Vinston Čerčil: cigara, viski i ostrige

Lik britanskog premijera Vinston Čerčila teško je zamisliti bez cigare. Ali ništa  ređe se Čerčil mogao videti sa čašom viskija u ruci. Kada je jednom britanski vojskovođa Montgomeri rekao: "Ne pijem, ne pušim, te sam zdrav  100 posto!" Čerčil mu je odvratio: "Pijem i pušim, te sam zdrav za 200 posto!"
 

Političar Entoni Iden je u svojim uspomenama napisao da je Čerčil pio viski sa soda-vodom u 8 i 45 ujutro. Ljubav prema viskiju je on stekao od mladih nogu, u vreme enlesko-burskog rata. Kada sam bio mlađi oficir u ratu u Južnoj Africi, voda nije bila   prihvatljiva za pijenje, - pričao je Čerčil. Zato smo morali da dodajemo viski. Tokom svog dugog života on nije izneverio privrženost tom piću. Njegov majordom Makgovn se sećao: otprilike sat posle doručka  stavio sam ispred njega prvu dozu viskija sa soda-vodom. Tokom celog dana čaša nije bila prazna, ali je on pio sporo, svaki put bi popio čašu za dva sata. Pri tome je viski bio razblažen  soda-vodom, a led bi se potpuno rastopio. Dakle, viski nije bio jak. Sam premijer je to nazivao mešavinom za ispiranje usta. Posle jela je Čerčil pio porto i brendi.  Praktično svaki dan bi on popio i omiljeni šampanjac. Tokom susreta Velike Trojke u vreme Drugog svetskog rata Čerčil je probao jermenski i gruzijski konjak. Postoje legende o utisku koji su oni ostavili na njega. Pričaju da je on naručivao od Staljina sanduke konjaka. Inače je Vinston Čerčil pio mnogo, oni koji su ga poznavali, kazali su: "Za njega jelo bez vina nije jelo." Međutitm, niko ne bi mogao reći da ga je video pijanog.
 

U mladim danima je budući premijer i Nobelovac lično učestvovao u borbama - upravo tada je on stekao kulinarske navike. Čerčil je više puta morao da priprema hranu na lomači. Kako pričaju, i kada je postao čuveni političar, on je ponekad spremao za neke svoje goste čitav ručak.
 

Čerčil je poznat privrženošću komfornom i skupom načinu života. Veliki političar se razumeo u jela. Doduše, teško bi bilo ga nazvati gurmanom. Čerčil nije voleo egzotična i složena jela.
 

Ako se uzme u obzir da je on živeo 90 godina, postavlja se pitanje: zar je potrebna probirljivost i umerenost u hrani? A da ne govorimo o cigarama i piću. Doduše, kažu da je Čerčil jedno 20 godina pre smrti ostavio pijenje i pušenje, mada je snimljen sa čuvenom havanskom cigarom. U stvari stanje zdravlja tog političara dugog života nije bilo najbolje. Ser Vinston je voleo da jede. Za doručak je on imao dinju, omlet ili jaja  na oku sa slaninom, teleći kotlet ili piletinu, prženi hleb sa marmeladom. I mnogo kafe sa vrhnjem. Za ručak bi on pojeo ribu, morski jezik  s dimljenim lososom i škampama, zatim prženu teletinu, faširanu paštetu od guščije džigerice sa sosom. Voleo je on i ostrige (inače je obožavao školjke), rostbif s jorkširskim pudingom i povrćem.
 

Kada je imao 88 godina, Čerčil je mogao da sebi priušti ručak u hotelu Savoj: počeo bi od ostriga i šampanjca, pa bi pojeo krem-supu od zelenog graška  i čašu heresa. Zatim bi  pojeo file od iverka u sosu sa vinom Puji-Fjuis. Dalje bi Čerčil dodelio pažnju govedini Velington sa šargarepom i krompirom uz burgunsko vino. Za desert je uzimao sladoled sa čašom starog porta. Posle kafe bi sve to krunisao cigarom i konjakom. Nezavisno od toga šta je pojeo za večeru, Čerčil je pre spavanja pio čašu hladnog konsomea.
 

Glavnim jelom prilikom gozbe je Čerčil smatrao dobar razgovor - a najboljim sagovornikom - samog sebe.