Uralsko industrijalno bijenale: realne fabrike i virtuelni projekti

Umetnost i industrija: tačke dodira i razmimoilaženja. Evo šta prestoji da svhate učesnici i publika Prvog Uralskog industrijalnog bijenala (bijenale - kulturna manifestacija koja se održava svake druge godine) savremene umetnosti, koji se otvara u Jekaterinburgu. Preduzeća i fabrike ovog najvećeg industrijskog centra uralskog regiona bile su platforme foruma u kojem učestvuje preko 70 uemtnika iz 23 zemlje.
 

Ali smisao Ukrajinskog industrijskog bijenala nije samo u tome da se dela savremenih umetnika uklope u industrijsku arhitekturu i interijere. Organizatori postavljaju za cilj i osmišljavanje aktuelnog odnosa stvaralačke elite i ljudi zaposlenih u industriji, na primer običnih radnika. Nije slučajno što se glavni projekat na bijenalu naziva Udarnici mobilnih likova. Nemački koordinator foruma David Rif uveren je da reč udarnik, nastala u rano sovjetsko doba, treba da postane interancionalna, kao sputnjik ili perestrojka. A ovaj pojam je rođen da označi naprednog radnika, koji blistavo vlada profesijom i radi sa entuzijazmom, između ostalog u industrijskoj prestonici Urala.
 

David Rif tvrdi da je projekat u mnogome vezan za ona tip rada koji je formiran u Jekaterinburgu 30-ih godina. Po mišljenju nemačkog koordinatora, to je najzanimljivije vreme u svojetskoj istoriji, kada su se superprodiktivnim radom na potpuno praznim mestima, praktično u šumi i na njivi, stvarale gigantske fabike, dešavala se intenzivna industrijska modernizacija zemlje. Danas, kaže David Rif, Rusija prolazi sličnu transformaciju i mi želimo da uporedimo ta vremena. U naše vreme, kaže nemački stručnjak, postoji novo mesto za eksploataciju radne snage, takoreći novih udarnika, to je mesto slobodnog stvaralaštva i slobodnog vremena. Daje se mogućnost svakom da bude umetnik. Naravno, to izgleda kao neplaćeni rad, koji se drži na entuzijazmu.
 

Takva je u opštim crtama filozovija osnovnog projekta bijenala, postavljenog u zgradi bivše tipografije - spomeniku sovjetskog konstruktivizma, izgrađenog 1930. godine. Autor je bio arhitekta Georgij Golubev. U izložbu su između ostalog uključeni kolaži sačuvani u proizvodnim prostorijama, koji su mnogo godina ranije pravili od poligrafske produkcije radnici, primećuje ruski koordinator bijenala Jekaterina Degot.
 

Ova priča za nas je važna, želimo da pokažemo šta se može reći o umetnosti sa teritorije savremene Rusije. Izložba se gradi kao priča. Trudimo se da izgradimo izvesnu postupnost, da dajemo objašnjenja kako su dela povezana između sebe, zašto su se ovde našla.
 

Na Uralskom industrijalnom bijenalu, kako i treba, mnogo je napravljeno i predstavljeno pomoću sredstava elektronskih komunikacija, virtuelno. Čak izvestan protest koji je često svojstven aktuelnoj umetnosti, izražava se virtuelno. Na primer, Meksikanac Gustavo Artigas održava internet-akciju Glasaj za rušenje. Izabravši među novim građevinama Jekaterinburga koji se burno razvija šest po njemu najgorih, on je priredio nekakvo rejting glasanje građana. Naravno, to ne znači da će najgora zgrada stvarno biti srušena, meksički umetnik samo će javno modelovati rušenje rugobe uz pomoć video-tehnologija. A vlasti Jekaterinburga će imati povod da se zamisle o izgradnji koja ne krši istorijski izgled grada.
 

Ministarstvo kulture RF izdvojilo je za održavanje Uralskog industrijalnog bijenala tri i po miliona dolara. Njegove projekte će videti najmanje sto hiljada gledalaca. A posle okončanja izložbe neki objekti će ostati na svojim mestima i tako se zadugo useliti u fabričke krugove.