Lajčaku na sto 220 nerešenih slučajeva

BANJALUKA - Udruženje vojnih penzionera iz RS tražiće i od novog visokog predstavnika za BiH Miroslava Lajčaka da reši problem povrata vojnih stanova u Federaciji - tvrdi predsednik tog udruženja Jovo Vukobrad. Bivši pripadnici JNA i VRS potražuju još 220 stanova u FBiH u kojima, kako tvrde, sada žive visoki vojni i civilni funkcioneri.

Vukobrad objašnjava da će od Lajčaka tražiti da ukine sporni član 3A u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o napuštenim stanovima kojim su iz definicije izbeglica izbrisane osobe koje su 30. aprila 1991. bile u aktivnoj vojnoj službi.
„Na taj način je direktno sprečen povrat imovine pripadnicima JNA i kasnije VRS i zato smo intervenisali kod svih visokih predstavnika tražeći jednaka imovinska prava u BiH. Odgovor, doduše, nikad nismo dobili“, kaže Vukobrad. On naglašava da je FBiH u međuvremenu donela još 18 zakona kojima se „učvršćuju pozicije člana 3A“, ali i da se kompletna zakonska regulativa selektivno primenjuje.
„Mi smo 1998. potraživali oko 1.600 vojnih stanova u republikama bivše SFRJ i FBiH i dosta slučajeva je rešeno zahvaljujući odlukama CRPC i Doma za ljudska prava, nešto manje na sudovima. Ovo što je ostalo su najatraktivniji stanovi na najboljim lokacijama i za njih se godinama borimo“, kaže Vukobrad.
Prema podacima Udruženja, 99 odsto slučajeva u vezi sa preostalim stanovima je na sudovima, ali se sporovi vrte ukrug.
„Praksa je da opštinski organi negativno odgovore i ostave pravo žalbe. Onda tako urade i kantonalni i slučaj dođe do republičkih sudova koji sve ponište i opet vrate na opštinu. Ja sam dva puta stigao i do Ustavnog suda BiH i imao sam odluku da FBiH mora u roku od šest meseci da mi vrati stanarsko pravo, ali niko ništa nije uradio niti mi se ikad javio“, kaže jedan od vojnih penzionera Milorad Dragić.
Naglašava da su svi penzioneri koji potražuju stanove bili nosioci stanarskog prava, a neki su, poput njega, stanove već otkupili i uknjižili. Jedan broj otkupljenih stanova nikad nije uknjižen jer je Predsedništvo Republike BiH 1992. donelo odluku o zabrani njihovog uknjižavanja.
U nekoliko slučajeva tražioci su uspeli da ponovo dobiju stanarsko pravo, ali im je ono nakon nekoliko godina ponovo oduzeto.
Nakon ukidanja entitetskih resora odbrane u FBiH još nije precizno definisano ko je odgovoran za ovu problematiku, a većina komisija koja se spominje kao nadležna je tek formirana.
U državnom Ministarstvu odbrane su nam potvrdili da je Služba za zajedničke poslove Vlade FBiH u početku upravljala pokretnom i nepokretnom imovinom federalnog resora odbrane, ali da je nedavno odlučeno da nadzor nad nepokretnostima preuzme kancelarija za poslove upravljanja nekretninama koja je formirana tek pre nekoliko dana.
U federalnom Pravobranilaštvu koje se spominjalo u kontekstu sudskih sporova tvrde da nemaju ništa sa ovim predmetima i upućuju na državnu Komisiju za izbeglice koja, takođe, još nije zvanično formirana jer se čeka da je verifikuje Predsedništvo BiH.

Spor dug 12 godina

Milorad Dragić spor oko povrata stana u Bihaću vodi već 12 godina. Navodi da je tamošnji trosoban stan zamenio za dvosoban u Banjaluci. Odlukom CRPC od 2003. Dragić je deložiran iz stana u Banjaluci koji je vraćen preratnom vlasniku, a ugovor o zameni nekretnina je stavljen van snage. Naglašava da su sve sledeće instance uvažile njegovu žalbu na ovakvu odluku, ali da pomaka i dalje nema jer u njegvom stanu u Bihaću živi jedan od viđenijih oficira Armije BiH.