Srbi na prostorima bivšeg SSSR

Vladislav Guljevič, Fond strateške kulture:

Najaktivnija srpska organizacija u Zajednici Nezavisnih Država (ZND) danas je Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije (USDEA), registrovana na Ukrajini (grad Dnjepropetrovsk). Ona održava kontakte sa Srbima u svim zemljama bivšeg SSSR. USDEA je struktura, koja etnički nije usko usmerena, već je celovita društvena organizacija, koja otvoreno izražava svoje političke poglede. Njen ideolog i inspirator je zasluženi predstavnik Srpske akademije nauka, akademik Veselin Đuretić. Članovi USDEA aktivno učestvuju na festivalima „Rusko slovo“ na Krimu, na naučnim konferencijama Ruskog instituta slavistike i balkanistike, posvećenim srpskoj problematici, u političkim i društvenim akcijama na teritoriji Ukrajine. USDEA danas pokreće inicijativu u pravcu konsolidovanja svih Srba ZND u jedinstveni organizam. Filijale USDEA postoje u preko deset oblasti Ukrajine, pored ostalog i u Lavovskoj oblasti.

Rukovodilac USDEA Dragan Stanojević je opunomoćeni ambasador vlade Republike Srpska Krajina u izgnanstvu. Za vreme svoje kratke državnosti Srpska Krajina, koju je razbila hrvatska armija uz podršku armija Zapadne koalicije, imala je trojicu predsednika – Milana Babića, Milana Martića i Gorana Hadžića: svu trojicu je Haški tribunal optužio ukupno po nekoliko desetina tačaka. Nakon hapšenja Milan Babić je priznao sve optužbe, koje su mu stavljene na teret, i on je osuđen na 13 godina robije, ali je 2006. godine izvršio, bar tako tvrde, samoubistvo (ruski ekspert za međunarodno pravo Aleksandar Mezjajev) smatra da su Babića ubili. Milan Martić je osuđen na 35 godina zatvora i sada kaznu izdržava u Estoniji, koja je u pokušaju da se dodvori Zapadu, gostoprimljivo otvorila vrata M.Martiću u jednom od svojih kazamata. Za Goranom Hadžićem je raspisana poternica 2004. godine, i za njegovo hapšenje određena je nagrada u visini od 250 hiljada evra.

Poznato je da se na Zapadu lobiranjem bave praktično sve dijaspore. Najuticajnije dijaspore u SAD su jevrejska, jermenska, indijska, turska, grčka i poljska. U Nemačkoj – jevrejska i turska. Istovremeno, administracija Borisa Tadića, koja zavisi od Evropske unije i SAD, izražava zainteresovanost samo za Srbe koji žive u zemljama Zapada, sasvim zaboravljajući na svoje zemljake u Zajednici Nezavisnih Država. I ne čudi što je među članovima uprave registrovanog u SAD Kongresa srpskog jedinstva američkih senatora za red više nego samih Srba: taj organ je osnovan specijalno radi kontrole procesa, koji se odvijaju u srpskoj zajednici. Kongres srpskog jedinstva je organizacija, pre svega, politička, i trudi se da smanji ne samo brojnost, nego i istorijsku ulogu i politički kontinuitet srpske dijaspore u zemljama bivšeg SSSR.

Istorijski podaci svedoče, da su se prvi srpski poslanici pojavili u Malorusiji 1751. godine. Po ukazu Jelizavete Petrove utemeljene su teritorijalno-administrativne jedinice Nova Srbija (na teritoriji Kirovogradske oblasti) i Slavenosrbija (Luganska oblast), koje su imale važan strateški značaj. Nova Srbija nalazila se na putu najezde krimskih tatara na njihovoj omiljenoj maršruti, a takođe je predstavljala značajan mostobran za prebacivanje ruske vojske na jug, na Krim. Kasnije se broj dobrovoljačkih srpskih doseljenika povećavao, što se odrazilo i na toponimiku ovih regiona, u kojima su i do dan-danas očuvana srpska imena naselja – Crna Gora, Pančevo, Turija. I danas izvestan broj stanovnika tih regiona pamti svoje srpsko poreklo, iako praktično među njima nema onih koji pamte i srpski jezik.

Po podacima Ministarstva dijaspore Srbije, brojnost srpske dijaspore u svetu iznosi (4 945 350) četiri miliona, devetstočetrdesetpet hiljada i trista pedeset ljudi, ili oko 40 procenata svih Srba. Prema tome, srpska dijaspora je potencijalno veoma uticajna poluga za uticaj na spoljnu politiku zemalja njihovog boravka. Prema srpskom „Zakonu o dijspori i Srbima u regionu“ predstavnici srpske dijaspore imaju pravo da budu birani u Parlament dijaspore, koji učestvuje u razradi strategije saradnje srpske dijaspore sa Srpskom državom, da aktivno sarađuje sa organima državne vlasti – Ministarstvom dijaspore i administracijom predsednika Srbije. U radu Parlamenta dijaspore takođe učestvuju predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Akademije nauka Srbije, a delatnost Parlamenta dijaspore aktivno prate radio i televizija Srbije. U „Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu“ definisan je broj mesta, koja dobijaju predstavnici dijaspore iz određenih zemalja, ali nije definisan i jasan mehanizam formiranja takve preraspodele mandata. U tekstu zakona određene su zemlje, i kvota mesta, za predstavnike datih zemalja, tojest, date kvote mesta fiksirane su u zakonu na stalnoj osnovi.

Za zastupanje interesa srpske dijaspore tri države – Rusije, Ukrajine i Belorusije – ostavljeno je samo jedno mesto u Parlamentu dijaspore. I u takvom odnosu snaga, srpska dijaspora Rusije, Ukrajine i Belorusije, u liku jednog predstavnika, neće imati podršku za svoje inicijative i projekte, niti pak može efikasno uticati na donošenje odluka i braniti interese predstavnika srpske dijaspore na prostorima ZND. U ukupnom broju od 45 mesta u Parlamentu dijaspore najviše mandata pripalo je SAD i Nemačkoj – po četiri delegata, Austriji, Švajcarskoj i Australiji (zajedno sa Novim Zelandom) po tri delegata, Kanadi, Francuskoj i Velikoj Britaniji (zajedno sa Severnom Irskom) i Švedskom – po dva delegata.

Prema tom zakonu, srpska dijaspora, koja živi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Mađarskoj i Rumuniji, dobija regionalni status, ali pri tom u Parlamentu dijaspore njih zastupa samo po jedan predstavnik iz svake zemlje. Samo na teritoriji Bosne i Hercegovine živi preko milion i 300 hiljada Srba, što čini oko 26,28 procenata od ukupnog broja srpske dijaspore u svetu. Zato o realnoj zakonskoj zaštiti prava dijaspore i proporcionalnom mehanizmu preraspodele predstavnika u Parlamentu dijaspore, u zavisnosti od brojnostgi dijaspore ove ili one zemlje, na žalost, ne možemo govoriti.

Prema podacima Ministarstva dijaspore Srbije u Rusiji ima 50 hiljada Srba, na Ukrajini i u Belorusiji po 750 ljudi. Prema podacima Međunarodne organizacije „Ujedinjena srpska dijaspora Evrope i Azije“ Srba (samo onih koji imamju srpsko državljanstvo i koji su zvanično regiostrovani) u Rusiji ima oko 80 hiljada, a na Ukrajini – 1500.

Ministarstvo dijaspore Srbije nije čak iniciralo bilo kakva istraživalja u cilju evidentiranja svih etničkih Srba, koji žive u raznim zemljama sveta, iako je potreba za takvim istraživanjima neophodna. Najverovatnije je da podaci, koje daje Ministarstvo dijaspore o brojnosti dijaspore u SAD (875 hiljada ljudi), Nemačkoj (800 hiljada ljudi), Austriji (300 hiljada ljudi), Švajcarskoj (200 hiljada), Francuskoj i Švedskoj (po 110 hiljada), Velikoj Britaniji - 80 hiljada), a takođe broj mesta iz tih zemalja u Parlamentu dijaspore, sasvim odgovara činovnicima u Beogradu.

Takav mehanizam preraspodele mandata u prvom redu odgovara onim političkim snagama u Srbiji, koje su pristalice evroatlantskih integracija zemlje. Pokušaji USDEA da utiče na proces konsolidacije Srba u inostrasnstvu, i da ih podsete na čelnu ulogu istočnog vektora spoljne politike Srbije, nailaze na moćni informativni otpor, i to ne samo od strane zapadnih medija. Ukrajinske nacionalističke partije prećutno tretiraju Srbe kao svoje političke neprijatelje. I do dana današnjeg Srbi naUkrajini i predstavnici nacionalističkog bloka na različitim su stranama barikada.

„Na nebu je Bog, a na zemlji – Rusija!“ – govorili su Srbi u carsko vreme. „Nas i Rusa trista miliona!“ – govorili su Srbi u sovjetsko vreme. Te izreke Srbima ne mogu oprostiti mnogi.