Kad ne budemo imali ni za hleb

Veliki deo stanovništva sveta treba da se priprema za glad. Hrana će svuda u svetu stalno poskupljivati - zajedno sa porastom broja stanovnika i smanjenjem poljoprivrednih površina. Takvu prognozu dao je ekspert nemačke Komercbanke Ojgen Vajnberg radiostanici Dojče Vele. Označeni rast cena namirnica u čitavom svetu potvrđuje i FAO, organizacija UN za hranu i poljoprivredu.
 

Perspektiva posebno tužna za one koji gladuju u tradicionalnim kriznim žarištima, pre svega u Africi. Zbog skoka cena može da se desi da ne budu mogli da kupe ni hleb. I sve više ljudi postaće žrtve epidemije gladi. Da li je prognoza realna?
 

Odgovara naš ekspert, doktor ekonomskih nauka Leonid Holod, bivši zamenik ministra poljoprivrede, sada savetnih predsednika Saveta Federacije RF:
 

Zbog toga što će u glavnim zemljama proizvođačima žitarica rod biti manji nego prošle godine, u glavnim žarištima gladi u svetu problem može da se zaoštri. Ako im, naravno, uz postojanje prelaznih ostataka, ne bude uvećana pomoć.
 

Još jedan negativan faktor je porast stanovništva u geometrijskoj progresiji u pojedinim regionima sveta. Neće li to dovesti do bitnog uvećanja armije osiromašenih, i neće li zbog toga doći do konflikata, čak i ratova za hranu? Leonid Holod smatra ovakav scenario najverovatnije produktom futurologije.
 

Što se tiče porasta broja stanovnika na planeti, on zaista pretiče rast proizvodnje poljoprivrednih proizvoda. Ali ljudi sa tehnologijama ne spavaju, pojavljuju se zahtevi za genetskom modifikacijom, koja povećava prinose. U principu da, uvećanje stanovništva u Indiji i Kini dovodi do uvećanja potreba za hranom, potražnje za njom. Uz kašnjenje proizvodnje sve manje hrane dosepva u tradicionalne zone gladi u Africi i nekim drugim mestima.
 

A kako će se odraziti situacija na bogate zemlje? Leonid Holod kaže:
 

Nikako. Rezerva stabilnosti tržišta, rezerva stabilnosti prihoda stanovništva tih zemalja... Rast cena može da se desi, ali on neće biti tako katastrofalan za ekonomski sistem tih zemalja. Konkurentska ekonomija zamenjuje jednu robu drugom, deficita na tržištu nema. Na jednom mestu u svetu je nerodna godina, na drugom naprotiv. Ove godine u celini prinos je gori nego prošle. Ko kaže da naredne godine on neće biti bolji? Postoje prelazni ostaci prethodnih godina. Tačnije nikakvih ozbiljnih očekivanja povodom rasta cena hrane u Evropi, na primer, po mom mišljenju nema. U SAD takođe.
 

Pomenuti ekspert Komercbanke Ojgen Vajnberg upozorava: najjače može da poskupi stočarska proizvodnja, posebno u zemljama u razvoju. Leonid Holod je sa tom ocenom solidaran:
 

Svako poskupljenje stočne hrane multiplicira se u proizvodnim produktima. I neki vidovi - svinjetina ili živinsko meso - 60% zavisi od cene potrošenih žitarica. Ako poskupljenje žitne hrane bude značajno, ono će se multiplicirati u cenama mesa. Ali meso je proizvod elastičnije potražnje, zato će ograničenja u potražnji pomalo suzbijati rast cena. Ne mislim da će rast cena mesa odrediti rast cena žitarica i stočne hrane.
 

Rezime: međunarodni eksperti ozbiljne potrese u svetu zbog prehrambenog deficita ne očekuju. Mada milioni ljudi u ugroženoj zoni, po svemu sudeći, očekuju još ozbiljnija iskušenja. Uz postojeću hronično nedovoljnu ishranu preti problem fizičkog preživljavanja. Preostali deo bogatog sveta odlično je upoznat sa sitaucijom, ponekad na nekim konferncijama tim povodom javno se užasava i kune se da će pomoći postradalima. Samo kardinalne promene se za sada nekako ne vide.