Hoće li zaživeti naftovod Brugas-Aleksandrupolis?

Izračunato je: na račun transporta nafte naftovodom Burgas-Aleksandrupolis, Bugarska, čiji sumarni unutrašnji bruto proizvod iznosi svega 15 milijardi evra, mogla bi vrlo dobro da popuni nacionalni budžet. U startnoj fazi to je 30 miliona evra godišnje, zatim će cifra skočiti do 50. Zašto se koči projekat, očigledno povoljan po ovu zemlju? Prvo što pada na pamet je da je uzrok u smeni vlasti u Sofiji. Dobivši je u mnogome zahvaljujući antiruskoj retorici, desinčari su odmah odustali od sva tri energetska projekta sa našom zemljom. Ali vremenom ekonomski razlozi su prevladali nad političkim. Novi kabinet odobrio je izgradnju dva bloka atomske centrale Belane i učešće Bugarske u gasovodu Južni tok. Nejasan ostaje stav o naftovodu Burgas-Aleksandrupolis.
 

Pregovore sa nama vode novi ljudi, zato za bugarsku delegaciju koja dolazi u Moskvu mi priređujemo prezentaciju projekta, soapštio je pres-sekretar Akcionarskog društva Transneft Igor Demin:
 

Nameravamo da pokažemo bugarskoj strani sve prednosti projekta. Linija gasovoda treba da prođe teritorijom Bugarske i Grčke. Poslednja, između ostalog, ni malo ne sumnja u sopstvenu korist od učešća u zajedničkom poslu. A Bugari se kolebaju. Kažu da se plaše za ekološku sredinu zbog opremanja terminala u Burgasu. Ali tamo već radi velika rafinerija nafte. I novi terminal neće previše uvećati ekološko opterećenje. Mi nameravamo da pokažemo kolegama kako radi sličan objekta lučke privrede kompanije Transneft na primeru nedavno izgrađene pomorske luke za prelivanje nafte Kozmino - krajnje tačke naftovoda Istočni Sibir - Tihi okean i luke u Primorsku Lenjingradske oblasti koja radi već nekoliko godina. Posle njihovog puštanja u rad ekološka situacija se samo poboljšala! Jer mi imamo solidnu službu ekološkog monitoringa. Ona fiskira i najmanju mrlju, svako izlivanje nafte, i momentalno određuje krivca. Ako Transneft počne da radi u luci Brugasa, ona će, verujte, postati samo čišća.
 

A ne radi li ovde sindrom havarije u Meksičkom zalivu? Ali naš projekat ne predviđa vađenje nafte! - negoduje Igor Demin. Tako se sa izlivanjem nafte na platformi BP može vezati bilo šta, pa i motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Realno je drugo, to da vremena da se rasterete moreuzi Bosfor i Dardaneli ostaje sve manje. Do 2012-2013. godine kada bude završeno proširenje Kaspijskog Transportnog Konzorcijuma, u basenu Crnog Mora naći će se otrpilike 135-140 miliona tona nafte. A cromorski moreuzi mogu da propuštaju maksimalno 110-115 miliona tona godišnje. To je njihova granica. Cevovod mimo moreuza je neophodan. On između ostalog odgovara politici EU za diverzifikaciju puteva dostave energetskih sirovina.
 

Jurij Demin:
 

Pošto su Bugari prikočili učešće u projektu, Turska je predložila da se izgradi cevovod Samsun-Džejhan. Reći ću otvoreno: izsključivo zbog nepopustljivosti Bugarske, koja samo zbog svog uspešnog geografskog položaja dobija ogormne ekonomske povoljnosti, pojavio se turski projekat. Ali nama se on dopada manje od postojećih. Ne zašto što smo sa Bugarima slovenska braća i što nas povezuje vekovna istorija. Jednostavno sva dokumentacija o Burgas-Aleksandrupolis u potpunosti je prorađena. Pa i faktor dužine cevi igra ulogu: preko bugarske terotorije one su kraće. Ali ako se Bugari budu jogunili, idemo Turcima!
 

O tome da je naftovod Samsun-Džejhan preko teritorije Turske moguć, izjavio je juče na sastanku sa članovima diskusionog kluba Valdaj premijer Rusije Vladimir Putin. Kompanija Transneft smatra da ovu izjavu ne može da ne uzme u obzir bugarska strana, prihvatajući odluku o učešću u projektu Burgas-Aleksandrupolis.