Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 21.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 21.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 21.12.


O situaciji u rejonu Dokučaevska

Rejon Golmovskog gađan VBR-om

Položaji kijevskih snaga kod Dokučaevska

Kijevske snage 41 put napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 41 put napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 20 naseljenih mesta Republike. Tokom napada poginuo je jedan vojnik DNR.



Kijevske snage otvarale su sinoć i jutros vatru na Jasinovatu. Napad je trajao od 21:30 do 22:15. Tokom napada poginuo je jedan civil a dvojica su ranjena.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana sedam puta napale pozicije Narodne milicije u području Pervomajska kao i naselja Almaznoj, Kalinovo, Sanžarovka, Sokoljniki, Sanžarovka i Donjecki.



Pregled napada na LNR

Kijevske snage stavile u pripravnost artiljeriju - Kijevske snage su podigle u stanje borbene gotovosti skoro 600 samohodnih artiljerijskih sistema za forsirani udar po pozicijama ustanika u Donbasu.

Snage bezbednosti Ukrajine su dobile 220 samohodnih haubica 2S1 „Gvozdika“ i oko 300 jedinica 152-milimetarskih „akacija“. Osim toga, u stroju se nalaze i artiljerijski sistemi „Gijacint“, „Msta S“, kao i 203-milimetarski „pioni“ koji mogu da pogode ciljeve na udaljenosti od 47 kilometra.

Navodi se da, osim samohodne artiljerije, vojska dovlači više od 1.200 komada stacionarnog oruđa.


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 21.12.


EU produžila sankcije Rusiji do 31. jula 2018. godine  - Savet Evropske unije odlučio je da produži ekonomske sankcije Rusiji, koje su ranije dogovorili lideri zemalja, navodi se u saopštenju saveta.

„Savet je 21. decembra 2017. godine produžio ekonomske sankcije, usmerene na određene sektore ruske ekonomije, do 31. jula 2018. godine“, piše u saopštenju Saveta EU.

Ranije su lideri zemalja EU usvojili političku odluku o produžavanju ekonomskih sankcija Rusiji za pola godine, koje ističu krajem januara 2018. godine. Formalna odluka Saveta EU o tome očekivala se ove nedelje.

Zaharova: Naoružavanjem vlasti u Kijevu SAD podstiču krvoproliće u Donbasu  - Isporučujući oružje Kijevu, SAD ga podstiču na nastavak krvoprolića u Donbasu, čime faktički postaju saučesnik ubistva, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Stav aktuelnih kijevskih vlasti nam je dobro poznat, i sada je on jasan ne samo nama već i najvećem broju eksperata. Naoružavajući kijevske vlasti, SAD ih faktički podstiču na nova velika krvoprolića u Donbasu, gde je situacija i bez toga kritična zbog stalnog granatiranja, upravo sa strane teritorije pod kontrolom Kijeva“, izjavila je Zaharova.

Prema njenim rečima, Vašington faktički „postaje saučesnik za ubistva ljudi koji su ustali protiv prevrata u Ukrajini koji su izveli nacionalisti“.

Prema njenim rečima, odluka Vašingtona da odobri prodaju snajperskih sistema Kijevu je veliko razočaranje.

Ona je rekla i da će ruski vojni posmatrači izaći iz zajedničke grupe za kontrolu primirja zbor rešenosti Kijeva da silom reši krizu u Donbasu.

SAD odobrile isporuke lakog oružja Kijevu  - SAD su odobrile izdavanje komercijalnih licenci za isporuke lakog oružja Ukrajini, ali američka vlada neće direktno snabdevati oružjem Kijev, izjavio je za RIA Novostik predstavnik Stejt departmenta.

„Stejt department je dozvolio američkim proizvođačima komercijalni izvoz ograničene količine lakog oružja Ukrajini. Mi nikad nismo vodili politiku kojom se ograničava ovakva komercijalna prodaja. SAD razmatraju zahteve za izdavanje licenci za prodaju i izvoz za svaki slučaj posebno“, rekao je predstavnik Stejt departmenta

U isto vreme diplomata je naveo da „Vlada SAD nije direktno prodavala, niti isporučivala odbrambeno oružje Ukrajini, ali nije isključila tu mogućnost“. On je naglasio i da Vašington zasad nije doneo odluku o isporukama naoružanja Kijevu.

