Sandžak: nova spirala raspirivanja veštačkog konflikta

Ana Filimonova, Fond strateške kulture:

Uoči zasedanja Generalne skupštine OUN, šef Islamske zajednice u Srbiji, glavni muftija M.Zukorlić, inicirao je novu spiralu napetosti.

Kao prvo, on se odredio za kurs  u pravcu reskog povećavanja svog političkog uticaja, najavivši formiranje trećeg političkog faktora  Sandžaka – nove partije, čiji su ciljevi: istiskivanje sa političke scene Sandžaka umerenog lidera, šefa Sandžačke demokratske stranke Rasima Ljajića, uključivanje u političko polje Srbije, sve do ulaska u Sklupštinu (Zukorlića već podržava Liberalno-demokratska stranka Č.Jovanovića)  i isticanje samog sebe u prvi plan u svojstvu «glavnog pregovaračkog partnera Beograda».  Podsetimo da se Demokratska stranka Borisa Tadića sada uglavnom oslanja na Ljajićevu SDS. A šefom stranke Zukorlić namerava da učini svog šuraka, pređašnjeg zamenika gradonačelnika Novog Pazara za infrastrukturu, predsednika Izvršnog veća Nacionalnog saveta bošnjaka (nepriznatog od strane Beograda), Emira Elfića.

Drugo, kao šef Islamske zajednice u Srbiji on je  pozvao Bošnjački nacionalni sabor da požuri sa pripremama «restauracije autonomije Sandžaka».

Treće, na vanrednom zasedanju Sveopšteg sabora Zukorlić je pozvao građane Sandžaka na akcije građanske neposlušnosti «prema vlastima i poraženim političkim strankama».

Na praktičnom planu izabran je i odgovarajući objekat. Kako su pokazali događaji, uloge su bile podeljene  striktno u skladu sa scenarijem. Elfić je odmah izjavio, da su osnov za formiranje stranke, zapravo, «surovi i nezakoniti pokušaji zauzimanja vakufske imovine i ispoljavanja etničke i religiozne diskriminacije bošnjaka».  Za svoju moralnu, duhovnu i opšteljudsku obavezu Elfić je proklamovao stvaranje protivteže sistemu, koji se «neprijateljski i beskompromisno odnosi prema svom narodu, njegovim duhovnim, kulturnim i nacionalnim vrednostima, ne gnušajući se ni skrnavljenja  najvećih religioznih svetinja» (1).

U praksi, suština konflikta svodi se na  pretenzije Zukorlićevih pristalica na zemljišnu parcelu na periferiji glavnog grada Sandžaka  - Novog Pazara - u rejonu Hadžet, na kome gradske vlasti, po njihovom mišljenju, zagovaraju nelegalnu izgradnju (dečjeg vrtića), tojest, «zauzele su parcelu bez obzira  na to što je to imovina vakufa» (neotuđiva imovina, zaveštana ili ustupljena u blagotvorne svrhe). Delovanje vlasti  je predstavljeno kao diskriminacija, kršenje elementarnih prava muslimana, kulminacija nasilja, priprema za asimilaciju i pokrštavanje muslimana i nastavljanje politike genocida prema muslimanima». Objavivši na mitingu u Tutinu da je «odbrana Hadžeta» obaveza svakog muslimana, M.Zukorlić je pozvao na protestne akcije.

U odgovor je gradonačelnik  Meho Mahmutović istakao određenu komičnost situacije: po njegovim rečima, upravo je Elfić, koji neposredno odgovara za razvoj infrastrukture grada, lično pripremio svu neophodnu dokumentaciju,  izdao dozvolu za izgradnju dečjeg vrtića, i  potvrdio je u Nacionalnom investicionom planu. Dečji vrtić treba da bude izgrađen u roku od 100 dana, sredstvima Evropske investicione banke. U Novom Pazaru, istakao je Mahmutović, u ovom trenutku ima 12 700 dece uzrasta do sedam godina, a dečjih vrtića – svega tri. Osim toga, gradska uprava je predočila dokumentaciju, u skladu sa kojom je data parcela pre mnogo godina kupljena od Islamske zajednice i nalazi se u svojini organa lokalne samouprave.

Ipak je 4. septembra 2010. godine Zukorlić okupio na miting oko hiljadu i po svojih pristalica u Hadžetu na građevinskoj lokaciji dečjeg vrtića. Policijske jedinice su pokušale da blokiraju dostup toj lokaciji, i natezanje je potrajalo nekoliko sati. Pristalice Zukorlića su sa uzvicima «Alah akbar!» i «Ovo je Sandžak, Srbija – nikada!»  gađale  policijske kordone kamenicama. Kroz nekoliko sati počeo je drugi čin akcije – delegacija Islamske zajednice u Srbiji (u pratnji prvih ličnosti policijske uprave Novog Pazara) uputila se na pregovore sa gradskim vlastima, na kojima je u prvi mah zauzet ultimativni ton. U rezultatu je doneta odluka da se razmatranje nastavi nešto kasnije.

One  najžustrije pristalice Zukorlića pokušale  su da blokiraju prilazne puteve Novom Pazaru u pravcu Raške i Tutina. U toku nereda ranjena su četvorica policajaca. Pri tom je sve događaje (čiji organizator je hteo da ostane u senci  i protest će verovatno biti prezentiran Zapadu kao spontani protest muslimana – bošnjaka u borbi za svoja nacionalno-religiozna prava) non stop snimala televizija «TV-Universa», koja se nalazi pod kontrolom Zukorlića.

Veoma je zanimljiva retorika Zukorlića: ona ni za jotu ne odstupa od  striktno propagandističko-dogmatskih klišea i algoritma ponašanja, koje su očito  propisali polittehnolozi.  Sledeći te klišee, oni  permanentno pozivaju na mir, stabilnost u regionu, razvoj demokratije, prava čoveka i konstruktivni dijalog. Bez  obzira na očigledni nesklad  realnosti i onog što se  izdaje za konflikt, Zukorlić  i objektivi videokamera na maksimalnom nivou patosa, upravo kao da se radi, u najmanju ruku, o veoma širokim vojnim operacijama, marljivo saopštavaju da je «naš glavni zadatak u ovom trenutku – smanjenje napetosti zarad očuvanja mira». Nije on zaboravio ni da izrazi zahvalnost «svima, koji su dali doprinos  smirivanju situacije u Novom Pazaru. (2).

Istovremeno je Zukorlić pristupio šlifovanju «internacionalizacije problema bošnjaka». Bošnjačko nacionalno veće, koje je on lično formirao početkom leta, obratilo se visokom predstavniku Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton sa zahtevom, da se u Sandžak upute međunarodni posmatrači. I taj Zukorlićev zahtev  za slanje međunarodnih posmtrača nije ostao bez odgovora.  Priključila se misija OEBS, čiji je šef u Srbiji D.Kipreos pozvao  «sve strane da u duhu građanske odgovornosti što je moguće pre dođu do zajedničkog rešenja na bazi  iskazane volje birača...a od ključnog je značaja činjenica, da će uloga Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine...doprinositi integraciji i razvoju manjine u državnom sistemu Srbije u celini». (3)

Paralelno je  precizno i jasno situaciju okarakterisala druga nacionalna manjina u Srbiji – Goranci, koji su se obratili državnim vlastima Srbije sa pozivom da se obustavi agresivna secesionistička delatnost Zukorlića i primene sva ustavna sredstva, kako bi se pokazalo postojanje državne vlasti Srbije na teritoriji Sandžaka.

____________________________

(1) https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/78864/Surak-Muamera-Zukorlica-osniva-politicku-stranku

(2) https://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/79810/Zukorlic-nije-hteo-da-sedne-za-sto

(3)http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/80003/OEBS-Postujte-izbornu-volju-Bosnjaka