Ruske baze: Hmejmim i Tartus za dominaciju na Bliskom istoku

Zahvaljujući izuzetnim vojnim uspesima u borbi protiv tzv. „Islamske države“, efikasnim mirovnim incijativama i tvrdoj diplomatskoj poziciji u međunarodnoj areni, Rusija se možda kao nikad do sada snažno pozicionirala na Bliskom istoku, i to po svemu sudeći, za dugi niz godina i decenija.

Prvi zamenik rukovodioca Saveta Federacije za poslove bezbednosti i odbrane, Franc Klincevič, pre neki dan je izjavio da se ruske vojne baze u Siriji neće rasformirati nakon okončanja aktivne faze antiterorističke vojne operacije u ovoj zemlji. Svakako da će doći do smanjenja vojnih efektiva, ali će te baze i dalje ostati veoma funkcionalne, napomenuo je Klincevič. Rusko vojno prisustvo će na tom području biti trajna kategorija– navodi su u tekstu koji objavila medijska kuća RIA Novosti.

Da se ruska vojna operacija nalazi pred svojim završetkom, nagovestio je u ponedeljak i predsednik Rusije Vladimir Putin, prilikom susreta sa svojim sirijskim kolegom, predsednikom Bašarom el Asadom. Doduše, on je dodao da je za potpuni poraz i slom svih terorističkih snaga na ovom prostoru ostalo još dodatnog posla, ali da je u celini armija ispunila gro ključnih zadataka iz strateškog vojnog plana kada je u pitanju borba protiv terorizma. Sirijska vlada sada kontroliše skoro 98% teritorije. Pre nekoliko dana okončana je i operacija oslobađanja i poslednjeg terorističkog uporišta Abu Kamala, koji se nalazi na krajnjem istoku Sirije, na sirijsko-iračkog granici. Tom prilikom je naglašeno da je situacija na ostalim delovima fronta stabilna i mirna, te da je broj oružanih formacija i grupa koje poštuju prekid vatre svakim danom sve veći (ukupno 234 formacije različite jačine poštuju prekid vatre).

Prema rečima prvog zamenika ministra odbrane, generala armije Valerija Gerasimova, u državi se već stvaraju uslovi za obnovu mirnog života i povratak izbeglica. Međutim, mnogi stručnjaci su sigurni da ratni bubnjevi na ovom prostoru neće još utihnuti.

"Morate shvatiti, da će Sirija za dugi niz godina nastaviti da bude žarište napetosti, - rekao je za RIA Novosti zamenik direktora Instituta za političke i vojne analize Alekander Hramčikin. Polazeći samo od ovog zaključka, jasno je koliko je prisustvo ruskih vojnih i specijalnih snaga na ovom području i dalje neophodno. Jednostavno,  svojim aktivnim prisustvom Rusija će direktno moći da utiče na sukobe koji se na Bliskom istoku, nažalost redovno javljaju. Pored toga, postojanje vojnih baza će znatno povećati mogućnosti naših oružanih snaga u inostranstvu. Međutim, jedan od osnovnih problema jeste taj što su Sirija i Rusija ipak međusobno udaljene države, tj. nemaju zajedničku granicu, tako da će snabdevanje tamošnjih snaga uvek od nekoga zavisiti. Na primer, mi smo do sada većinu svojih transportno-logističnih linija fokusirali na vazdušne rute koje prelaze preko Irana. Dakle, to se dodatno mora obezbediti“, istakao je Hramčikin.

Svakako da će se posle završetka antiterorističke vojne operacije u Siriji, smanjiti ruski vojni kontingent sastavljen od jedinica Kopnene vojske i Vazdušno-kosmičkih snaga. Međutim, Ministarstvo odbrane će nastaviti da podržava sirijsku vladu, koja se i u budućnosti može suočiti sa "lokalnim tačkama napetosti".

