Islandske tajne NATO-a

Poslednjih dana u evropskim medijima ne smiruje se uzbuđenje izazvano u suštini senzacionalnim člankom britanskog Fajnenšl Tajmsa. Naslov članka je rečit: Baza iz doba hladnog rata postaće privatna škola za pripremu pilota. Reč je o konzervisanoj vazduhoplovnoj bazi NATO-a u islandskom Keflaviku, koji je nekada bio tačka oslonac alijanse na severu Evrope.
 

Kako saopštava između ostalog list, vlada Islanda sada pregovara o tome da iznajmi pomenutu bazu izvesnoj privatnoj kompaniji E.S.A. Po rečima suosnivača kompanije, Holanđanina Melvila ten Kejta, njegova firma u sferi vojne pripreme vrši ulogu „službe za iznajmljivanje". Pri čemu, prema zvaničnom sajtu, svoje usluge ona nudi po čitavom svetu. Po podacima Fajnenšl Tajmsa, firma namerava da zakupi od Belorusije tamo modernizovane ruske lovce Su-27 i da ih smesti u Keflaviku. Oni će se koristiti kao avijacija uslovnog protivnika u školskim vazdušnim borbama.
 

Program je dogovoren sa beloruskom stranom o kupovini 15 lovaca Su-27, uz mogućnost kupovine još 18. Po ocenama eksperata, ako do posla dođe, to će biti najveća prodaja lovaca u privatne ruke i prvi slučaj masovnog izvoza vojnih aviona ruske proizvodnje u zemlju NATO-a. Pri tome u kompaniji tvrde da je ratno vazduhoplovstvo pet zemalja već izrazilo želju da trenira svoje pilote u borbama protiv „protivnika" koji koriste Su-27. Na kakvog se protivnika misli? Rusija ove avione u svakom slučaju koristi. Firma je objavila takođe da joj za realizaciju projekta treba 45 pilota i kopneni personal. Pilotima se nudi plata od 160 hiljada evra godišnje - više nego što bi dobili u putničkim avionskim kompanijama.
 

Istina, i beloruski i ruski zvaničnici negiraju mogućnost ovakvog posla. Kao prvo, Minsk nema takav broj aviona, a osim toga ni Belorusija, ni Rusija sa privatnim firmama koje se bave naoružanjem nemaju posla. Ipak, ova priča je već izazvala snakdal na Islandu, koji je jedina zemlja u NATO-u koja nema sopstvene oružane snage. Protivnica projekta nazivaju firmu E.S.A. Program tajanstvenom privatnom armijom, koja pokušava da ispuni vakum posle odlaska amerikanaca iz baze u Keflaviku 2006. godine. Zanimljivo je da se nešto ranije u drugom britanskom listu Dejli Telegraf pojavila publiakcija o izvesnoj raciji ruskih podmornica prema bazi britanske ratne mornarice, tobože radi identifikacije šumova engleskih podmornica. Pojava i prvog i drugog članka se podudarila sa diskusijama o neophodnosti smanjenja vojnih troškova, koja se vodi upravo ovih dana u Velikoj Britaniji.
 

Sve ove publikacije, koje su danas prisutne u engleskoj štampi, kaže Viktor Litovkin, vojni ekspert i odgovorni urednik lista Nezavisimoe voenoe obozrenie, podsećaju na doba hladnog rata, kada su od Rusa pokušavali da prave agresivna čudovišta. Cilj je da se uvećaju vojni budžeti, da se kod ljudi stvori predstava o Rusiji kao o agresivnoj državi. U suštini, Rusija nema nikakve zadatke popularizacije svoje ideologije u inostranstvu. Za razliku od tih istih SAD i Velike Britanije, koje, na primer, pokušavaju da nametnu danas Avganistanu svoju predstavu o tome kako treba da se gradi politika ove države.
 

Istupajući ovih dana na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov primetio je između ostalog da se blok NATO-a zaglavio između prošlosti i budućnosti, i ta dvostruka egzistencija već se previše otegla. Sada, u novim geopolitičkim uslovima, rezimirao je ministar, alijansa ima šanse da se pretvori u fleksibilniju i savremenu organizaciju u sferi osiguranja bezbednosti. Ako je, da dodamo uz to, u prošlost ne budu gurali tajni poslovi u duhu hladnog rata, poput islandskog.