo ima premnogo problema, skopčanih sa reorganizacijom i modernizacijom ekonomije, povećanjem životnog standarda stanovništva, suprostavljanjem podrivačkoj delatnosti specijalnih službi SAD. Da, Kuba će podržavati Čavesa sa Petom internacionalom, ali ostajući u senci.
 

Karakaski sporazum ima poprilično oponenata. Među njima su partije socijal-demokratskog usmerenja, koje odbacuju celishodnost stvaranja antiimperijalističke Internacionale. Pored ostalog, brazilska Partija rada (partija Inasia Lule da Silve) insistira na tome, da su „sasvim dovoljni“ „Forum u Sao Paolu“ i  Svetski socijalni forum za borbu za socijalizam i organizaciju protesta i demonstracija. U praksi pak, „Forumi“ su degradirali idejno; i  danas su oni  poligon za „samoizražavanje“  problematičnih grupa i NPO koji se finansiraju iz tajnih fondova CIA i predstavnika seksualnih manjina.
 

Sa pojavom „Specijalne odluke“ u celom svetu primetno su oživele trockističke organizacije. U   „Internacionali“ koju projektuje Čaves oni bi želeli da vide kontinuitet sa IV  Internacionalom Trockog. A povod za to je bolivarijanski lider davao više puta, nazivajući sebe  u žaru diskusija „trockistom“, pristalicom „teorije permanentne revolucije“. Idejno nasleđe Trockog  Čaves je iskoristio prilikom razrade  statutarnih i programskih dokumenata PSUV.  Nema sumnje da će  ono biti uzimano u obzir i u procesu formiranja Pete internacionale.
 

Indikativno je da je bolivarijansko rukovodstvo upriličilo održavanje foruma levih političkih partija i pokreta u Karakasu  manifestacijama koje su  organizovane povodom 70-godišnjice ubistva Trockog. U Karakas je pozvan i njegov unuk – Vsevold Volkov, direktor muzeja Trockog u Meksiku, koji je učestvovao na konferencijama i  debatama, rado deleći savete i preporuke rukovodiocima PSUV.
 

Nekada marginalne trockističke grupe sada se aktivno uključuju u strukture  PSUV. Po nivou idejno-političke pripremljenosti one su za glavu iznad značajnog dela njenog rukovodećeg jezgra. U prošlosti  je Čaves pokušavao da za izgradnju PSUV iskoristi kadrovski potencijal venecuelanske kompartije  (KPV), ali je  odlučno odbijen:  venecuelanski komunisti nisu želeli da se „rasplinjuju“ u amorfnoj i ne  naročito efikasnoj organizaciji sa neodređenom budućnošću.
 

Postojeće sumnje u politički trezveni razum trockista svakako su opravdane. Ali ipak perspektiva političke saradnje sa Čavesom može udahnuti novi život u organizaciji trockista, inspirisati ih na aktivnu delatnost u redovima PSUV i Pete internacionale. Za politologe nisu tajna  prijateljski odnosi bolivarijanskog lidera sa Alanom Vudsom, vodećim trockistom teoretičarem, ključnom figurom u organizaciji „Međunarodna marksistička tendencija“ (MMT).  Njegovi članci i knjige o Čavesu nisu lišeni pohvala. Ali je glavno nešto drugo. Za trockistu Vudsa Bolivarijanski proces je neodvojivi deo „svetske revolucije“ i mora se podržavati od strane svih trockističkih organizacija.
 

Progresirajuće jačanje političkog saveza između Bolivarijanaca i trockista brine kompartiju, političke simpatije Čavesa danas već nisu na strani KPV. Razlog za to  je delimično u kritičkim istupanjima predsednika kompartije Heronima Karere povodom stvaranja Pete Internacionale.  U intervjuu, koji je on dao listu „Nasional“ (neprijateljski raspoloženom prema Čavesu) krajem 2009. godine projekat Uga Čavesa je podvrgnut veoma žestokoj kritici. Po mišpljenju Karere, predsednik je „retka ptica na tri noge – Bolivarijanac, hrišćanin i ponekad marksita“, koji nema dovoljnu teorijsku  pripremu za realizaciju projekta, jer je on „čovek promenjivih političkih pogleda i  previše  se oduševljava novom pročitanom knjižicom ili mišljenjem ljudi koji imaju dostup njegovom telu“. Po rečima Karere, „Venecuela nije centar sveta i njena revolucija je prilično skromna pojava“.
 

Te i slične  izjave Karere rukovodstvo KPV je dezavuisalo na vanrednom plenumu CK, ali  kompartija ipak nije uspela da na pravi način normalizuje odnose sa Čavesom.
 

Osnivački kongres Pete Internaciuonale, čije je održavanje Čaves planirao  u aprilu ove godine, odgođen je na neodređeno vreme. Radna grupa  se uzdržava od bilo kakvih komentara. Sudeći po svemu, pripremni proces se odvija uz značajne teškoće. Na to utiče i ukupna situacija u Venecueli – 26. septembra treba da se održe parlaemntarni izbori. Očuvanje u Nacionalnoj skupštini dominirajućih pozicija PSUV je   u ovom trenutku najneodložniji zadatak.