Spreman 72. konvoj pomoći Ministarstva za vanredne situacije RF za Donbas

Brisel je zatražio od Kijeva da preduzme hitne mere kako bi osigurao da Ukrajinci i dalje putuju u Evropu  - 
Brisel je zatražio od Kijeva da preduzme hitne mere kako bi osigurao da Ukrajinci i dalje putuju u Evropu bez viza. Evropska komisija objavila je izveštaj u okviru novog mehanizma za obustavu bezviznog režima.

U izveštaju se navodi da Ukrajina sve u svemu ispunjava uslove za viznu liberalizaciju, ali bi Kijev trebalo da obrati pažnju na nekoliko momenata.

Dokument sadrži ukupno šest zahteva. Brisel želi da Kijev aktivnije sarađuje sa EU kako bi se sprečili rizici od neregularne migracije. Osim toga, Evropska unija očekuje da Ukrajina sprovede kampanju za informisanje ljudi o njihovim pravima i obavezama u okviru bezviznog režima.

EU takođe očekuje da Kijev odmah vrati nadležnost Nacionalne agencije za sprečavanje korupcije i stvori viši antikorupcijski sud, čime će obezbediti nezavisnost sprovođenja reformi.

Evropska unija zahteva ukidanje amandmana koji obavezuju borce protiv korupcije da objavljuju prihode, kao i da se pojača borba protiv organizovanog kriminala.

Bezvizni režim sa zemljama šengenske zone je na snazi za Ukrajince od 11. juna. Evropska unija zadržava pravo da ga otkaže za bilo koju zemlju za koju smatra da predstavlja izvor migracione pretnje.

Slobodni pristup na 90 dana građani Ukrajine dobijaju u turističke, poslovne i porodične svrhe. Ovaj režim ne odnosi se na pravo na rad ili učenje. Od početka delovanja bezvizni režim za putovanja iskoristilo je više od 350.000 osoba.

„Porošenko treba da odluči da li želi da bude predsednik ili oligarh“ - Vladajuća partija Nemačke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), kritikovala je ukrajinskog predsednika Petra Porošenka zbog nedovoljnih napora u borbi protiv korupcije.

„Porošenko treba da odluči da li želi da bude predsednik ili oligarh“, citira „Bild“ predsednika Odbora za spoljnu politiku Bundestaga Norbert Retgena.

Prema njegovim rečima, Ukrajina mora da preduzme odlučne mere kako bi sprečila „razuzdanost korupcije“ koja „počinje sa rukovodstvom zemlje“.

Porošenka kritikuju i zbog toga što njegova imovina nastavlja da raste, iako je 2014. godine on javno obećao da će prodati kompaniju „Rošen“. Ipak, predsednikov biznis se širi, ističe „Bild“.

Poslanik Evropskog parlamenta Elmar Brok takođe smatra da ukrajinske vlasti ne posvećuju dovoljno pažnje borbi protiv korupcije.

Prema rečima evropskog komesara za proširenje EU Johanesa Hana, uspesi Kijeva u ovoj oblasti nisu dovoljni, kao ni mere preduzete za povećanje otvorenosti i transparentnosti u javnim nabavkama i prodaji državne imovine.

Sledeće nedelje će u Ukrajinu otići predstavnik Evropske unije koji će Porošenku da objasni „svu ozbiljnost situacije“, dodaje „Bild“.

London se zalaže za očuvanje sankcija protiv Rusije - Ministar inostranih poslova Velike Britanije Boris Džonson, koji će krajem ovog meseca posetiti Moskvu, ne veruje da može doći do resetovanja odnosa sa Rusijom.

„Svi se sećamo tragične istorije sa Hilari Klinton i njenim dugmetom za resetovanje odnosa sa Rusijom. Ja ne verujem da je to moguće u ovoj fazi. Ne može se ići dalje, praveći se da se ništa nije desilo“, rekao je šef britanske diplomatije u intervjuu PAP.

Prema njegovim rečima, London se zalaže za očuvanje sankcija protiv Rusije.

Džonson je naveo da treba održavati radne odnose sa Moskvom i sarađivati u nekim sferama.
 Ukrajina - iz minuta u minut -

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima