Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 27.07.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Karta situacije na frontu za 26.07. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 27.07.


Ratni izveštaj iz Avdjejevke

Kijevske snage izvršile 43 napada DNR  - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 43 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga nacista našlo se 19 naseljenih mesta DNR.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana 11 puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Logvinovo, Želobok, Smeloe, Lozovoe, Kalinovo, Kalinovka i spomenika Knezu Igoru u okolini Stanice Luganske.



Tokom prethodne noći kijevske snage su ponovo otvorile vatru na naselje Trudovski u Petrovskom rejonu Donjecka.

Pregled napada na LNR

Vojna obuka studenata LNR

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 27.07.

Bela kuća: Administracija SAD snažno podržava sankcije protiv Rusije  - Portparol Bele kuće Sara Sanders ponovo je izjavila da američka administracija snažno podržava sankcije protiv Rusije, Irana i Severne Koreje i da namerava da prouči konačnu verziju nacrta zakona.

Na pitanje o stavu predsednika SAD Donalda Trampa o predlogu zakona o sankcijama, Sandersova je saopštila da je senator Bob Kroker izjavio da ne podržava u potpunosti nacrt u ovom obliku i da „postoji mogućnost da se on promeni“.

„Tako da ćemo videti kako će on izgledati pre donošenja konačne odluke. Ali mogu da vam kažem da Bela kuća, predsednik i čitava administracija, a to smo mnogo puta govorili, snažno podržavaju sankcije protiv Rusije, Irana i Severne Koreje“, istakla je Sandersova.

Ukrajina da isplati Rusiji 3,6 milijardi dolara - Sud u Londonu  - Viši sud u Londonu obavezao je Ukrajinu da isplati nominalnu vrednost obveznica u iznosu od tri milijarde dolara. 

Takođe je obavezao Ukrajinu da isplati 2,8 miliona funti (3,6 miliona dolara) Rusiji kao nadoknadu za pravne troškove, objavilo je Ministarstvo finansija Rusije.

Prema saopštenju koje je ministarstvo objavilo na internet stranici, Ukrajini je naloženo: "da nadoknadi deo troškova koji se odnose na pravne postupke u iznosu od 2,8 miliona funti, pri čemu 50 posto sume će platiti dužnik najkasnije do 20. septembra, 2017. godine".

U martu je Sud presudio da Ukrajina nije dokazala da je isplatila tri ​​milijarde dolara koje je Rusija dala u 2013. godini tokom predsedavanja Viktora Janukoviča. Finansijska pomoć Rusije Ukrajini bila je u vidu evroobveznica koja je regulisana engleskim pravom.

Sud je odlučio da Kijev mora da isplati Moskvi nominalnu vrednost evroobveznica, kao i da na ime kamata isplati 75 miliona dolara, kao i zateznu kamatu na te iznose.

Kamata na iznos glavnice iznosi 8% na godišnjem nivou.

„Na taj način svaki dan kašnjenja koštaće državni budžet Ukrajine (ukrajinske poreske obveznike) više od 673.000 dolara“, ističe Ministarstvo finansija Rusije.

Nakon što Ukrajina nije uspela da otplati dug nakon grejs perioda i isteka roka u 2015. godini, Rusija je pokrenula tužbu pred engleskim sudovima. Moskva je ponudila Kijevu plan otplate duga, po kojem bi mogao da otplati svoje dugove u tri rate od po milijardu dolara u toku tri godine.

Međutim, Ukrajina je odbila da plati, tvrdeći da je novac politički kredit za koji je zemlja bila prisiljena da uzme.

Ukrajina je insistirala na punoj raspravi, pozivajući se na političku prirodu predmeta.

Prema Kijevu, 2013. godine ukrajinska vlada je bila predmet "masovnog, nezakonitog i ekonomskog i političkog pritiska".

Trgovinski rat između EU i SAD bi bilo nešto veoma loše - ministar ekonomije Nemačke  - Nove sankcije protiv Rusije odobrene od strane američkog Predstavničkog doma u utorak, mogle bi dovesti do kontra-sankcija, upozorava nemački ministar ekonomije Brigita Ciprijes, dodajući da bi trgovinski rat između EU i SAD bilo nešto "veoma loše."

Brigita Ciprijes je upozorila i na mogući trgovinski rat između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

"Postoji mogućnost kontra-sankcija, jer je to predviđeno i putem STO-a (Svetska trgovinska organizacija)", rekla je ona, dodajući da bi trgovinski rat bilo nešto "veoma loše."

„U ovim okolnostima Rusija je prinuđena da preduzme simetrične mere za neutralizaciju nastalih pretnji po nacionalnu bezbednost, da sprovodi aktivnosti strateškog obuzdavanja i da povećava borbene kapacitete Južnog vojnog okruga“, rekao je Šojgu na sastanku upravnog odbora Ministarstva.

Prema njegovim rečima, od aprila je u Rumuniji trajno razmešteno 16 aviona SAD i Velike Britanije taktičkog vazduhoplovstva. Od početka godine samo SAD su izvele više od 130 izviđačkih letova na ruskim južnim granicama. Osim toga, pre nekoliko dana na zapadnoj obali Crnog mora završene su velike vojne vežbe NATO-a, u kojima je učestvovalo više od 25.000 vojnika iz 22 zemlje.

On je istakao da su sve tekuće organizacione aktivnosti sinhronizovane sa snabdevanjem savremenog naoružanja i vojne tehnike.

„Za poslednjih šest meseci trupe Južnog vojnog okruga dobile su više od 600 jedinica naoružanja i vojne tehnike. Stalno se poboljšavaju borbena obuka vojnika i priprema vojnih organa“, rekao je on i precizirao da je od početka godine u Južnom vojnom okrugu održano više od hiljadu vojnih vežbi.

„Na taj način, može da se govori o pozitivnoj dinamici u organizaciji i izvođenju borbene obuke“, zaključio je ministar.

Prema njegovim rečima, jedan broj stranih zemalja povećava vojno prisustvo pored ruske granice, smatrajući da akcije Rusije na Bliskom istoku i Kavkazu predstavljaju pretnju.

„Naša aktivna dejstva za stabilizaciju situacije na Bliskom istoku i podržavanje mira na jugu Kavkaza neke zemlje vide kao pretnju po njihove nacionalne i koalicione interese. U nastojanju da blokiraju učešće Rusije u rešavanju globalnih i regionalnih problema, niz država ne prekidaju sa pokušajima da upotrebe vojnu silu za postizanje geopolitičkih ciljeva i povećanje vojnog prisustva u blizini ruskih granica“, naglasio je Šojgu.

Ministar je, takođe, dodao da su „formirana četiri bataljona vojne policije koji trenutno obavljaju zadatke u pojasima bezbednosti zona deeskalacije na teritoriji Sirije“.

Zaharčenko: Konačna odluka o Malorusiji nije doneta  - Predsednik Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko izjavio je da je predlogom za uspostavljanje Malorusije samo pokrenuo diskusiju, a konačna odluka još nije doneta.

„Nismo stvorili novu državu, predložili smo diskusiju i dali svoj predlog. Za samo nedelju dana dobili smo dosta povratnih informacija, komentara, sugestija zainteresovanih ljudi iz cele Ukrajine. Veliki broj ljudi podržao je ideju ponovnog formiranja Ukrajine“, navodi se u Zaharčenkovom saopštenju objavljenom na njegovom zvaničnom sajtu.

On je istakao da ideja stvaranja Malorusije zahteva izradu konkretnih predloga.

„Nastavićemo da radimo na njima i analiziramo situaciju. Dakle, nisu svi podržali ideju o imenu Malorusije. Postoje komentari o mestu glavnog grada, nacionalne zastave, grba. Takođe se raspravlja o sastavu, formatu i vremenu sazivanja legitimne ustavotvorne skupštine koja će predstavljati sve regione Ukrajine“, istakao je Zaharčenko.

On je dodao da je „konačna odluka je nije doneta, ali, što je najvažnije, diskusija će biti nastavljena“.

Lider DNR Aleksandar Zaharčenko ranije je predložio stvaranje nove države Malorusije na prelazni period do tri godine. Njen ustav će propisivati nesvrstani status i postaviti kurs politike za obnovu odnosa sa Rusijom, kao i ujedinjenja sa Rusijom i Belorusijom.

Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov rekao je da su izjave lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Aleksandra Zaharčenka o stvaranju Malorusije lična inicijativa i podsetio da je Rusija posvećena Minskim sporazumima.

Ukrajina bi mogla oduzeti državljanstvo Sakašviliju  - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izdao je ukaz o oduzimanju ukrajinskog državljanstva bivšem predsedniku Gruzije i bivšem guverneru Odeske oblasti, Mihailu Sakašviliju, saopštila je državna migraciona služba.

„Predsednik Ukrajine izdao je ukaz o ukidanju državljanstva Ukrajine. Materijali o Sakašviliji koji su predati državnom tužilaštvu Ukrajine, koje je obradila državna migraciona služba Ukrajine, upućeni su na razmatranje komisiji za pitanja državljanstva predsednika Ukrajine i u skladu sa utvrđenom procedurom razmatrani na sastanku komisije“, navodi se u saopštenju.

Ranije je poslanik Radikalne partije u Vrhovnoj radi Ukrajine Igor Mosijčuk saopštio da je bivšem guverneru Odeske oblasti Mihailu Sakašviliju oduzeto ukrajinsko državljanstvo.

Prema njegovom mišljenju, to pokazuje da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko „počeo da priznaje sopstvene greške.“

„On je na nezakonit način dao naše državljanstvo i sada ispravlja isključivo sopstvene greške. Turneja putujućeg gruzijskog cirkusa očigledno se odužila i realno počela da ugrožava ukrajinsku državu“, napisao je Mosijčuk na svojoj stranici na Fejsbuku.

Sâm Sakašvili ranije je tvrdio da po ukrajinskom zakonu ne mogu da mu oduzmu državljanstvo, jer on nema pasoš neke druge zemlje.

Blek je dodao da veruje da u insisitranju na sankcijama prema Rusiji Kongres pokušava da iskoristi politčke mahanizme da bi dobio ekonomsku prednost. On međutim, primećuje da je predsednik Donald Tramp istovremeno podvrgnut oštrim kritikama zbog primene principa "prvo SAD" kako bi se rešile trgovinske neravnoteže sa drugim zemljama.

 

"Ovde Tramp pokušava da ima slobodnu trgovinu sa Rusijom, pokušava da resetuje odnose sa Rusijom - a sam Kongres je napravio veliki korak ka blokiranju slobodne trgovine i mešanje u tržište", rekao je Blek.

"Pošto je Predstavnički dom glasao za donošenje zakona, bilo bi besmisleno da Tramp sada stavlja veto na predlog zakona, kada se to lako može prevazići", rekao je Blek, dodajući da su sankcije, uprkos jedinstvu zakonodavaca, "nisu sasvim postignute jedinstveno, jer postoji ogromna reakcija iz Evropske unije".

"Postoji mogućnost da će reakcija EU primorati Predstavnički dom i Senat da možda naprave neke modifikacije", rekao je on.

Govoreći o sposobnosti EU da preduzme zajedničku akciju protiv Vašingtona u odgovoru na sankcije koje utiču na zajedničke energetske projekte sa Rusijom, Blek je rekao da sumnja da bi bilo moguće da se svih 28 članova bloka dogovori o tom pitanju.

"Sama legislativa, čak i ako je predsednik Tramp potpiše, te postane zakon, ne obavezuje ga da odredi kaznene mere za "Severni tok 2", jer samo lider SAD to može učiniti", rekao je Blek, tvrdeći da zakonodavci žele da ostave "vruć krompir" Trampu, da prenesu odgovornost za nepopularne mere za EU.

Blek je dodao da Kongres ostavljajući poslednju reč Trampu bukvalno kaže da je ono što radi "ekstremno i da je malo neprijatno da se radi, ali hajde da to predamo predsedniku".

Međutim, Tramp pod takvimm pritiskom može da ne potpiše zakon, smatra senator.

"Ozbiljno sumnjam da će predsednik Tramp, dokle god dozvoljava diskreciju, mislim da neće uvesti sankcije za "Severni tok 2" jer je to zaista sigurnost za Evropu", rekao je Blek, napominjući da bi s druge strane EU mogla takođe učiniti u velikoj meri da se ne dozvoli obustavljanje projekta.

"Pretpostavljam da bi EU učinila sve kako bi pokrenula gasovod "Severni tok 2" i verujem da bi to trebali kako bi osigurali stabilnost i sigurnost za ljude Evrope", rekao je on, nazivajući nameru američkih zakonodavaca da diktiraju energetsku politiku preko SAD-a kao "užasno, užasno lošu grešku" koja "odražava loše vođstvo od strane Doma i Senata".

Predlog zakona koji se odnosi na ruski energetski sektor, banke, proizvođače oružja, kao i pojedince, zamišljen je kao odgovor na podršku Rusije Vladi Sirije u borbi protiv terorista, prisajedinjenja Krima Rusiji i navodnom podrškom Donjeckoj i Luganskoj Republici.

Zakon takođe ne poštuje zajedničke energetske projekte između Evrope i Rusije, što je dovelo da nekoliko evropskih zemalja i zvaničnika EU izraze oštro neslaganje i zabrinutost zbog mogućih implikacija na evropske poslove i njenu energetsku bezbednost.

Predsednik Evropske komisije Žan KLod Junker je upozorio Vašington da je EU "spremna da postupi na odgovarajući način u roku od nekoliko dana", optužujući američke vlasti da zanemaruju mišljenje Evrope o tom pitanju.

Nemačka i Francuska su takođe osudile jednostrani potez, a Berlin je saopštio da "nije na Amerikancima da sude ili propisuju na koji način evropske kompanije mogu da sarađuju sa bilo kojim trećim stranama", a Pariz je ukazao na to da su sankcije "suprotne međunarodnom pravu".

"EU se može suprotstaviti sankcijama i doći u sukob s SAD"

Politički istoričar Mark Šanahan, koji predaje politiku i međunarodne odnose na Univerzitetu Riding, veruje da, s jedne strane, nove sankcije odražavaju lobi Predstavničkog doma koji "teži ka američkoj agendi za gorivo", a s druge strane predstavlja političku borbu koja uključuje Trampa i Republikanski nacionalni komitet.

"Ovo je stavljanje predsednika Trampa u njegovu kutiju. To je borba između Republikanskog nacionalnog komiteta, republikanaca u Kongresu i izvršne vlasti u Beloj kući. Trenutno predsednik nije na jako snažnom mestu - gotovo sigurno da ne vidi svoj veto na ovom zakonu, jer može završiti na vrlo, vrlo slabom položaju", rekao je Šanahan za RT.

Međutim, to bi moglo da se pretvori u sukob između SAD i EU, jer su sankcije protiv interesa mnogih evropskih država.

"EU je veoma jako trgovinsko telo u svojim pravima. Može izabrati da ne sprovodi američke sankcije i da se direktno njima suprotstavi, naročito oko energije sa Rusijom. To će ih dovesti u sukob sa SAD-om, a to se nije dogodilo već duže vreme u ovoj razmeri i na ovom nivou. Ali to se može dogoditi", rekao je Šanahan.

Peskov: Moskva će zauzeti stav o novim sankcijama SAD kada dobiju status zakona  - Kremlj smatra vrlo da je vrlo žalostan zakon koji je američki Predstavnički dom doneo o pooštravanju sankcija Rusiji.

Peskov je rekao da će Moskva oformiti stav o novim američkim sankcijama kada će oni dobiti status zakona.

„Zasad se radi o zakonu, zato nećemo davati bilo kakve ocene. Odnos prema tome će se formulisati nakon pažljive analize i odluke, koje će nesumnjivo doneti šef države, predsednik Vladimir Putin“, rekao je predstavnik Kremlja.

Odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše reči predsednika Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Konstantina Kosačova da treba dati recipročan odgovor na nove sankcije, on je rekao:

„U slučaju da i kada donesemo takvu odluku, saopštićemo vam. Sve ostale izjave naših parlamentaraca su potpuno jasne, objašnjive. Radi se o vrlo neprijateljskom potezu, zato je reakcija očigledna.“

U ovom trenutku mogu da kažem da je za nas ova vest vrlo žalosna i sa tačke gledišta rusko-američkih odnosa i perspektiva njihovog razvoja. Ništa manje nije žalosno ni sa tačke gledišta međunarodnog prava i međunarodnih trgovinskih odnosa“, izjavio je novinarima portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.

On je dodao da je dao ocenu na osnovu informacija koje „su nam o zakonu dostupne“.

Ukrajinski „zaporožac“ prodan u bescenje  - Zaporoški automobilski pogon, poznat u vreme sovjetskog perioda kao proizvođač legendarnih automobila "Zaporožac" i "Tavrija", prodat je za nešto više od devet miliona američkih dolara.

Ukrajinski fond za osiguranje depozita objavio je da je fabrika prodata na aukciji prošle nedelje za 243 miliona grivni (oko 9,4 miliona dolara). Vlasnik fabrike "UkrAuto" prodao je fabriku kompaniji "Unistrim invest", finansijskoj kompaniji koja nema veze sa automobilskom industrijom. Ukrajinski i ruski automobilski entuzijasti plaše se da bi prodaja mogla značiti kraj ukrajinske automobilske industrije.

 

Za šokantno nisku prodajnu cenu, "Unistrim invest" je dobio celu fabriku, uključujući glavni montažni pogon, objekte za popravke i konstrukcije, administrativne zgrade, parkinge i skladišta, transportere, montažne linije i hiljade komada industrijske opreme. U imovinu takođe spada preko 200 nepotpunih mercedesovih, 800 Kija i 400 ševrolet vozila.

Poznat u sovjetskom periodu kao pravi automobil iz naroda, automobil "zaporožac" sa pogonom na zadnje točkove počeo se proizvoditi 1958. godine. Sa cenom od nešto više od 1.500 rubalja, automobil je prodavan praktično za cenu motocikla. Kompanija je uvek prepoznavala da su njihova vozila jedina prilika za mnoge sovjetske porodice da poseduju lični automobil, a čiji su vlasnici bili ponosni na svoj "narodski" automobil.

Krajem osamdesetih, fabrika je zabeležila odličan uspeh na inostranim tržištima, uključujući Latinsku Ameriku i Zapadnu Evropu, ali je uspeh bio prekinut posle raspada Sovjetskog Saveza.

Krajem devedesetih, fabrika se polako počela pretvarati u fabriku za sklapanje automobila korejskih auto-kompanija, a kasnije i ševroleta. Do 2013. godine, fabrika godišnjeg kapaciteta od 120.000 vozila izrađivala je oko 20.000 automobila.

Nakon državnog udara u Kijevu, proizvodnja je padala dalje, na 13.000 automobila u 2014. godini. Prema podacima ukrajinske istraživačke firme AUTO-konsalting, 2016. godine proizvodnja je gotovo potpuno zaustavljena, sa samo 526 proizvedenih vozila, od čega 403 automobila. Kompanija je okrivila za svoju očajnu situaciju kolaps spoljnotrgovinskih veza, uključujući veze sa Rusijom i ekonomsku krizu s kojom se suočava zemlja, a što je izazvalo snažan pad na lokalnom automobilskom tržištu.

   OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima