Selo Konatice u Kolubarskoj bici

Piše Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Selo Konatice, na ivici opštine Obrenovac i na domak Beograda, danas živi zaboravljeno u senci centra svoje opštine i po strani puteva važnih za Beograd. Istorija ga beleži već skoro šest vekova, a ovde su krajem 1915. godine probijeni austrougarski položaji u čuvenoj Kolubarskoj bici, koja je ušla u sve udžbenike ratovanja, i time je put ka Beogradu bio otvoren. Danas u centru sela stoji divan spomenik u znak sećanja na junake odbrane i ponovnog oslobađanja, što ga stanovnici sela i Obrenovca podigoše.

Posle teške borbe na Drini i pretrpljenih velikih gubitaka, posebno na Gučevu i Mačkovom kamenu, srbska vojska se gola i bosa povlačila pred nadmoćnijim neprijateljem. Municija je bila pri kraju. S vojskom se povlačio i narod, a neprijatelj je zverski uništavao sve na što je naišao sveteći se za svoj poraz na Ceru onima koji su ostali. Kada se činilo da izlaza nema i da je kraj u tami se pojavilo svetlo - general Živojin Mišić, koji je u odlučnom trenutku nadahnut vojničkom genijalnošću pokrenuo srpsku vojsku u kontraofanzivu i neprijatelju nije preostalo ništa nego da doživi strahovit poraz od vojske za koju je već smatrao da ne postoji.

I u fazi povlačenja srpske vojske i u fazi njene kontraofanzive, Konatice su se našle na važnom pravcu i u oba slučaja kod njih su se odigrale odlučne borbe.

ŽESTOK OTPOR NA KOLUBARI

U toku noći 14/15. novembra 1914. godine srbska Druga armija se povlačila na desnu obalu Kolubare i već sledeći dan je Konjička divizija zauzela položaje od reke Marice do reke Turije, sa jačim grupisanjem kod sela Konatice.

Ova divizija je, uz velike gubitke, zaustavila prodor neprijatelja kod sela Konatica. Komandant Konjičke divizije pukovnik Branko Jovanović je tada zapisao: "... Tako se završio znameniti boj na konatičkim položajima 23. novembra, na frontu od 12 km u kome su trupe Konjičke divizije od 10 bataljona pešadije, među kojima pet bataljona trećeg poziva (jačine 400-500 ljudi), četiri konjička puka i tri baterije, smelim napadom i upornom odbranom, zaustavile navalu i potpuno ukočile dalje napredovanje 29. divizije 17. kombinovanog korpusa".

NAREĐENJE VOJVODE RADOMIRA PUTNIKA KOMANDANTU DRUGE ARMIJE

Prema situaciji na vojištu i stanju naših trupa uopšte, poglavito prema stanju trupa Prve armije, jedini je izlaz iz ove teške situacije opšti prelaz u ofanzivu, i to što pre; inače može biti sve dockan. Strategijski manevar za ovu situaciju predviđen direktivom Obr. 6887 izgleda da će biti od presudnog značaja i jedino on može biti spasonosan, inače će nam defanziva doneti neuspeh. S obzirom na sadanju situaciju potrebno je, da se neprijatelj što pre kod Konatica i prema Stepojevcu prebaci preko Kolubare, u kom cilju izdata je direktiva komandantu ojačanog Obrenovačkog odreda, no potrebno je da ga i vi sa vaše strane što energičnije pomognete, kako bi što pre neprijatelja proterao i uništio. Ovim bi bila stvorena mogućnost i Drugoj armiji, da i ona neprijatelja koji je pred njom protera preko Kolubare i dalje dejstvuje u smislu direktive Obr. 6887, što je jedino spasonosno obzirom na sadanju situaciju. Prema ovome, naredite što energičnije pomaganje Obrenovačkog odreda u proterivanju neprijatelja kod Konatica, a čim se ovo izvede i sami napadnite neprijatelja pred sobom, bacite ga preko Kolubare i dalje dejstvujte u smislu direktive Obr. 6887.

Po oceni komandanta divizije protivnapad konjanika i dejstvo Druge konjičke i Sedme šumadijske brigade rešili su boj u korist Konjičke divizije i slomili neprijateljski napad. Pred frontom divizije našla se kompletna 29. divizija 17. korpusa, a on je svojoj komandi poručio: "... ako su obale naše lepe Kolubare ono mesto, na kome ima da se rešava sudbina naše Oradžbine, o slavi i časti Druge armije, onda ne mogu da podnosim nikakav pozitivan predlog za poštedu konjice. Sa slavom Druge armije i imenom njenog vođe nerazdvojivo je vezana i slava konjičke divizije. S njom ili u novu slavu i novu pobedu, s njom u smrt i propast, ako suđeno bude. Šta god da nam se naredi mi ćemo kao dobri vojnici raditi, ali za poštedu moliti ne možemo".

U toku noći 21/22. novembra 29. divizija je prebacila sedam bataljona 58. pešadijske brigade zapadno od sela Konatica preko donjeg Peštana, koji su imali zadatak da ovladaju visovima severno i južno od sela. 42. pešadijski puk 57. pešadijske brigade iste divizije, koji je pri prelazu nešto zakasnio, stigao je u podne na donji tok Peštana, gde je naišao na neporušeni most, koji je stavljen pod jaku vatru srpske vojske sa južnog dela sela Konatica, kao i posade same rečne obale. Tek tada su dva topa privučena u streljački stroj i njihovo dejstvo je znatno doprinelo da 42. pešadijski puk krene na juriš. Selo Koantice bilo je na taj način zauzeto još pre nego što su tamo pristugli 58. brigada, koja je zaostala u napadu, i 92. pešadijski puk 57. brigade koji je nastupao ka južnom delu sela. Pri ovom napadu je desno krilo 42. pešadijskog puka izbilo na kosu Beljevine (južni deo sela Konatice). Da bi sprečio dalje širenje neprijateljskog uspeha, komandant desnog krila Konjičke divizije naredio je posedanje glavne linije odbrane konatičkog položaja Razbiguz (k.180) – Martin Breg – k. 225, pa kosom jugoistočno od k. 225, vezujući se sa trupama levog odseka, keje su držale položaj Brekinja – Stepojevac.

Da bi neprijatelja kod sela Konatica i prema selu Stepojevcu (29 divizija Kombinovanog korpusa) što pre odbacila preko Kolubare, srbska Vrhovna komanda je naredila da se ojača Obrenovački odred, određujući mu u isto vreme i novog komandanta pukovnika Dušana Tufegdžića. U sastav odreda su, pored dotadašnjih trupa, imale da uđu i sve trupe, koje su bile pridate Konjičkoj diviziji, izuzev 11. puka prvog poziva koji ostaje i dalje u sastavu Konjičke divizije. Ovako ojačani Obrenovački odred se sastojao iz: Sedmog puka drugog poziva, 10. i 19. kadrovskog puka, pet bataljona trećeg poziva, tri haubičke baterije oddva oruđa, dve pozicijske i tri brzometne baterije. Privremeno su u sastav Obrenovačkog odreda ušli iz Odbrane Beograda Sedmi puk prvog poziva i jedna brzometna baterija. Ukupna jačina odreda: 17 bataljona i 26 oruđa. Za odbranu mu je dodeljen otsek od k. 225, istočno od sela Konatica, pa severno prema donjoj Kolubari i Savi do veze sa trupama Odbrane Beograda (kod sela Umke). Obrenovački odred je ostao neposredno pod Vrhovnom komandom.

PRELAZAK SRPSKE VOJSKE PREKO KOLUBARE

Konjička divizija, sa pridatim 11. pukom prvog poziva, ostala je i dalje pod Drugom armijom, sa zadatkom da joj štiti desni bok i pozadinu i da drži položaje od k. 225 isključno pa na jug preko Stepojevačke kose do mosta na reci Turiji.

Ovog dana, oko 6.30 časova, 104 landšturmska brigada je pokušala da se na ranijem frontu Obrenovačkog odreda, na ušću Kolubare, prebaci dereglijama uz sadejstvo monitora 200 - 300 vojnika odjednom, ali su ih srbska stražarska odeljenja dočekala puščanom vatrom i bombama i takoreći uništila.

