Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 20.12.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 18.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.12.


Stanje na frontu - .


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.12.


Kijev: Pažljivo pratimo akcije okupatora na Krimu - Kijev pozdravlja usvajanje Rezolucije o situaciji u oblasti ljudskih prava na Krimu u Generalnoj skupštini UN, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova. 

U rezoluciji Ujedinjenih nacija koju je podnela Ukrajina, Rusija se poziva da ispuni 12 preporuka kako bi se „hitno stavila tačka na sva kršenja ljudskih prava stanovnika Krima“.

Za usvajanje dokumenta glasalo je 70 država, protiv je bilo 26, dok je bilo 76 uzdržanih. Među onima koji su podržali rezoluciju bila je većina evropskih država i SAD. Protiv su bile Rusija, Srbija, Kina, Indija, Jermenija, Belorusija, Kuba, Iran itd. Mnoge države Bliskog istoka i Severne Afrike, kao i Latinske Amerike bile su uzdržane.

Kijev smatra da podrška ukrajinskog stava kada je u pitanju Krim pokazuje da pitanje tog poluostrva nije završeno i da je međunarodna zajednica poslala jasan signal Moskvi.

„Pažljivo pratimo akcija okupatora i s tim u vezi progon i kršenja ljudskih prava građana Krima sigurno će sa sobom nositi odgovornost. Država-agresor treba da prekine sa samovoljom na privremeno okupiranoj teritoriji i osigura poštovanje ljudskih prava. Naredni korak treba da postane deokupacija poluostrva. Danas je postavljena njena baza“, navodi se u saopštenju.

Mogerinijeva: Podrška koju EU pruža Ukrajini nije bezuslovna - Podrška koju Evropska unija pruža Ukrajini nije bezuslovna, izjavila je šefica diplomatije EU Federika Mogerini u odgovoru na žalbu nekoliko ukrajinskih organizacija.

Državni zvaničnici su se požalili Briselu na nedovoljan napredak reformi u zemlji. Oni su, takođe, izjavili da Evropska unija treba pažljivo da proverava ispunjavanje obaveza od strane Kijeva.

Evropska unija je odgovorila da „snažno podržava“ reforme u Ukrajini, ali je „zabrinuta zbog najnovijih događaja u Ukrajini koji bi mogli da ugroze napredak postignut u borbi protiv korupcije“. EU smatra da su „izuzetno važne“ nezavisnost i efikasnost ukrajinskih antikorupcijskih institucija, ističe se u pismu objavljenom na sajtu koalicije „Reanimacioni paket reformi“.

Istovremeno, organizacija je podsetila da pažljivo prati situaciju u toj oblasti.

„Naša podrška Ukrajini nije bezuslovna. Sredstva EU su uvek podložna pažljivom monitoringu i izveštavanju i prate se nizom strogih uslova u kojima treba da se posmatra dugoročni napredak“, piše u dokumentu.

Sankcije i spoljni pritisak nikako neće uticati na situaciju na Krimu i pripadnost poluostrva - Ekonomske sankcije i spoljni pritisak nikako neće uticati na situaciju na Krimu i pripadnost poluostrva, izjavio je poslanik Državnog saveta Krima Vladislav Ganžara

Prema rečima parlamentarca, ukrajinske vlasti „daju mnogo praznih izjava“ i „guše se u antiruskoj histeriji“.  

„Nikakav spoljni pritisak, nikakve ekonomske sankcije neće moći da utiču ni na izbor Krimljana 2014. godine, niti na politiku i javno mnjenje u našoj zemlji“, naglasio je poslanik.

Ganžara je napomenuo da je Krim ekonomski uspešan region i da je njegov trenutni budžet dvostruko veći od budžeta „u vreme Ukrajine“.

„Kada se pojavi Krimski most, Krim će u okviru socijalno-ekonomskog razvoja verovatno postati, naravno ne region-kreditor, ali svakako samostalan entitet Rusije koji će imati šta da ponudi ekonomiji naše zemlje“, zaključio je Ganžara.

Ranije je zamenik ukrajinskog ministra za privremeno okupirane teritorije i interno raseljena lica Jurij Grimčak izjavio da će ekonomski pritisak i jačanje režima sankcija primorati Moskvu da „vrati“ Krim.

Sakašvili pisao Porošenku - Svjatoslav Cegolko, portparol predsednika Ukrajine Petra Porošenka, objavio je pismo koje je ukrajinskom lideru napisao bivši guverner Odeske oblasti Mihail Sakašvili.

„Mihail Sakašvili je u pismu predsedniku priznao da je dozvolio i dozvoljava mnogo političkih grešaka. On se založio za deeskalaciju situacije, obećao je da neće pribegavati daljoj destabilizaciji i predložio je pregovore ’sa ovlašćenim predstavnikom‘“, napisao je Cegolko.

Portparol ukrajinskog predsednika dodao je da je odlučeno da se pismo objavi zbog zahteva novinara, kao i komentara Sakašvilija u medijima.

Cegolko je, takođe, priložio skeniranu kopiju pisma napisanog na ruskom jeziku sa greškama.  

Pres-služba lidera partije Pokret novih snaga Mihaila Sakašvilija potvrdila je autentičnost pisma koje je objavio Cegolko.

„To je pismo odgovornog političara koji će drmati kuće oligarha, ali nikada Ukrajine. Činjenica da je Bankova (ulica u kojoj se nalazi administracija ukrajinskog predsednika) objavila to pismo je slab stav“, navodi „Ukrajinska pravda“ odgovor pres-službe.

U saopštenju se ističe da je objavljivanjem pisma predsednička administracija htela da diskredituje političara.

„Pokušali su da diskredituju Mihaila Sakašvilija pomoću ’curenja‘ informacija, kao da je tražio oproštaj i obećao da će ukloniti šatore ispred Vrhovne rade i zaustaviti protestne šetnje. Sve je to laž“, zaključuje se u saopštenju.

Sastanak Volkera i Surkova u januaru - Specijalni predstavnik Stejt departmenta SAD za Ukrajinu Kurt Volker saopštio je da planira da se sastane sa pomoćnikom predsednika Rusije Vladislavom Surkovom u januaru 2018. godine.

„Mislim da bi trebalo da zadržimo otvorene kanale veze (sa Rusijom). Tražio sam sastanak sa svojim ruskim partnerom. Očekujem da ćemo se sastati u januaru“, izjavio je Volker novinarima.

Prema njegovim rečima, mesto i tačan datum sastanka još nisu dogovoreni.

Sredinom novembra Surkov i Volker su u Beogradu održali sastanak o rešavanju situacije u Donbasu. To je bio njihov treći susret.

EU će produžiti ekonomske sankcije protiv Rusije - Evropska unija će u četvrtak produžiti ekonomske sankcije protiv Rusije, rekao je za RIA Novosti izvor u Briselu.

Odluka će biti doneta bez zasedanja.

Prošle nedelje lideri država-članica Evropske unije su se na neformalnoj večeri već dogovorili o produženju ograničenja za šest meseci.

Trenutne sankcije su na snazi do kraja januara 2018. godine.

Kijev razmatrao zaplenu ruske flote na Krimu - Zamenik generalnog tužioca Ukrajine Nikolaj Golomša izjavio je da su ukrajinski lovci MiG-29 mogli 2014. godine za „15 minuta da unište čitavu rusku flotu“ da su je poslali na Krim.

Golomša je naveo da je lično predložio ministru odbrane Ukrajine operaciju „zaplene“ ruske flote.

„To sam govorio ministru odbrane. On je govorio: ’Šta će nam reći NATO?‘. Objasnio sam da je u skladu sa prvim članom zakona o odbrani on u obavezi to da uradi“, naveo je Golomša.

On je priznao da je govorio da treba podići 2-3 „miga“ i Rusiji „dati 15-30 minuta vremena da napusti okupiranu teritoriju“.
 

Ukrajina - iz minuta u minut -
   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima