Moskva slavi 870. rođendan: Kako se „Treći Rim” menjao kroz istoriju?

Nekada zabačeno seoce u Istočnoevropskoj niziji, a danas veliki grad sa 12 miliona stanovnika obeležava svoj 870. rođendan. Predstavljamo vam najvažnije događaje iz istorije ruske prestonice.

147. – Moskva se prvi put pominje u istorijskim letopisima

Osnivač Moskve Jurij Dolgoruki. Crtež istoričara V. Vereščagina /

U drevnom Ipatjevskom letopisu sačuvane su reči suzdaljskog kneza Jurija Dolgorukog upućene knezu Svjatoslavu: „Dođi kod mene, brate, u Moskvu”. Kada je Svjatoslav došao Jurij je priredio veliku gozbu. Čak je i srednjovekovna Moskva bila dobro mesto za zabavu.

Ivan Grozni. / S. Rostvorovski (1858-1888) / Muzej likovnih umetnosti u Jekaterinburgu

Druga polovina 15. veka – Kremlj se ponovo gradi

Moskovski Kremlj od belog krečnjaka. / Edvard Gertner / Dvorac Šarlotenburg

Vremenom je Moskva jačala i menjala izgled. Umesto prvobitnog drvenog utvrđenja knez Dmitrij Donski (1359-1389) je izgradio novi Kremlj od krečnjaka. Tako je Moskva dobila naziv „belokamena”.

Međutim, knez Ivan III je smatrao da krečnjak nije dovoljno čvrst materijal. Između 1485. i 1495. godine italijanske arhitekte su gradile novi Kremlj od crvene opeke. Tada je moskovski Kremlj dobio svoj današnji izgled.

1547. – Ivan Grozni krunisan za cara

Ivan Grozni. / S. Rostvorovski (1858-1888) / Muzej likovnih umetnosti u Jekaterinburgu

Posle političkih sukoba, ratova i intriga koje su trajale decenijama Moskva je postala vodeća politička sila u Rusiji, a Ivan Grozni je krunisan za cara. Moskva je u tom periodu gvozdenom carevom rukom upravljala celom državom. Tada je, kao poslednja nada pravoslavnih hrišćana, dobila naziv „Treći Rim”.

1561. – izgrađen Hram Vasilija Blaženog

 

Hram Vasilija Blaženog (Hram Pokrova Presvete Bogorodice) nije najveći hram u Moskvi, ali je zato najpoznatiji i najbolje odražava duh Moskve. Nalazi se na Crvenom trgu i sastoji se od devet manjih crkava. Svaka od njih je posvećena posebnom svetitelju. Hram je sagrađen po naredbi Ivana Groznog, povodom osvajanja Kazanja i širenja Rusije ka istoku.

1610-1612 – Poljaci zauzeli Moskvu

Kuzma Minjin poziva Ruse da se ujedine i oslobode Moskvu od Poljaka. / Mihail Peskov / Muzej umetnosti u Samari

Za vreme Smutnog doba početkom 17. veka Poljaci su zauzeli Moskvu nakon što ih je pozvao jedan od tabora koji su se borili za vlast. To je trajalo sve do 1612. godine, kada je narodna vojska pod vođstvom Kuzme Minjina i kneza Dmitrija Požarskog oslobodila grad. Naredne godine je započelo novo doba – knez Mihail Romanov je krunisan za cara.

1712. – Moskva više nije prestonica

Senatski trg u Sankt Peterburgu, novoj ruskoj prestonici. / K. Ludvig / Ermitaž

Petar I je 1712. godine preneo prestonicu u svoj voljeni Sankt Peterburg. Ali to ne znači da se u Moskvi više ništa značajno nije događalo – ovde su i dalje krunisani ruski imperatori.

1755 – U Moskvi otvoren prvi univerzitet u Rusiji

Prva zgrada Moskovskog univerziteta. / Dmitrij Smirnov

Prvi univerzitet u Rusiji otvoren je u Moskvi 1755. godine zahvaljujući najvećem ruskom naučniku toga doba Mihailu Lomonosovu. Moskovski državni univerzitet (MGU) je i danas najbolja visokoškolska ustanova u Rusiji.

1812. – Napoleonov pohod i požar u Moskvi

Napoleonova vojska posle poraza u Rusiji. / Žan Luj Ernest Mesonije

1812. godine u Rusiju je prodrla vojska Napoleona Bonaparte. Nakon višemesečnih bitaka francuski imperator je uspeo da uđe u Moskvu, ali je zatekao prazan i zapaljen grad.

Moskovljani su zapalili svoj grad da bi oterali neprijatelja. To im je i uspelo – Napoleon je ubrzo napustio Moskvu i bio je primoran da se povuče.

1920-1930 – Sovjetsko doba i izgradnja Moskve

Tverska ulica je u sovjetsko doba nosila naziv Ulica Gorkog. / TASS / Fjodor Kislov

Boljševici su 1918. godine vratili prestonicu u Moskvu. Kao glavni grad nove socijalističke države Moskva je morala da se promeni. Komunisti su svim silama modernizovali grad u skladu sa novom državnom ideologijom.

Sovjetska vlast je srušila mnoge crkve, a među njima i čuveni Hram Hrista Spasitelja. Urbanistički plan grada je promenjen – srušene su stare ulice i prošireni glavni magistralni putevi kao što su Tverska ulica i Novi Arbat. Uveden je i novi sistem gradskog prevoza. U periodu od 1920. do 1930. godine u Moskvi su se pojavili autobusi, trolejbusi i metro.

1941-1942 – Crvena armija odnela pobedu u Bici za Moskvu

7. novembar 1941. Sovjetska vojska maršira ka liniji fronta. / TASS / Samarij Gurarij

Bitka za Moskvu trajala je od oktobra 1941. do januara 1942. godine. To je bila prva pobeda Rusa u Drugom svetskom ratu (1941-1945). Nemačke trupe su već prodrle duboko u sovjetsku teritoriju, ali su u blizini Moskve naišle na jak otpor.

Bila je to herojska stranica u istoriji Moskve – 7. novembra 1941. godine u Moskvi je održana svečanost povodom godišnjice Oktobarske revolucije iako je nemačka vojska prišla gradu na svega nekoliko kilometara. Vojnici su marširali od Crvenog trga do linije fronta, gde su zaustavili okrutnog neprijatelja i tako spasli sovjetsku prestonicu.

1980 – Moskva je domaćin Olimpijskih igara

Olimpijska maskota Miša uzleće na nebo na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Moskvi. / TASS / Semjon Majsterman, Nikolaj Naumenkov

Najveći sportski događaj u istoriji Moskve bile su letnje Olimpijske igre održane 1980. godine uprkos međunarodnim geopolitičkim previranjima. Sovjetski Savez je 1979. godine ušao u Avganistan, pa je Olimpijadu u Moskvi bojkotovalo oko 50 država.

I pored toga, Olimpijada je uspešno održana a olimpijski Miška je postao jedna od najpoznatijih sportskih maskota. Na ceremoniji zatvaranja mnogi su plakali gledajući maskotu kako uzleće na nebo. Uoči ovih Olimpijskih igara izgrađeni su mnogi sportski objekti. Među njima je i kompleks „Olimpijski” – najveća zatvorena arena u Moskvi.

1991. i 1993. – Moskva je svedok žestokih političkih sukoba

Ruski vojnici u tenku ispred zgrade ruskog parlamenta u Moskvi. 6. oktobar 1993. / AP /

Početkom 90-ih godina politički nemiri su zahvatili i Moskvu. Komunisti „tvrde linije” su 1991. godine pokušali da izazovu državni prevrat protiv sovjetskog lidera i reformatora Mihaila Gorbačova. Pokušaj je propao kada se vojska pridružila njihovim protivnicima.

1993. godine Moskva je bila svedok žestokog nasilja. Konflikt između predsednika Borisa Jeljcina i parlamenta izazvao je sukobe u kojima je ubijeno najmanje 120 ljudi. Tačan broj ubijenih još uvek nije poznat. U ovom sukobu vojska je bila na Jeljcinovoj strani – pucala je na Beli dom iz tenkova prvi i, nadajmo se, poslednji put u ruskoj istoriji.

Oleg Jegorov,
Russia beyond