Trenutno, ruska armija u Siriji koristi dva velika vojna objekta. Vazduhoplovnu bazu Hmejmim koja se nalazi u provinciji Latakija i pomorski punkt materijalno-tehničkog obezbeđenja (baza logistike) koja se nalazi u luci u gradu Tartus, na obalama Sredozemnog mora. Krajem 2012.godine, rusko prisustvo u Tartusu je bilo veoma ograničeno. Baza je imala samo dok sa manjim pristaništem, sistem za snabdevanje vodom, nekoliko tehničkih prostorija u kojima je bilo osoblje koje se sastojalo od svega četvoro ljudi. Međutim, već u septembru 2013. godine, Rusija je najavila proširenje njenog vojnog pomorskog prisustva na Mediteranu. Postalo je jasno, da bez izgradnje veće pomorske luke koja će biti osnovna tačka oslonca, bilo kakav veći ruski vojni angažman u ovom regioni jednostavno osuđen na nauspeh.

 

Nikolaj Litovkin

Velika rekonstrukcija pomorske luke u Tartusu započela je 2015. godine. Brojno stanje  u luci se brzo uvećano na 1.700 ljudi. Predsednik Putin je 3. decembra 2016. potpisao nalog o angažovanju dodatnih snaga, a koji je proistekao iz potpisivanja sporazuma između Rusije i Sirije o proširenju logističkog punkta u luci Tartus kako bi se osiguralo frekventno prisustvo velikih ruskih ratnih brodova u basenu Sredozemnog mora, a koji bi obezbeđivali sirijsku obalu i pomorske logističke konvoje koji kroz Bosforski moreuz dolaze iz Rusije". U međuvremenu luka u Tartusu je osposobljena da prima brodove prve i druge kategorije, barže velikog kapaciteta, uključujući u atomske podmornice. Dakle, postala je u punom obimu prava vojno-pomorska baza. Naravno, za takav objekat je potreban i pouzdan odbrambeni pojas, što znači da su u rejon luke Tartus prebačene jake snage PVO, obalske jedinice koje štite vodeno prostranstvo oko baze, i najmanje jedan ojačani bataljon pomorske pešadije.

Za razliku od Tartusa, vazduhoplovna baza Hmejmim je već duže vreme u potpunosti opremljena. Ruske ekspedicione snage su se dobro skrasile u provinciji Latakija, a maleni lokalni aerodrom, koji je pre rata imao svega nekoliko pomoćnih objekata, se za dve godine pretvorio u pravi pravcati mikro-grad. Na prostoru aerodroma je izgrađena infrastruktura koja obezbeđuje komforan boravak većeg broja ljudi, u uslovima koji često znaju da budu tropski. Izgrađeni su ozbiljni kapaciteti za lagerovanje municije, lagerovanje goriva, napravljena je čitava mreža tehničkih stanica za održavanje vazduhoplova, izgrađeni restorani za ishranu osoblja, objekti za kupanje, vešarnice, sportski tereni za fizičku kulturu, postrojenja za proizvodnju hleba, mini-bolnica sa savremenim dijagnostičkim instrumentima, klimatizovani objekti za stanovanje itd. Oko vazduhoplovne baze se nalazi neprobojni prsten u čijem epicentru se nalazi divizion raketnog kompleksa protivvazduhopplovne i protivraketne odbrane S-400 „Triumf“ kao i savremena sredstva za protivelektronsku borbu. Celu bazu obezbeđuje izuzetno snažna kopnena grupa sastavljena od specijalnih snaga koja je ojačana oklopnim jedinicama.

Suhoj Su-30SM. Vazduhoplovna baza Hmejmim

Rusko ministarstvo odbrane /Global Look Press

"Čak, i kada bi se odbacio nezaobilazni faktor geopolitike i stroga vojna načela, prisustvo ovih baza će ići samo u našu korist, - rekao je rukovodilac Centra za vojne prognoze Anatolij Cjiganjok. Ove baze će obezbediti dalji zamajac u saradnji između Rusije i Sirije. Na prvom mestu, naši vojnici i oficiri mogu biti od velike koristi u čišćenju Sirije od zaostalih mina i drugih ubojnih sredstava koji su posejani u milionima komada. Samo za protiv-diverzione jedinice tu ima posla za sledećih nekoliko godina, ako ne i decenija. Drugo, naši instruktorski sastavi, koji će biti raspoređeni u tim bazama, mogu se upotrebiti na planu kvalitetnog obučavanja sirijskih vojnika u upotrebi modernih sredstava naoružanja i vojne tehnike ruske proizvodnje, koji će se svakako naći u sastavu sirijske armije. Ukratko i posle završetka rata očekuje nas još puno, puno posla-istakao je Cjiganjok. 

