Srbija usaglasila Rezoluciju sa EU

 Srbija u dogovoru sa EU izmenila i dostavila UN rezoluciju o Kosovu. Rezolucija ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova, kaže predsednik Tadić.

Vlada Srbije donela je odluku da Generalnoj skupštini UN predloži rezoluciju koju je Srbija usaglasila sa svih 27 zemalja EU.

Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, usaglašenim tekstom zatvara se proces pred Međunarodnim sudom pravde i poziva se na dijalog Beograda i Prištine.

To je, kako se navodi, u skladu sa principijelnim stavom Srbije da se jedino putem pregovora može naći obostrano prihvatljivo rešenje pitanja Kosova koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

U saopštenju se navodi i da se predlogom rezolucije ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je zajednička rezolucija Srbije i EU proizvod zajedničkog rada i konsenzus različitih stavova zemalja koje su priznale Kosovo i onih koje to nisu učinile.

Tadić ocenjuje da usaglašena rezolucija na miran i diplomatski način brani nacionalne interese Srbije.

"Zajednički imenitelj koji je postignut, plod je kompromisa koji podrazumeva da je, posle odluke Međunarodnog suda pravde, pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima, koja se poziva na Povelju Ujedinjenih nacija i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način", rekao je Tadić.

"Do usaglašenog teksta rezolucije došli smo sa iskrenom željom da sva pitanja rešavamo u partnerskom odnosu sa EU i svim drugim važnim međunarodnim faktorima, uvereni da je to jedini način da se do rešenja zaista i dođe", naveo je Tadić.

Predlog dostavljen UN

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije dostavilo je Generalnoj skupštini UN redefinisani predlog rezolucije o Kosovu, koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom.

Tekst Rezolucije Republike Srbije usaglašen sa EU koji je podnet Generalnoj skupštini UN možete pročitati ovde.
Srbija je u prvom tekstu rezolucije predočila nužnost da počnu pregovori o svim otvorenim pitanjima vezanim za Kosovo, dakle i o statusu.

Prema nagodbi Beograda i Brisela je, izgleda, sad unesena za obe strane prihvatljiva "otvorena formulacija" da EU nudi dobre usluge za "dijalog između strana", a u cilju jačanja mira i stabilnosti regiona, kao i "napretka na putu ka EU" i boljeg života ljudi.

Rumunija i Kipar su ujedno u posebnom aneksu "polazišta" stavili do znanja da Međunarodni sud pravde svojim "savetodavnim mišljenjem" nije ušao u suštinu kosovskog problema i pravnih posledica samoproglašenja nezavisnosti u Prištini.

Bukurešt podvlači da je bitna budućnost odnosa Srbije i Evropske unije, odnosno integracija Srbije u EU, isto kao i poštovanje teritorijalnog integriteta.

Kipar je predočio da se ne može osporiti pravo Srbiji da se bori protiv secesije Kosova i traži pregovore o svim otvorenim pitanjima.

Usvojena polazišta sadrže i formulaciju da se "prima na znanje" da te smernice ne dovode u pitanje pravo članica EU da odnose s Kosovom temelje u skladu sa sopstvenom praksom i međunarodnim pravom.

Povodom usaglašavanja rezolucije o Kosovu sa Evropskom unijom stižu brojne reakcije državnih i stranačkih funcionera, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.

Različita gledišta Srba sa Kosova

Srbi sa Kosova imaju različita očekivanja od Generalne skupštine UN.

Rada Trajković, direktroka Doma zdravlja u Gračanici kaže izjavila je da Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova, ali da mora da shvati i prihvati realnost jer dovodi srpski narod na prostoru Kosova u sve težu poziciju.

Sa Severa Kosova stiži drugačiji tonovi. Predsednik srpskog nacionalnog veća sa Severa Kosova Milan Ivanović kaže da Srbija ne sme prihvatiti ultimatum EU o zajedničkoj rezoluciji o Kosovu na Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

U suprotnom Srbi na Kosovu i Metohiji pokrenuti inicijativu da dobiju rusko državljanstvo jer, kako kaže Ivanović, Rusija zna da štiti svoje građane.