Kada je 58. pešadiska brigada 29. divizije preduzela, 26 novembra u šest časova, napad iz sela Konatica na Martin Breg i k. 225, uspela je da zauzme ovaj deo položaja, ali je protivnapadom trupa desnog otseka Konjičke divizije odatle odbačena. Borba je vođena u toku celog dana. U njoj su iz sastava desnog otseka bili angažovani: 10. i 19. kadrovski puk, bataljon 14. kadrovskog puka i deo bataljona 11. puka prvog poziva. Toga dana nije učestvovao u borbi Sedmi puk prvog poziva koji je tek pristizao iz sastava Odbrane Beograda.

Primivši izveštaj o novoj podeli položaja komandant Konjičke divizije izvršio je ovakav raspored: desni otsek: Druga konjička brigada, Prvi bataljon 11. puka prvog poziva i Druga konjička brigada (svega osam eskadrona, jedan bataljon i tri topa) od k 225 (isključno) do potoka Vrbovice; levi otsek: Trećeg bataljona 11. puka prvog poziva, Pevi eskadron i Prva konjička baterija (svega tri bataljona, jedan eskadron i četiri topa) od potoka Vrbovice do mosta na reci Turiji; opšta rezerva: prva konjička brigada bez Prvog eskadrona (svega sedam eksadrona) u selu Leskovcu.

Obrenovački odred je 28. novembra sa k. 225 napadao neprijatelja u pravcu sela Konatica, u početku ga izbacio iz njegovih dobro utvrđenih rovova, ali, kada je 58. brigada 29. divizije krenula u snažan protivnapad, srpske trupe su se pokolebale i otpočele sa povlačenjem, napustivši rovove na k. 225. Tek, zahvaljujući dejstvu artiljerje Obrenovačkog odreda, neprijatelj je zaustavljen, srpske trupe sređene, a glavna odbrambena linija na k. 225 povraćena.

Krvave borbe kod Konatica razvile su se naročito posle prebacivanja preko Kolubare 29. divizije iz Kombinovanog korpusa

Istovremeno je ojačana Konjička divizija nadirala kosom od sela Stepojevca ka desnom boku neprijatelja na k. 147 i do 11 časova zauzela ovu tačku, nakon bliske borbe bajonetom i bombama. Zarobljeno je 18 oficira, jedan lekar i preko 1.000 vojnika. Ali, posle 12 časova došlo je do preokreta. Neprijatelj je sa tri strane napao položaje 11. puka drugog poziva i ovaj se morao povuči.

ŽUĆA NAREĐUJE "U PROTIVOFANZIVU"

Srbska vojska se povlačila ka Suvoboru, neprijatelj je nadirao, izgledalo je da spasa nema. A onda je do izražaja došla genijalna zamisao komandanta Prve armije generala Živojina Mišića, popularnog Žuće, kako su ga vojnici zvali, i genijalni vojskovođa je svojim trupama kada su uspele da se za tri dana odmore, otrebe od vaški, okrpe odela i poderane opanke pritegnu naredi: "U protivofanzivu". Nikakva sila nije mogla zaustaviti srpske vojnike, ali ni Švabe koje su bezglavo bežale odakle su došle", a srbski vojnik je zapevao:

"Doš'o Švaba sve do Ralje,

A od Ralje nikud dalje.

Došo Švaba sve do Ljiga,

a kod Ljiga zaglibi ga".

NA KOSAMA IZNAD KONATICA NEPRIJATELJ SE ČVRSTO UKOPAO, ALI TO NIJE ZADRŽALO HRABRE SRPSKE VOJNIKE DA U JURIŠU OSLOBODE PUT KA BEOGRADU

Pisnula je srbska truba, zagrmela je srbska artiljerija, srbski vojnik je krenuo nezadrživo u juriš ispisujući jednu od najslavnijih stranica svoje istorije.

