Ruska književnost - isporučilac neklonirane robe

Stručnjacima predstoji još da rezimiraju rezultate 23. Moskovskog međunarodnog sajma knjiga, koji se završio 6. septembra. Skoro dvesta izdavačkih kuća iz raznih zemalja sveta predstavili su svoju književnost i literaturu. Naravno, većinom su to ruski izdavači. Šta od ruskofonske knjižne produkcije može da zainteresuje stane čitaoce?
 

Pitanje nije pusto, jer 2011. godine Rusija će biti počasni gost Londonskog sajma knjiga, a godinu dana kasnije počasni gost u SAD. Zato su učesnici Međunarodnog salona, diskusione platforme prvi put formirane na moskovskom sajmu, razmatrali upravo probleme popularizacije ruske književnosti na stranom tržištu, između ostalog na engleskom jeziku. Kako je rekao pisac Dmitrij Bikov, treba preduzeti nagli i masovni izlazak u književni svet na engleskom. I savremena ruska književnost ima čime da privuče ovaj svet, smatra Dmitrij Bikov.

U čitavom svetu uspostavljen je marketinški prilaz književnosti, kaže pisac, ako je nešto imalo uspeh, pojavljuju se nebrojeni klonovi. U tom smislu Rusija kao zemlja u kojoj ni jedna marketinška strategija ne fukcioniše, još može da se prihvata kao isporučilac sveže robe, neklonirane, nepredvidive. Savremena ruska književnost je poštena književnost, protestna, za šta na Zapadu uvek postoji potražnja.
 

Ipak život pokazuje, i to je u Moskvi potvrdio britanski prevodilac Oliver Red, da od čitavog skupa vrlo zanimljive proze napisane u Rusiji u ovom veku, britanski izdavači danas nude samo detektivske romane Borisa Akunjina, fantastiku Sergeja Lukjanjenka i kultnog satiričara Viktora Peljevina. Oliver Redi je jedan od malobrojnih koji prevode intelektualnu prozu Vladimira Šarova, Germana Sadulajeva, Alekseja Slapovskog, Aleksandra Iličevskog.

Pisci koji su se pojavili 90-ih godina, posle kraha sovjetske imperije, kaže britanski prevodilac, prihvatili su iskustvo ne samo novog života svoje zemlje, već i iskustvo velikih pisaca 20. veka, Andreja Platonova, na primer. Takav rad-razmišljanje sa njihove strane lično mene vrlo zanima. Rusija zauzima posebno mesto u intelektualnom životu Engleza, nastavlja Oliver Redi. Svi naši glavni pisci pre ili kasnije obraćaju se ruskim i trude se da nešto shvate preko njih. Rusi su u mnogome otišli dalje od nas.
 

Upravo zato neki upečatljivi roman o budućnosti, ako se takav pojavi u ruskoj književnosti, može da proizvede oduševljenje na predstojećem Londonskom sajmu knjiga. Tako smatra poznati književni kritičar Lav Danilkin i podseća na činjenicu:

1961. godine je postojala takva knjižica zbog koje su se Engleizi bukvalno davili u redovima. To se dešavalo na privrednom sajmu gde je doneta knjiga prvog kosmonauta Zemlje Jurija Gagarina Put ka zvezdama. Ruski, nastavlja kritičar, često upisuju u istoriju nekakvu stranu viziju budućnosti, posebno često se to dešavalo u 20. veku. I zašto da se ne desi u 21. veku?
 

Između ostalog, preko 60% naziva knjiga koje se objavljuju u Rusiji uopšte nisu ni fantastika ni beletristika, već naučna i obrazovna literatura, podseća direktor izdavačke kuće Ruska politička ekciklopedija Andrej Sorokin.

Interesovanje za nas postoji, za onaj intelektualni potecnijal koji se u našoj zemlji još očuvao, smatra izdavač. Ogroman broj evropskih, američkih univerziteta ispunjen je iseljenicima iz Rusije, oni uspešno predaju, pišu na engleskom knjige, koje su zaista tražene.

Ipak zadovoljstvo od odnosa prema savremenoj ruskoj književnosti i od situacije o rasprostranjenosti ruskih knjiga u insotranstvu ne postoji ni kod Rusa, ni kod stranih stručnjaka. Istina, nazivaju se razni razlozi. Evo na primer mišljenja književnog agenta iz Velike Britanije Šimusa Merfija.

Uzrok nije u tome što engleski čitaoci ne žele ništa da znaju osim situacije u Čečeniji ili života oligarha. Oni mnogo toga ne znaju o Rusiji, zato što podatke uglavnom uzimaju iz novina. Problem je u odsustvu informacija o knjigama i u tehnici popularizacije.
 

Direktor ruske literarne agencije Sinopsis Natalija Sanjina vidi ipak ozbiljne probleme i u radu samih stranih izdavača.

Kada sam letos bila u Americi, kaže Natalija, meni su neki izdavači govorili: A zašto da priređujemo sajmove knjiga? Imamo sada 3-4 velika distributera i 4 velike izdavačke kuće, tačnije sve je tu. Čemu sajam? - Zaključak Natalije Sanjine iz tog posmatranja je sledeći: Nema razmene, nema novih projekata, zato što se odabir vrši na nivou 3-4 kompanije.
 

Ovo su glavna pitanja koja su razmatrali ruski i strani učesnici Međunarodnog salona, organizovanog u dane Moskovskog međunarodnog sajma knjiga.