Nemačka: više emocija nego argumenata

Član upravnog odbora Federalne banke Tilo Saracin (Thilo Sarrazin) je u vezi s problemom migracija rekao - i to više puta - apsolutno sve što je smatrao za potrebno. Vreme je da politička elita Nemačke ostavi napade i da pređe na poslovni deo diskusije. Ako je Saracin u zabludi, da pokaže u čemu se ona sastoji, s argumentima, bez emocionalnih zaklinjanja na ivici histerije. Umesto toga strasti se sve više raspaljuju. Epiteti „rasista", „neprijatelj muslimana", „protivnik migranata", čak i „desni populista" i dalje pljušte, kao iz roga izobilja, praćeni pozivima - proterati jeretika iz upravnog odbora banke, isključiti ga iz SDPG. Međutim, grdnje još nikad nisu zamenile argumente. Naš dopisnik Sergej Guk i specijalni dopisnik Olga Tarasova pozvali su ruskog i nemačkog stručnjaka da iznesu svoje mišljenje.
 

Koje izjave Tila Saracina su dale povod za negodovanje političara? Pravnik Klaus fon Donanji (Dohnanyi), bivši ministar obrazovnja SRN spreman je da brani bankara pred svakim sudom. Saracin tvrdi da broj socijalnih potrošača - stranaca i domaćih Nemaca - stalno raste zbog visokog nataliteta u ovim slojevima. Samim tim efikasnost zajedničkih dostignuća društva neprestano pada. Da li je to činjenica? Jeste. Dalje: Saracin nipošto ne tvrdi da je intelektualni nivo Turaka ili Arapa ispod evropskog, ne napada njihovu religiju. U svojoj knjizi on ne optužuje sve muslimane od reda, već samo onaj njihov deo koji ne želi da se integriše u društvo, odbacujući učenje jezika i sam obrazovni sistem. Donanji podseća na „krokodilske suze", koje „zeleni" prolivaju povodom „nasilne germanizacije" migranata, za koje su vlasti pokušale da uvedu obavezno učenje nemačkog jezika. Međutim, takve ne zanima ništa osim primanja socijalne pomoći. Zar nije bolje da u tom slučaju ostanu u svojoj domovini? Ne sme se dozvoliti da se u Nemačkoj razvijaju „paralelna društva" s tradicijama koje su Nemcima tuđe.
 

Izuzev razmišljanja o genetskim nacionalnim specifičnostima u knjizi se ne može naći ništa drugo što ima veze s rasističkim teorijama. I 62 odsto stanovništva SRN po poslednjoj anketi podržava bankara zbog njegove formulacije pitanja koje odavno boli. Još 18 odsto je spremno da odmah stupi u partiju Saracina ako ona bude osnovana. Protiv „građanskog pogubljenja" Saracina zalaže se značajan deo baze SDPG. Raskol je u HDS/HSS. „Pravimo se da prvi put za to čujemo," izjavila je bivša predsednica bundestaga Rita Zismut (Süssmuth), HDS. Poslanik bundestaga Jirgen Todenhefer (Todenhöfer), HSS, negodovanje zbog Saracinovih teza, koje šire sredstva za masovno informisanje, nazvao je „farsom".
 

Zar su senke iz prošlosti toliko uplašile mnoge nemačke političare? Mišljenje glavnog naučnog saradnika IMEMO RAN, germaniste Aleksandra Kokejeva: „Mislim da nije u pitanju samo senka iz prošlosti. Nemačke političare je jako uplašila ili dovela u nedoumicu retorika, izvesne izjave čiji je ton, po mom mišljenju, nedopustiv. Treba imati u vidu posleratnu istoriju Nemačke i njen specifičan odnos prema emigraciji. Međutim, to je u još većoj meri povezano s brojem migranata, pre svega Turaka. Ovo je raspalilo diskusiju, zaoštrilo atmosferu. Međutim, čini mi se da se radi o tome što su u oštrom, pokatkad nedopustivom tonu bila postavljena pitanja koja se godinama nisu razmatrala, a ona se vrlo oštro postavljaju za celu Evropu, a za Nemačku s njenom muslimanskom emigracijom posebno. Mislim da će kad se strasti slegnu, početi diskusija o postavljenim pitanjima. U Nemačkoj je ovakva diskusija neophodna."
 

Oštrije ocene upućene sunarodniku izrazio je nemački politikolog, profesor sociologije Arno Klene (Arno Klönne): „Tilo Saracin je i ranije, pre izlaska ove knjige bio poznati demagog. Kao takav, on je, razume se, svojim imenima nazvao neke realne stvare donoseći pritom ipak neke potpuno neodgovarajuće zaključke.
 

    Počeo je od „udaranja" u krajnje problematična društvena osećanja kao što su „Nemačka je za Nemce", odnosno, od osnovnog neprihvatanja i antipatije prema imigracionim grupama. Ovakve pojave imaju svoj istorijski koren. Saracin je glasno izrazio ideju o tome da SRN ne treba tako mnogo da investira u razvoj socijalne države. Takođe je solidaran s mišljenjem ljudi koji se zalažu da se samo visoko kvalifikovanim imigrantima dozvoli ulazak u zemlju - za svojevrsnu socijalnu „selekciju". Što se tiče ostalih - nekvalifikovanih, onih koji već žive u zemlji, ispostavlja se da upravo oni provociraju raznorazne nastupe - od potpuno razumnih do apsolutno radikalnih.
 

    Ne smemo zaboraviti na to kakvu ulogu u raspirivanju svih ovih raspoloženja igraju sredstva za masovno informisanje, koja nam na sve načine i vrlo slikovito pričaju o svemu što ulazi u Saracinove teze. Istovremeno, u ovim tezama postoji nešto tačno, ali i izuzetno eksplozivno.
 

    Prirodno, u toku sledećih meseci u Nemačkoj će se ova tema burno razmatrati, pre nego što postane jasno čime Saracin špekuliše i u čemu greši."
 

    U svakom slučaju, nemački političari na jednom treba da budu zahvalni Tilo Saracinu, bez obzira na to kako se odnose prema njemu. On je bacio kamen u političko veštačko jezero preko kojeg se navukla žabokrečina.