U završnoj fazi srpske protivofanzive čuvene Kolubarske bitke, težište je preneto na beogradski pravac, na koji su, pored odbrane Beograda, usmerene i snage Druge i Treće armije. Čvrsto uveren da se Peta Poćorekova armija nalazi u punom povlačenju, vojvoda Putnik je direktivom broj 7949, naredio opšte gonjenje njenih trupa. Međutim, pokazalo se da, umesto gonjenja, valja lomiti snažan otpor neprijateljskih glavnih snaga, jer general Frank nije postupio po naređenju i nije povukao svoje trupe na liniju Duboko-Cvetkov grob-Avala, već ih je zadržao na frontu Konatice-Stepojevac-Gradac-Parcanski vis...

KRALJ PETAR PRVI NA POLOŽAJIMA KOD KONATICA

U ključnom trenutku Kolubarske bitke, prema tekstu Dejana Ristića «Srbski kralj Oslobodilac» objavljenom na sajtu Crkvene opštine Kasel 12. avgusta 2011. godine, u decembru 1914. godine, kralj Petar Prvi pojavio se na položajima Moravske divizije, koja je bila u sastavu Druge armije i čiji je komandant bio general Ilija Gojković, hrabreći svoje saborce.

Antonije Đurić u svom delu «Obaveštajac kaplar Miloje» tvrdi da je to bilo kod Konatica. S obzirom na njegovo zdravstveno stanje pokušavali su lekari da ga odgovore od namere da ide na položaje. On im je odgovorio: «Sada više ne govore lekari, nego topovi!». U to vreme neprijatelj je srpske položaje zasipao i lecima u kojima je stajalo da je kralj Petar pobegao sa svojim sinovima u svet, daleko i od fronta i od rasula svoje vojske. Nemačka i austrijska propaganda izmislila je kraljevo bekstvo iz zemlje da bi srušila moral srpske vojske.

Do tada su i predsednik Vlade Nikola Pašić i komandant Druge armije vojvoda Stepa Stepanović pokušavali da odbiju kraljevu želju, a sada je vojvoda Stepa imao razlog da se kralj pojavi na frontu i demantuje neprijateljske izmišljotine.

Kad je kralj stigao do druge linije, sa bojišta su stizali ranjenici, a među njima bio je u njegov sin Đorđe.

«Kad je stigao na poloožaje», piše Antonije Đurić, «i video vojsku, stari kralj je živnuo, oveselio se...

...Tog trenutka trubač zasvira 'mirno'' i logor se uskomeša i umiri. Vojvoda Stepa Stepanović izađe pred kralja na raport.Stari kralj priđe pukovskoj zastavi, poljubi je, a zatim zastade pred postrojenim vojnicima i reče:

- Znam da ste umorni i da vas Švabe pozivaju proklamacijama da više ne ratujete, a da se njima predate ili da se vratite kućama. Ja vas oslobađam zakletve koju ste dali kralju, ali vas ja ne mogu osloboditi zakletve koju ste dali otadžbini. No, ako ne možete više da se borite, idite svojim kućama, a ja ću poneti ovu zastavu i boriću se sa onima koji žele da ostanu.»

«Živeo kralj! Živeo naš čika Pera»!, odjekivalo je na položajima, a vojnici su bili spremni da krenu u napad.

«Tu noć stari kralj je proveo u jednom selu», piše Antonije Đurić. «Sutradan je ponovo došao na položaj. Vojvoda Stepa ga je zamolio da se vrati, da ne ide u rovove, jer su oko njih počela da padaju artiljerijska zrna. Ali, kralj nije hteo ni da čuje...

... Sledećeg dana obreo se u jednom selu koje su srpske trupe osvojile. Stari kralj uđe u prve redove, uze pušku od jednog poginulog vojnika i poče da gađa.. Istog momenta cela linija krenu na juriš s nožem na pušci».

PODILAŽENJE KONATIČKIM POLOŽAJIMA

Srbska Treća armija je tokom 10. decembra izvršila pregrupisanje snaga za gonjenje neprijatelja opštim pravcem Stepojevac-Meljak-Rušanj. Trupe Treće armije su tokom 11. decembra podilazile neprijateljskim položajima kod Stepojevca i Konatica, grupišući se na levoj obali Beljanice i Turije, da bi tek narednog dana pristupile izvršenju zadatka. Nastupajući raskaljanim i očajno lošim putevima, Drinska divizija drugog poziva je tek oko podne izbila na levu obalu reke Beljanice(k. 186 - Vrtača), gde se raniju nalazio jedan bataljon Šumadijske divizije prvog poziva, da bi celo popodne izgubila u primopredaji položaja.

Kombinovana divizija je, oko 11 časova, prednjim delovima izbila na levu obalu Beljanice, a pola sata kasnije počela da se prebacuje na njenu desnu obalu. Rasplamsale su se oštre borbe, u kojima su srpske trupe zauzele dva reda rovova na stepojevačkim položajima. Uveren da bi novi frontalni juriši izazvali velike gubitke, komandant divizije general Rašić je pokušao da, upućivanjem Šestog prekobrojnog puka preko Konatice i Častrina ka Parlogu, obiđe utvrđeni stepojevački položaj. Međutim, obuhvatni manevar ovog puka zaustavljen je na Konatičkoj kosi, između Brekinja i Beljevine, na svega pedesetak metara od neprijateljskih rovova.

Konjička divizija je imala zadatak da napadne i goni nerprijatelja pravcem Konatice-Draževac-Velika Moštanica. Njene trupe zbog podvodnog zemljišta nisu uspele da obiđu neprijateljske konatičke položaje, pa su stoga tokom celog dana ostale zbijene između reka Turije i Velikih Crljena, očekujući da im Kombinovana divizija otvori put preko Stepojevca.

PROBOJ PREKO OSRETKA KA ŽUTOM BRDU

Trupe Treće armije(Drinska divizija drugog poziva, Kombinovana divizija i Timočka divizija drugog poziva) slomile su 12. decembra otpor Devete divizije Osmog korpusa na položajima kod Konatica i Stepojevca i naterale je da se po danu povlači na novu odbramebnu liniju.

Leva kolona Kombinovane divizije (Šesti prekobrojni puk) napala je, oko 14 časova, neprijateljske položaje na Konatičkoj kosi. Taj napad je temeljito pripremljen artiljerijskom vatrom, pa su ovi položaji zauzeti u prvom naletu, u kome je zarobljeno 548 neprijateljskih vojnika, podoficira i oficira iz 11. puka Drvete divizije. Egon Erih Kiš je u svom ličnom dnevniku (nalazio su u tom puku) zapisao da je puk, usled velikih gubitaka, 13. decembra imao samo 200 pušaka. Goneći rastrojene trupe toga puka preko Konatica, Osretka, Častrine u Žutog brda, leva kolona je oko 19.30 časova izbila na Jasenovac (u i severoistočnom delu Jasenka), gde je ostala na prenoćištu.

SPOMENIK HRABRIM SRPSKOM VOJNICIMA KRASI CENTAR SELA I PODSEĆA NA JUNAKE KOJI SU TU GINULI ZA SLOBODU OTADŽBINE

Ovaj napad pomogla je Prva konjička brigada, koja je oko 13.30 časova ovladala gazovima na Beljanici (učinio je to četnički odred vojvode Vuka, koji joj je bio pridat) i opasno ugrozila odstupni pravac 36. divizije, koja je branila konatičke položaje. Napadnut s fronta i ugrožen sa boka, neprijatelj se počeo povlačiti grebenom u pravcu Brekinje i sela Konatice. Upravo u tom trenutku, trupe Prve konjičke brigade napale su s boka 52. puk 36. divizije, koji se povlačio prema Konaticama i u prvom naletu zarobila 8 oficira i preko 300 podoficira i vojnika; ostatak puka se razbežao po okolnim šumama. Tokom dana Konjička divizija je ovladala levom obalom reke Marice i zanoćila kod sela Mislođin.

NA ZVONIKU CRKVE U KONATICAMA, KOJA JE AUSTRIJSKA GRANATA PORUŠILA OLTARSKI DEO HRAMA I KUBE, AUSTRIJANCI SU POSTAVILI MITRALJEZ. SRPSKI VOJNICI NISU HTELI DA SKRNAVE SVETINJU VEĆ SU TRPELI VATRU NERPIJATELJA.

HEROJ BORBI KOD KONATICA

Vojin Popović - vojvoda Vuk, proslavljeni komandant, rođen je 26. novembra 1880. godine u Sjenici. U čin pešadijskog potporučnika unapređen je oktobra 1901. godine kao pitomac 32. klase Kraljevske srpske vojne akademije. Bio je vodni oficir u 18. i 19. pešadijskom puku. Aktivno je učestvovao, počev od 1905. godine, u četničkim akcijama u Staroj Srbiji i Makedoniji. U borbama protiv Turaka i bugarskih komita pokazao je izuzetnu snalažljivost i hrabrost, postavši narodni junak i živa legenda. Za zasluge u tim akcijama dobio je zvanje četničkog vojvode, a kasnije je postao šef Gorskog štaba. Narod ga je prozvao Vuk, što je kasnije prihvaćeno i u Srbiji.

Posle prestanka četničkih akcija služi u Sedmom pešadijskom puku "Kralj Petar", a potom je komandir Četvrte čete graničnih trupa u Vranju.

U prvom balkanskom ratu se našao na Kozjaku sa odredom formiranim od starih četnika. Na Srtevici se sukobio s Turcima, pretrpevši velike gubitke, ali je nastavio sa borbom sve do kraja rata kada je vraćen u Skoplje.

U drugom balkanskom ratu je komandant Petog dobrovoljačkog bataljona, koji je upućen u Pčinjski leteći odred. U borbama sa bugarskim komitama je bio sve do kraja rata.

SPOMENIK VOJINU POPOVIĆU VUKU NA OBILIĆEVOM VENCU U BEOGRADU NA KOME JE ISPISANO IME SELA KONATICE

Pred prvi svetski rat je na dužnostima u Generalštabnom odseku opštevojnog odeljenja Vojnog ministarstva, a pred sam rat je postavljen za komandanta Granične trupe. Kada se ratna opasnost nadvila nad Srbiju, Vojin u Kragujevcu skuplja stare četnike i na Drinu izlazi sredinom jula 1914. godine. Njegov odred vodi borbe na Drini sve do Zavlake, a po završetku Cerske bitke goni neprijatelja preko Drine, kada je bio teže ranjen. Posle nepotpunog oporavka, kada je čuo za početak Kolubarske bitke, Vojin napušta bolnicu i vraća se u odred koji se tada nalazio na Kolubari, kod sela Konatica. U oslobođenju Beograda učestvuje i njegov Jadarski četnički odred, a po naređenju đenerala Pavla Jurišića, major Vojin Popović je komandant oslobođenog Beograda.

Pod komandom vojvode Vuka bio je i Kosta Vojinović koji je 1917. godine podigao Toplički ustanak protiv bugarskih okupatora.

Pred novu austrougarsku ofanzivu, Vojin počinje sa formiranjem novog dobrovoljačkog odreda, sa kojim vodi teške borbe na položaju Vlasina, a po prebacivanju na Krf unapređen je u čin potpukovnika. Među prvim jedinicama njegov odred je prebačen na Solunski front.

Posle Kajmakčalana, na koji je prvi izbio Vukov Dobrovoljački odred, na redu je bio Gruniški vis, gde je Vojin na čelu svog odreda poginuo 29. novembra 1916. godine. Njegovi dobrovoljci su ga na rukama izneli sa fronta, i, uz sve vojne počasti, sahranili na groblju Zejtinlik u Solunu.

Prilikom proslave 35-godišnjice završetka školovanja 32. klase, Vojinovi preživeli drugovi, sa udruženjem starih četnika, su mu 25.oktobra 1936. godine podigli spomenik na Obilićevom vencu u Beogradu. Na spomeniku su uklesane sve njegove velike borbe, među njima, odmah posle Jadra, je i ime sela Konatice.

Tim je slomljena odbrana Pete armije na liniji Konatice-Stepojevac-Koviona-Krajkova bara. Otvoren je put ka Beogradu i desnoj obali Save i Dunava. Padom ove linije, Beograd je praktično oslobođen, ostala je samo taktička odbrana grada koja će veoma kratko trajati.

U toku Kolubarske bitke ranjen je kod Konatica i legendarni major Gavrilović, klasni drug vojvode Vuka, a za iskazanu hrabrost odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Boško Antić, kontraadmiral u penziji