Sirijski predsednik Bašar Asad na vazduhoplovnoj bazi Hmejmim

twitter.com/sayed_ridha/Global Look Press

Ipak, ne treba zaboraviti faktor geopolitike. On je na prostoru Bliskog istoka, preko kojeg se ukrštaju gotovo svi svetski putevi, od prvorazrednog značaja. Bliski istok i dalje ostaje u zoni ključnih interesa SAD i njenih saveznika u okviru NATO saveza. Pojava novog igrača, a posebno Rusije na ovom veoma važnom prostoru, nikako ne odgovara planerima koji rukovode Severnoatlantskim vojnim savezom NATO. Iz ove organizacije je u više navrata demonstrirana velika zabrinutost, da bi Rusija na ovom prostoru mogla dodatno da raširi svoje vojno prisustvo, što je za ovu organizaciju apsolutno neprihvatljivo! Zahvaljujući povoljnom raspletu situacije oko Sirije, i po svemu sudeći uspešno okončanoj vojnoj operaciji protiv terorističke internacionale,  posložile su se kockice da Moskva na ovom prostoru, posle dužeg vremena, stekne stratešku inicijativu. I naravno da će ovakvu situaciju i da iskoristi, ukoliko bude bilo potrebe. Jer ne zaboravimo, neprijatelji multipolarnog sveta su spremni da stvore i najcrnjeg đavola (misli se na Islamsku državu) i da ga beskrupolozno upotrebe u kontekstu svog centralnog geopolitičkog cilja. A to je da Rusija po svaku cenu mora da bude iskorenjena sa ovog prostora, da se geopolitički front mora što pre pomeriti na njene granice, a sve u cilju njenog daljeg slabljenja i definitivog uništenja.

A-50, baza Hmejmim

Rusko ministarstvo odbrane /Global Look Press

Treba napomenuti da je u međuvremenu aerodrom Hmejmim postao izuzetno snažna vazduhoplovna baza, koja može da primi gotovo sve vrste borbenih i transportnih aviona, uključujući i one najveće koji se nalaze u operativnoj upotrebi. Njenim daljim razvojem ova baza neće biti rezervisana isključivo za lovce, lovce-bombardere i taktičke jurišnike. Ona već danas može da posluži kao osnovica i za dejstva bombardera velikog doleta kakav je npr. Tu-22M3, pa čak i strategijskih bombardera koji uglavnom nose nuklearno raketno oružje Tu-95 i Tu-160.  Ovo povećava strateške mogućnosti Rusije da odgovori na čitav spektar različitih pretnji. Krstareće rakete vazduh-zemlja H-101 mogu da dosegnu bilo koji cilj u širem regionu, pokrivajući dobar deo dva kontinenta, Afrički i Evroazijski. Isto to važi i za krstareće rakete „Kalibr“ koje se nalaze u naoružanju ratnih brodova, koji će da operišu u neutralnim vodama Sredozemnog mora, sa jakim osloncem na veliku vojno-pomorsku bazu u Tartusu. Sa jedne strane, odlučnim strategijskim vođstvom i intelgentnim i pravovremenim povlačenjem geopolitičkih poteza, Rusija ima mogućnost da u potpunosti uspostavi kontrolu nad ovim prostorom, dok sa druge strane, što je mnogo važnije za Rusiju i rekao bi njen prvenstven cilj, da se svojim snažnim poziciniranjem na Bliskom istoku odbrani od eventualnih pretnji koje bi mogle da ugroze njene južne granice, tj. „meki“ stomak Ruske Federacije, koji je jedno vreme bio potpuno nepokriven i ozbiljno ugrožen (Kavkaz).

Slobpodan Đukić,
Russia beyond