Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 28.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 28.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 28.07.



Kijevske snage 43 puta napale teritoriju DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 43 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih nacista našlo se 16 naseljenih mesta Republike.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana devet puta napale pozicije Narodne milicije u području grada Pervomajsk, kao i naselja Kalinovo, Krasni Jar, Kalinovka i spomenika Knezu Igoru u okolini Stanice Luganske.



Tokom prethodne noći kijevske snage su otvarale vatru na Dokučaevsk i naselje Jasnoe. Tom prilikom oštećene su dve kuće i gasovod.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 28.07.

Ne možemo više da podnesemo huliganstvo drskih rusofoba sa Kapitol Hila - Rjabkov  - Rusija ne isključuje nikakve korake „da prizove SAD pameti“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

"Ne isključujemo bilo kakve korake, tako da kažem, da prizovemo pameti one drske rusofobe koji danas vode konce na Kapitol Hilu", rekao je Rjabkov novinarima.

Saopštenje dolazi nakon odluke Moskve da smanji broj američkog diplomatskog osoblja u Rusiji i zabrani korištenje skladišta i vikendica ambasade SAD kao i saopštenih mera Moskve.

Rjabkov je takođe upozorio da se mere odmazde ne ograničavaju samo na smanjenje diplomatskog osoblja SAD i zaplenu diplomatske imovine.

"Ne možemo više da podnesemo rusofobični gnev na Kapitol Hilu, što je izraženo usvajanjem dokumenta bez presedana u oba doma", rekao je Rjabkov za RT.

"Verujemo da su naše američke kolege imale dovoljno vremena da procene potencijalno destruktivne posledice ovakvih akcija", dodao je on.

We`ve adhered to responsible & reserved behaviour & have not responded to express provocations until now https://t.co/lNMGhniUaj#RussiaUSApic.twitter.com/xnmo9KWvh6

— MFA Russia

Kritikujući nove sankcije koje su američki zakonodavci odobrili, zamenik ministra spoljnih poslova je rekao da Rusija neće prihvatiti takve radnje.

"Rusija nikada neće prihvatiti takve radnje. Mi se zalažemo za međunarodno pravo, za fer i dosledno pronalaženje neophodnih rešenja za svetske probleme, a koji se mogu naći samo zajednički", dodao je on.

"Sankcije su usmerene na zastrašivanje čitavog sveta kao posledica nepoštivanja Amerike", kaže Rjabkov.

Najvažnije je sada da se spreče pokušaji SAD da "nametnu svoju volju" na ostatak sveta, rekao je Rjabkov za RT.

"Najnovije restriktivne mere protiv Rusije su nelegitimne jer se SAD samo trude da steknu korist od njih", smatra Rjabkov.

Ambasador SAD izrazio „veliko razočaranje i protest“ zbog recipročnih mera Moskve  - Ambasador SAD u Rusiji osudio je recipročne mere Moskve protiv predloženog novog kruga sankcija od strane Vašingtona.

Ranije danas, Moskva je saopštila da će smanjiti broj američkog diplomatskog osoblja u Rusiji i zabraniti korišćenje vikendice i skladišta ambasade u Moskvi.

Ambasador SAD Džon Teft izrazio je svoje "veliko razočarenje i protest" zbog ruskih recipročnih mera.

#US Ambassador to #Russia John Tefft has "expressed strong disappointment and protest," per @StateDept official. https://t.co/AraPbFrPBm

— Matt Lee (@APDiploWriter) July 28, 2017

Teft se osvrnuo na odluku Moskve da smanji broj američkih diplomata u Rusiji na 455 do 1. septembra, kao i na zabranu korištenja svih skladišnih kapaciteta od strane ambasade SAD od 1. avgusta.

Ovaj potez je usledio nakon odluke američkih zakonodavaca da odobre novi krug sankcija protiv Rusije. Iako zakon o sankcijama koji se odnosi na rusku glavnu odbrambenu, rudarsku, pomorsku i železničku industriju i dalje treba da odobri predsednik SAD Donald Tramp, Moskva smatra odluku Senata SAD konačnom.




Moskva je takođe zadržala pravo da nametne dodatne mere odmazde u slučaju novih koraka od strane Vašingtona, upozoravajući da mogu uticati na interese Sjedinjenih Država.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov se sastao u petak sa Teftom kako bi dostavio saopštenje Ministarstva spoljnih poslova RF o smanjenju diplomatskog osoblja SAD u Rusiji.

Moskva najavila prve korake kao odgovor na sankcije SAD  - Moskva je saopštila da će smanjiti broj diplomatskog osoblja SAD u Rusiji na 455 ljudi, a takođe će zabraniti upotrebu skladišta ambasade u glavnom gradu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova RF.

Saopštenje dolazi kao odgovor nakon što je američki Kongres odobrio nove sankcije protiv Rusije.

"Ruska strana suspenduje korišćenje svih skladišnih objekata u ulici Dorožnoj u Moskvi, kao i vikendicu u Srebrnom polju od strane ambasade SAD u Rusiji počevši od 1. avgusta", navodi se u saopštenju Ministarstva.

"Broj američkog osoblja diplomatskih službi u Rusiji treba da se smanji na jednak broj kao i ruskih diplomata u SAD do 1. septembra", dodaje se u saopštenju.

"To znači da se ukupan broj zaposlenih u američkim diplomatskim i konzularnim predstavništvima u Ruskoj Federaciji smanji na 455."

Ruski predsednik Vladimir Putin je odobrio ove mere, saopštio je njegov portparol Dmitrij Peskov.

Rusija je takođe zapretila da će primeniti dodatne mere odmazde u slučaju novih poteza Vašingtona da smanji broj diplomatsog osoblja Rusije u SAD.

"U slučaju novih jednostranih akcija američkih vlasti da smanji broj naših diplomata u SAD-u, uslediće recipročan odgovor", saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova RF.

"Zadržavamo pravo na druge mere, koje mogu uticati na interese Sjedinjenih Država", dodalo je Ministarstvo u saopštenju. 

Rasmusen: Vreme je da pomrsimo planove Kremlja i pošaljemo poruku svim diktatorima  - Savetnik predsednika Ukrajine i bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen saopštio je da Evropa treba da prihvati volju SAD i pomiri se sa uvođenjem antiruskih sankcija u ime „transatlantskog jedinstva“.

Po mišljenju Rasmusena, cilj Rusije je navodno razjedinjavanje Zapada i pobeda u novom „hladnom ratu“.

"Moskovska taktika je podeliti transatlantsko jedinstvo, posebno u politici sankcija. U poslednjih nekoliko nedelja počinjem da se plašim da bi Vladimir Putin u tome mogao da uspe. Posledice bi bilo tragične", istakao je Rasmusen.

"Sankcije Sjedinjenih Država podstiču evropsko jedinstvo u suočavanju sa nepoštovanjem nekoliko članica EU. Ovaj zajednički pristup zaustavio je ruske snage dalje ka zapadu. Uvođenje sankcija bi poslalo poruku svim autokratima i diktatorima da agresija ima svoju cenu", dodaje Rasmusen

Po njegovom mišljenju "Rusija treba da plati veću cenu nego za vreme prvog talasa uvođenja sankcija.

"Međutim, sankcije nisu zaustavile Moskvu i njene zastupnike da se kreću napred s integracijom Donbasa u Rusiju, ili od primene sajber napada ili atentata. Od februara do maja 2017. godine, UN je zabeležio 48 posto porasta civilnih žrtava u Ukrajini u odnosu na prethodni kvartal. Vreme je da pomrsimo planove Kremlja i povećamo trošak njegove agresije", kaže Rasmusen.

Sakašvili: Vlasti u Kijevu se oslobađaju političkih protivnika  - Bivši predsednik Gruzije i bivši guverner Odeške oblasti Mihail Sakašvili rekao je da je oduzimanje ukrajinskog državljanstva nezakonito i da smatra da se na taj način vlasti u Kijevu oslobađaju političkih protivnika.

„To je apsolutno nezakonito“, rekao je Sakašvili u intervjuu za njujoršku redakciju Si-En-Ena.

Prema oceni Sakašvilija, oduzimanje ukrajinskog državljanstva predstavlja deo kampanje kijevskih vlasti za eliminisanje političkih protivnika.

U sredu je migraciona služba Ukrajine saopštila da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko oduzeo Sakašviliju ukrajinsko državljanstvo. Član odbora Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Geraščenko saopštio je da je Glavno tužilaštvo Gruzije dostavilo ukrajinskoj strani informaciju koju je Sakašvili prikrio prilikom dobijanja državljanstva.

Ranije je Sakašvili rekao da nakon gubitka gruzinskog državljanstva on nema drugo državljanstvo osim ukrajinskog. U novembru 2013. godine on je napustio Gruziju posle stupanja na dužnost novog predsednika. Glavno tužilaštvo Gruzije je u odsustvu podnelo tužbu protiv Sakašvili po nekoliko krivičnih predmeta.

Porošenko je 2015. godine dao Sakašviliju ukrajinsko državljanstvo i postavio ga za guvernera Odeške oblasti. U novembru 2016. Sakašvili je podneo ostavku, rekavši da ukrajinske vlasti ne žele da se bore protiv korupcije.

Peskov: Kada EU usvoji zakon o sankcijama, reagovaćemo  - EU zasad nije donela odluku o sankcijama zbog gasnih turbine „Simensa“, zato je teško govoriti o odnosu Rusije prema tom pitanju, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

On je dodao da smatra da je rano komentarisati moguću rekciju Rusije na nove sankcije SAD: „Kad bude zakon usvojen, reagovaćemo“, izjavio je Peskov.

Stalni predstavnici država-članica EU su se dogovorili o proširenju spiska individualnih sankcija Rusiji.

Senat SAD usvojio sankcije protiv Rusije - čeka se potpis Trampa  - Senat SAD-a je odobrio dodatne sankcije protiv Rusije, Irana i Severne Koreje, a sada zakon podržan od strane obe stranke odlazi na sto predsednika Donalda Trampa, na koji predsednik može staviti veto ili potpisan zakon. Glasanje je bilo u odnosu 98 za prema 2 protiv.

Sankcije su usmerene na ruski gas i gasovode, kodifikovanjem šest izvršnih naloga bivšeg predsednika Baraka Obame kojim se sprovode sankcije protiv Rusije.

Senator Ben Kardin iz Merilenda, redovni član odbora za spoljne odnose, otvorio je diskusiju o sankcijama sinoć.

 

Predsedavajući odbora, senator Bob Korker iz Tenesija, potom je pozvao senatora Džona Mekejna, a koji je pohvalio zajednički dvostranački proces koji je podržao ovaj zakon.

"Nećemo tolerisati napade na našu demokratiju!" rekao je Mekejn, koji predsedava komitetom oružanih snaga, te je insistirao na podršci zakonu od strane Senata.

"To je ono o čemu se ovde radi", naglasio je on.

Sve tri zemlje optužene su za navodno kršenje "međunarodnog poretka", kako je rekao senator Bob Menendeza iz Nju Džersija, bivši predsedavajući odbora za spoljne odnose.

Samo su dva senatora, Rand Pol iz Kentakija i Berni Sanders glasali protiv zakona o sankcijama.

I am strongly supportive of sanctions on Russia and North Korea. However, I worry very much about President Trump’s approach to Iran.

— Bernie Sanders (@SenSanders) July 27, 2017

Liderstvo u Predstavničlomu Domu i Senatu složilo se o detaljima zakona o sankcijama krajem srede, nakon skoro jednoglasnog glasanja u Predstavničkom u utorak u odnosu 419 za i 3 protiv.

Senat sada šalje zakon o sankcijama direktno na Trampov sto, a zakonodavci su izrazili mešovita očekivanja o tome da li će predsednik potpisati zakon.

Putin i Niniste razgovarali o ukrajinskoj krizi  - Bilateralni odnosi između Finske i Rusije su se intenzivirali, izjavio je predsednik Finske Sauli Niniste

Sa svoje strane, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je razmenio mišljenja o unutrašnjoj ukrajinskoj krizi sa svojom finskim kolegom.

„Detaljno sam informisao sam gospodina predsednika o situaciji oko unutrašnje ukrajinske krize. Nastavili smo da razmenjujemo mišljenja i o pitanjima o kojima smo razgovarali još 30. marta u Arhangelsku na forumu ’Arktik — teritorija dijaloga‘“, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Finske Salijem Ninisteom..

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima